Милогорска нација и Потемкинова села

Objavljeno: 19.06.2020, 19:33h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Предсједник Црне Горе више од годину дана држи халуциногене говоре што изазива позор јавности да се ту, можда, не ради о саботажи његовог шефа кухиње или пратећег услужног персонала.

Пажљиви посматрачи су примјетили да је, током последњих састанака, испред њега у свакој прилици био сервиран воћни напитак и кафа а да је пред његовим саговорницима блистао пусти сто гдје ни капљице да лизну није било.

Тако је било приликом посјете болници у Никшићу али и током састанка с подрепним псудопартијама власти, које су прије неки дан дошле да разговарају с њим о датуму крађе наредних парламентарних и општинских избора.

Шефове тих псеудопартија шеф режима је ‘традиционално угостио ваздухом на столу  на свој  специфични домаћински начин.

Самим тим, постоји озбиљна и оправдана сумња да неко предсједику Црне Горе сипа некакав психотропни прашак у напитке, јер изјаве које потом даје сличе крику одваљеног зомбија а не мудрој ријечи одрасле и разумне особе на највишој функцији државе.

Иако се шеф режима током давања изјава труди да изгледа моћно, агресивно и одлучно код јавности све то изазива бригу за његово здравља јер такво понашање производи отужне утиске.      

Опозиција одбила разговор о датуму крађе избора

Опозиционе партије су оправдано одбиле да разговорају са шефом режима о датуму одржавања нове крађе избора.

Наиме, свима је познато да још нема новог изборног законодавства којим би се омогућило да се у Црној Гори први пут догоде фер и слободни избори.

Посланик ДФ-а Будимир Алексић је интервјуу Новостима истакао да је кључни проблем за одржавања фер избора у Црној Гори бирачки списак.

Том приликом је рекао сљедеће: “Преко њега ДПС највише краде изборе, јер постоји 53.000 такозваних фантомских бирача, а то је минимум десет посланичких мандата, што значи да ДПС, чим се отворе бирачка места, стартује са десет мандата предности у односу на опозицију.

Бирачки списак не може да има више од 480.000 бирача, а има их 532.000! Црна Гора званично има 620.000 становника, од чега 140.000 малољетника, дакле, дјеце школског и предшколског узраста.

Kада се та бројка одузме од укупног броја становника, долазимо до броја пунољетних грађана Црне Горе, а могу да гласају само они који у Црној Гори живе. (1)

Потом је изведен сљедећи закључак: “Закон о бирачком списку којим ће бити избрисани фантомски бирачи, као и низ других закона који спадају у домен тзв. изборног законодавства, траже опозиција, међународна заједница, посматрачи и европске институције. Али, ДПС се томе и зубима и ноктима опире. Јасно је и зашто.” (1)

Дакле, шеф режима је позвао опозицију на разговоре о датуму изборне крађе гдје ће на његовој страни бити чврсто контролисани државни медији и минимум 53.000 фантомских гласача, плус гласачи који имају неколико личних карата као и гласачи мањинских народа из иностранства који осим бесплатног авионског превоза добијају и новчану надокнаду.

Осим тога, током избора од структура ДПС-а стандардно иде уцјена чиновника и њихових породица, куповина контролора опозиције на гласачким мјестима као и рекетирање црногорских привредника о чему је свједочио бизнисмен Душко Кнежевић.

Створивши такву изборну машинерију афричког типа, шеф режима се шепури около и наоколо како ће опет сатријети опозицију, као и увијек до сада”!?

Ипак, чак и са таквом “небеском силом” свих ресурса државе и парадржаве, шеф режима је након прошлих избора саставио већину захваљујући само партијама мањинских народа које је купио као што купује кифле.  

Стварање свих претпоставки за револуцију

Стварајући неподношљиве услове за живот грађана, рекетирањем бизнисмена и пројектовањем изборне крађе која је увијек крупних размјера, шеф режима ствара претпоставке за револуцију којом ће бити збачен и отјеран с власти.

Да би убрзао тај саморазарајући процес потребна му је била само једна кобна грешка!

Она се десила када је против воље 80 одсто грађана Црне Горе изгласан сатанистички Закон о слободи вјероисповијести што је резултовало изласком стотина хиљада грађана на улице Црне Горе.

Тај закон, осим вапијуће неуставности, у себи носи опасне елементе шовинистичке подмуклости.

Наиме, прије његовог изгласавања црногорски режим је потписао посебне уговоре са Светом столицом и ИВЗ којима су се те двије вјерске организације заштитиле од пљачке имовине и скаредног мијешања у њихове унутрашње ствари од стране државе, што нови скардни закон прописује.

Таквим неадекватним антиправославним дивљањем шефу режима се закономјерно десило цијепање и расипање гласачког тијела сопствене  партије.

Дакако, он је и даље у стању да репресивним апаратом функционере своје партије држи на окупу, али је то немогуће урадити са гласачким тијелом које му се отргло контроли и окренуло леђа присуствујући литијама.

Лет у провалију шеф режима покушава ријешити глумљењем самоувјерности и оштрином реторике, коју је стално појачава, мислећи да грађане и даље може дизати на страх.

Језик бахатости и шовинизма је демонстрирао нападом на СПЦ, послије састанка са подрепним дворским партијaма, а РТЦГ је овако пренијела његову изјаву:

“СПЦ се опредијелила да “скине рукавице” и да говори из позиције политичког субјекта. На нама је да их побиједимо и то ћемо са задовољством учинити, али они ће поднијети одговорност јер ће терет њиховог пораза имати трагове на оно што је даље питање цркве.” (2)

Провјера самоубијеђености о сили референдумом

Распојасани шеф режима има једноставан начин да провјери своју самоубијеђену силу и покуша демократски побиједити противнике сатанистичког закона.

Наиме, неопходно је прочистити бирачке спискове а потом  Закон о вјероисповијести дати на референдум православног народа Црне Горе.

Тако би шеф режима лако провјерио своју вулгарну претпоставку како ће “са задовољством побиједити СПЦ”.

Једно је сигурно, сумње нема да би му тај скаредни закон 90 одсто Срба и Црногораца са задовољством ометлало и показало шефу режима гдје му је место.

Опет, на својим референдумима би се грађани исламске и римокатоличке вјероисповијести такође одредили да ли су за скаредни закон шефа режима или за посебне уговоре који је држава склопила са ИВЗ, односно Светом столицом.

Нико не сумња да би и они са процентом 99,99 одсто одбацили сатанистички закон шефа режима.

Сатанистички закон би на свом референдуму одбацили и посланици муслиманске и католичке вјеросповијести који су за њега гласали у Скупштини Црне Горе по систему да православном комшији цркне крава.  

Укратко, простим референдумом би хвалисави шеф режима морао умјесто неупитне побједе констатовати смрт свога скаредног закона и своје политичке каријере.

Умјесто да логично и часно распише референдум о свом скаредном закону, шеф режима позива Митрополију као такмаца на унапријед фалсификоване изборе, што представља најтежи обик политичке шизофреније и кукавичлук прве врсте.   

Самоувјерена политичка страшљивица глуми храброст 

Хајдемо да сада погледамо терминологију обраћања шефа режима СПЦ.

Рецимо, термин  “скинути рукавице”  је класични уличарски рјечник који означава улазак у тучу или бој без правила.

Тврдња ће у том боју “са задовољством побиједити”, послије чега ће “пораз имати трагове на оно што је даље питање цркве” представља очигледну халуцинацију лика који није смио расписати референдум ни по питању признања Косова нити уласка у НАТО.

Шеф ДПС-а никада није смио пред ТВ камерама изаћи на полемику са политичким опонентима из редова опозиције.

Он се сада не смије усудити на јавни полемички дуел са свештенослужитељима Цркве по црквеним питањима, већ о тим питањима прича сам са собом.

Шеф ДПС-а никада смио изаћи на часне парламентарне изборе без 53.000 фантомских бирача и довлачења авионима гласача из иностранства, углавном из редова мањинских народа.

Да закључимо, шеф режима је политичка страшљивица која глуми храброст а не смије изаћи на часни политички бој својим опонентима, нити на медије нити на фер изборе.

Једна разарајућа побједа му се ипак мора признати. Он је са задовољством побиједио црногорску економију бруталним и примитивним рекетирањем.

Како је то урадио, и шта данас ради, најбоље је посвједочио посланик државотворног СДП-а Ранко Кривокапић, који је у ауторској емисији Ирене Татар на А1ТВ описао ситуацију на сљедећи начин:

Црна Гора је у економској и политичкој кризи… Страх је, не вјерује се држави… Људи држе новац у банкама али се не усуђују да уђу у бизнис јер је бизнис затворен партијски.

Мало већи бизнис, дође вам партијско рекетирање или тајкунско рекетирање. А тајкуни,  наравно,  не плаћају порезИмате тај паклени круг… Цури на све стране, код тајкуна и код политички повезаних лица?” (3)

Похарана држава и бизарне побједе врховника

Потресен реалним стањем у похараној држави, Кривокапић  је пустио глас до неба: “Сад се морамо отријезнити од похаре и рећи  доста је било, ово је наша земља, свих нас заједно!”  (2)

Баш интересантно, шеф режима говори о великој побједи тврдећи да је створио државу која је економски тигар Западног Балкана.

Кривокапић,  уз тврду аргументацију, запомаже како шеф режима све одреда рекетира, лелече како је темрљно упропастио и похарао државу, с одлучним вапајем: “Доста је било”! 

 Срушивши економију државе, шеф режима сада тврди како се “СПЦ опредијелила да скине рукавице” мада је управо он то урадио на начин који није достојан функције коју обавља.

Како изгледају те побједе шефа режима  видјели смо недавно приликом рушења конака манастира Светог Василија код Улциња.

Наиме, никшићки багер је хладнокрвно прошао поред 5.000 нелегално саграђених објеката у Улцињу да би монахињама срушио конак манастира на окрајини града.

“Велику је побједу” одржао давањем наредбе полицији да противзаконито хапси момке који оцртавају њему мрске тробојке, иако су оне законом заштићене као државна застава, а у Улцињу на Дан државности Црне Горе албанске заставе се законски вију на дан празника и недељу дана послије њега.    

Шеф режима је са  “са задовољством побиједио” у огавном догађају када је десетак помамљених Милогораца напало голобрадог дечка испред Делте, али и када је подмукли даниловградски полицијац, Милогорац прерушен у вјерника, гађао своје колеге полицајце испред Храма у Подгорици да би они потом погушили читав кварт сузавцем.

Све те побједе је извојевао са гмазима који ће ускликнути: “Дае вјечна, истаћи да су Црногорци а у ствари представљају нову сорту коју је народ с правом прозвао Милогорцима.  

Милогорци, нови народ меркантилних улизица

Милогорци су псеудоцрногорски ликови које њихов шеф погрешно назива националним Црнорцима, јер су они само малени дио Црногораца.

Они никад, као ни њихов шеф,  нису осудили прогон 28.000 националних Црногорца са Космета али ће се зато лицемјерно “пресамитити над Сребреницом” и љубити папке сподобама попут Тaчија и Харадинаја.  

Они су коначни продукт тзв. “новог националног идентитета” који је створио шеф режима од једног дијела ‘национално онесвијешћених грађана.

Предсједник Црне Горе изгледа да појма нема шта је национални идентитет!

То није једна ријеч којом себе описујеш или дефинишеш на попису становништва већ је то, прије свега, слика коју правиш о себи кроз сопствено понашање.

Некад су идеали Црногораца били примјери чојства и јунаштва!

Данас шеф режима легитимише своју нову националну сорту кроз примјере античојства и антијунаштва.

Таквом накарадном борбом за државни и национални идентитет Црне Горе шеф режима је коначно створио Милогорце као нови народ или нову нацију.

То нису само ликови из наведених примјера већ и неандреталци који се појављују на државним манифестацијама, шпијуни и уходе за свештеницима и комшијама.

То је секта квазиполитичара и медијских сатрапа, јадних и биједних сијача мржње према православном народу Црне Горе.

Они обитавају у партијским и медијским јазбинама, никоме не излазећи на полемику већ трубећи неуравнотежене приче из својих воњајућих бункера.

Примјер милогорске политичке реторике су недавно дали ликови из ДПС-а који су послали овакву поруку јавности: “Молитве СПЦ ће остати неуслишене; мораће да се повинују земаљским законима” (4), мислећи да се Црква мора повиновати законима подземља.

Можете замислити, под земаљским законом подразумијевају сатанистички Закон о вјероисповијести који крши чак шест чланова Устава Црне Горе па се може, елегантно, бацити у кош за отпатке или енергично пљуснути тим блаворима у лице.  

Примјере идеолошке милогорске реторике демонстрирају антиправославне приказе режимских медија који плијешћу трепавицама како им треба Црква, а мржњом бљују по Цркви, православљу и хришћанству до изнемоглости!

Милогорци су нула одсто Црногорци, меркантилни егоисти и улизице накарадног режима који не чине два одсто несрећног становништва Црне Горе а раде што им воља кршећи све законе државе и сва правила цивилизованог друштва.

То је талог друштва који не познаје часни дуел, не схвата шта је чојство и јунаштво, част и образ, већ те појмове траже у Рјечницима мало познатих ријечи и израза, опет не разумијевајући њихово значење.       

То су ликови који се наносе православним Србима и Црногорцима, с којима би се обрачунавали репресивним апаратом државе Црне Горе као да је она њихова прћија, а пред ектремистима других народа репове подвијају и писнути не смију.  

То су ситне душе и јадне слуга једног помамљеног чудовишта које себе не може држати у рукама.     

Шеф режима као два лика из само  једне анегдоте

Шеф режима мисли да може и даље правити илузије Потемкинових села и установљивати правила игре која у себи садрже подмуклост и нечојство, дакле све само не логику и принципе једнаке за све.

То смо видјели у Будви, гдје је изгубио на изборима а “са задовољством побиједио” тешким коруптивним захватом једног одборника опозиције и ту баханалију финиширао бруталним нападом специјалне полиције на здање и чиновнике Општине Будва.

Елем, има једна упечатљива и знаковита анегдота о необичном Црногорцу давних времена који је имао своја правила игре, па је Господару као трофеј из тешког боја гордо донио турску ногу.

 На питање Господара, а гдје је глава, дотични чудак је одговорио: “Главу је неко други понио!

Исто тако је у Будви шеф режима добијену ногу са изгубљених избора одједном, као трофеј, дигао у ваздух и прогласио је симболом своје побједе.

Шеф режима је неодољиво сличи, не само необичном Црногорцу из анегдоте већ и дргом лику- обезглављеном Турчину с којим му је заједничко то што им је неко главу однио.  

Дакако, у свом вирталном свијету шеф режима све то види другачије, али се тај ружичасти свијет давно одвојио од реалности.  

Наравно, не треба искључити могућност да му се у задње вријеме опште стање погоршало од моћних визуалних перцепција обновљених молебна и литија па је добио хроничне немире од којих је загрмио стрес кроз њега.

Ипак, једно је сигурно, шефу режима је крајње вријеме да изађе из шанца својих параноја и простора илузија у којима се обрео.

Вјероватно би морао да се, по први пут у животу, тако јуначанопроба у политичком боју са опозицијом на фер изборима али и суочи са својим сатанистичким законом на часном референдуму са сваком религијском организацијом понаособ.

Ако то неће или не смије, тада сва своја кочења, копрчења и смјехотресне пријетње уз колачење и буљење очима у камере може мачку о реп окачити’!

А што се тиче православног народа Црне Горе, његова порука је јасна: “Наша слога биће пораз врагу.       

Референце:

(1) (“Ђукановић за изборе у Црној Гори имао „тајни план“: Спремио 53 000 фантомских бирача, Европа тражи да се они избришу”,  портал ИН4С,  07.06.2020.)

(2) (“Ђукановић оцијенио: СПЦ притиском жели да промијени власт”,  портал РТЦГ,  16. 06. 2020.; Цитат: “Парламентарни избори у Црној Гори биће одржани крајем августа или почетком септембра, казао је предсједник државе Мило Ђукановић након консултација са предсједницима дијела парламентарних партија. Српска православна црква, како је истакао, показала је да им није најважнија садржина чланова у Закону о слободи вјероисповјести, већ да је, наводи Ђукановић, нихова жеља да стварајући притисак доведу до промјене на изборима. Поручио је и да литије не могу угрозити темељне вриједности црногорског друштва. Ђукановић је рекао да је власт дала коректну понуду, а на СПЦ-у је било да изаберу оно што је њихов пут. “Потенцирао сам да раздвојимо два важна спекта. Један аспект је актуелни закон, а други важнији аспект је дугорочно дефинисање односа државе и цркве и положаја православне цркве, то је исходиште проблема и ту смо покушавали да разговарамо о рјешењу које би дугорочно хармонизовало односе”, навео је Ђукановић. Према његовим ријечима, СПЦ се изјаснила да жели да настави са уличним притиском према актуелној власти. “То је другачији приступ од нашег. СПЦ је показала да за њу није најважнија садржина чланова, већ да је очигледно њихова жеља да стварајући притисак на власт доводе до њене промјене”, казао је Ђукановић. Како је казао, СПЦ се опредијелила да “скине рукавице” и да говори из позиције политичког субјекта. “На нама је да их побиједимо и то ћемо са задовољством учинити, али они ће поднијети одговорност јер ће терет њиховог пораза имати трагове на оно што је даље питање цркве”, рекао је Ђукановић. Он је поручио да се варају сви који мисле да би литије могле угрозити оно сто су темељне вриједности друштва. “Суочавали смо се са много опаснијим ризицима. Веома одговорно ћемо водити рачуна о ономе сто су наше обавезе према Црној Гори и њеном имиџу у свијету”, казао је Ђукановић.”)

 (3) (“Клуб А Специјал с Иреном Татар, гост Ранко Кривокапић, А1ТВ, 07.06.2020.; Цитати: “Црна Гора је у економској и политичкој кризи… Страх је, не вјерује се држави… Људи држе новац у банкама али се не усуђују да уђу у бизнис. Jер је бизнис затворен партијски. Мало већи бизнис, дође вам партијско рекетирање или тајкунско рекетирање. А тајкуни,  наравно,  не плаћају порез, како смо почели данашњу емисије. Имате тај паклени круг…. Цури на све стране, код тајкуна и код политички повезаних лица… Сад се мора отријезнити од похаре и рећи доста је било, ово је наша земља, свих нас заједно.   (20. мин 36. сек.) 

(4) (“ДПС: Молитве СПЦ ће остати неуслишене; мораће да се повинују земаљским законима”,  портал ИН4С , 18.06.2020.; Цитат: “Из ДПС-а су саопштили да „предводничка улога свештеника СПЦ у насилним протестима и побунама у Будви, бјелодано показује да ова вјерска заједница сасвим отворено показује своје намјере да нелегалним начином, са улице, покуша да смијени легитимну државну власт“. Они су јучерашњу подршку свештенства СПЦ предсједнику црквене општине Будва оцијенили као бесмислену. Они се питају у каквој су вези смјена власти у Будви и Закон о слободи вјероисповијести? „Ипак, имајућу у виду веома учестале и исто толико неубједљиве изјаве Митрополита и његових сарадника, да је предмет спора Цркве са државом искључиво Закон о слободи вјероисповијести, поставља се логично питање: у каквој су тачно корелацији смјена власти у Будви и споменути закон? Она наравно не постоји, него су свештеници СПЦ кренули у отворену побуну и рушење легитимне власти, манипулишући „вјерним народом“. Што прије схвате да ће им те „молитве“ остати неуслишене, и да ће се морати повиновати овоземаљским законима, биће боље за све“, казали су они, преносе Вијести.”)

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply