Држава, као разбојничка банда!

Objavljeno: 26.05.2020, 18:36h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Прослава Дана независности  Црне Горе је ове године обиловала малограђанским кичерајем, неандреталским бурликањем, безобразним физичким конфликтима и тешким безакоњем што је знаковито, јер говори о простачком духу и примитивним манирима врха садашњег режима.

Збиља, на шта је личило оно дивљање бакљадама и бубњање “неокомита” на врху Ловћена него на шоу неандреталаца, вашариште или нискобуџетни циркус!?

На шта је личио Његошев гроб прекривен разноразним набацаним и измишљеним барјацима него на стандардни детаљ једног бувљака?!

Дан независности, државне и албанске заставе

Дан независности се овај пут прослављао, на опште чуђење јавности, симболичким истицањем и  махањем двије државне заставе: Црне Горе и сусједне Албаније!?

И ту се одмах намеће једно важно питање- због чега се на Дан независности Црне Горе дозвољава истицање заставe Албаније а не и других држава, рецимо: Србије, БиХ, Хрватске или, рецимо, Русије?

Неки момци у Бијелом Пољу су поскидали државне заставе са бандера и приведени су од стране полиције због, наводног, скрнављења државних симбола.

Да су поскидали албанске заставе у Улцињу, да ли би се то исто третирало као неуважавање и скрнављење државних симбола Црне Горе?

Има ли ико у структурама власти да то може и смије објаснити јавности?

Или, рецимо,  да су ти исти момци, умјесто скидања државних застава, усред бијела дана у Бијелом Пољу поред државних поставили заставе Србије и Русије, као што су у Улцињу Албанци урадили са постављањем застава Албаније. Да ли би тада били приведении, и због чега ако би се то десило?

Недавно је у Подгорици приведен момак који је на аутомобилу истакао заставу Србије, а на Дан независности Црне Горе се вијорило стотине застава Албаније по Улцињу и из аутомобила а да нико није ухапшен? Како то?

Данас је 27. мај, прошло је шест дана од Дана независности а стотине албанских застава и даље се виоре над Улцињом, исмијавајући режимске домороце који прогањају историјске тробојке Црне Горе.

Збиља, да ли режим може објаснити ове пројаве дуплих стандарда, или ће се стално крити од јавности зато што знају да је лудачки то што раде?

Комитска застава историјског незнања

Дакако, осим застава Албаније и Црне Горе на прослави су виђене и неке нове “комитске заставе”,  на које се мора направити одређени осврт.

По поводу те новокомпоноване комитске заставе интересантан се дијалог водио на ФБ профилу извјесног Љубомира Љуба Филиповића, којег РТЦГ у једном осврту представио као сарадника на Мекејн Институту у Вашингтону.

У јануару ове године, Љубо је на свој ФБ профил поставио “зелену комитску заставу с амблемом”, и поставио питање: “Зашто је ова застава фашистичка. Секула Дрљевић јесте фашиста. Крсто Зрнов јесте колаборирао са окупаторима. Али ми треба још података да ову заставу сматрам фашистичком, јер мислим да је они нису користили.” (1)

На Љубово питање децидан одговор је дао Никола Зечевић, који је иначе истраживач јавних политика у Центру за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).

Наиме, Зечевић је том приликом објаснио: “Љубо, ова застава није постојала прије деведесетих година прошлога вијека. Она је креирана, измаштана по узору на одликовање, односно споменицу Божићног устанка”(1),  да би се потом осврнуо на оцјену ратовања јединица Крста Зрнова користећи податке историчара Драгутина Паповића, те рекао:

”У току 1942. године, јединице Крста Поповића учиниле су многобројне злочине, а нарочито на подручју Катунске нахије. Оне су над припадницима НОП-а, њиховим симпатизерима и члановима породица извршиле броја убиства, паљевине, пљачке и интернације.” (Драгутин Паповић, ”Рани ратови”, ОКФ, Цетиње, 2010., стр. 142.)”. (1)

Зечевић је потом комплетирао слику о барјацима наводећи какве су заставе коришћене у Црној Гори од разних страна.

Том приликом је рекао сљедеће: “И још нешто, како бисте разумјели колико су данашњи и оновремени (WW2) категоријални апарати (макар колористички) некомплементарни.

Уколико бисмо се каквом временском машином вратили у Други свјетски рат, затекли бисмо сљедеће стање (у погледу рабљења бандијера):

Партизани – црногорска тробојка са петокраком (чак су, једно вријеме, били у обавези да носе мале црногорске тробојке, испод петокраке), и ријетко југословенска тробојка са петокраком.

Четници – југословенска тробојка (са грбом), црне заставе са мртвачком главом.

Крилаши (зеленаши), федералисти Крста З. Поповића-црногорске тробојке, ријетко крсташ или алај барјак, а Дрљевићеви федералисти-крсташ барјак, алај барјак.” (1)

Укратко, из наведеног се може извући закључак да садашња “комитска застава” никад није постојала до деведесетих година прошлог вијека, када је измишљена за приземне политичке потребе.

Запросто је неко на зелену подлогу аплицирао одличје споменице Божићне побуне које је установљено 1920. године, по поводу сјећања на Божићну побуну, и то прогласио “комитском заставом”.

Од комитске заставе до скрнављења споменика

Дакле, у случају новокомпоноване “комитске заставе” видјели смо да се ради о примитивном фалсификату из области хералдике.

Међутим, по правилима игре онесвијешћеног режима те “комитске заставе” се могу користити, а не могу се користити oргиналне историјске заставе Црне Горе.

Наиме,  режим и режимски медији тотално запјене и полуде  aкo игдје примјете тробојку из времена краља Николе.

Примјер хистерије и бјеснила прорежимских медија можемо узети са портала ЦдМ, на којем је прије неки дан освануо текст: “Тробојке на путу до Корита”.

У том тексту пише сљедеће: “Тробојке су исцртане на више локација на путу од Подгорице до Кучких Корита.

Од Врбице, преко Убала па све до Корита, тробојке и даље постоје, исцртане на бројним површинама, па чак и стубовима расвјете.

Исцртавање тробојки у Црној Гори траје од када је усвојен Закон о слободи вјероисповијести чије повлачење тражи Митрополија црногорско приморска.

Широм Црне Горе су до сад исцртане тробојке као вид провокације, а било је случајева да је због оваквог поступања”! (2)

Интересантно, тробојке су по ЦдМ-у вид провокације, а провокација им нису заставе Албаније по Црној Гори и лажни комитски барјаци. Како то?

Како тробојка може бити провокација, када тробојку, заставу краља Николе, закон штити равноправно као и садашњу државну заставу?!

Да се подсјетимо, ради се о актуелном: “Закону о државним симболима и Дану државности Црне Горе” у којем постоји поглавље-“Историјски симболи”.

У Члану 28 тога закона пише следеће: “Државни и војни симболи Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне Горе, симболи Народне Републике Црне Горе и Социјалистичке Републике Црне Горе и симболи Републике Црне Горе утврђени Законом о Грбу и Застави Републике Црне Горе («Службени лист РЦГ», број 56/93) уживају заштиту, као и државни симболи утврђени овим законом.” (3)

Дакле, све тробојке Црне Горе, у разним историјским варијантама и верзијама- са грбом или без грба, или са петокраком, као и крсташ и алај барјак су законом заштићени исто као и актуелна државна застава.

Чак и ако би се тај закон поништио, те заставе опет не могу бити никаква провокација, ако провокација нису заставе Албаније и лажни “комитски барјаци” који се вијоре по Црној Гори. Како то?

Шта је у питању, и шта се дешава с главама режима и његових медија?

Све су прилике да се режиму и прорежимским медијима фућка и на законе и на Устав Црне Горе, па мисле да законску силу има сваки шовинистички аветлук који им падне на памет.

Управо зато се морамо подсјетити  ријечи Св. Аугустина,  који је рекао: “А без правде, шта су тада државе друго него вeлике разбојничке банде?

Режимско приземно режирање  конфликата

Режим се темељно избламирао примитивизмом прославе Дана независности.

Наравно да му је био потребан скандал да би се некако заборавило то атавистичко арлаукање, туче, скрнављење врха Ловћена, које је пратило тај обезображени, понашањем “слављеника” унижени државни празник.

У том смислу им је “случајно долетио”, јелте, случај скрнављење споменика у Пиперима.

Наиме, поломљена је мермерна спомен-плоча на Равном лазу, мјесту гдје је донијета одлука о подизању Тринаестојулског народног устанка 1941. године.

Умјесто да се прво нађу починиоци тога вандализма, режим је одмах покренуо акцију следећег смисла: “Нећемо тражити оне који су оскрнавили споменик, већ ћемо до сваки дан по три пута дневно бурликати преко медија, оптужујући за тај инцидент све противнике власти и ДПС-а ”!

Укратко,  неколико дана се одвијала одвратна и манијакална пропаганда, која је имала за циљ да од непознатих починилаца направи жељене и пројективане починиоце, с циљем сатанизације политичких противника без икаквих доказа.

Тек послије гебелсовски организоване и масиране генерализације случаја, Побједа је објавила да је полиција “нашла” особу која је сломила спомен-плочу гдје се, наводно, ради о младићу Л.В. старости осамнаест година.

И одмах је обезглављена медијско-идеолошка чавка “Побједе” додала на ту информацију да је дотични-”подржавао радикалне српске идеје и био редовни учесник литија”?! (4)

Генерализација као форма пласирања шовинизма

Тако су, по опскурном текстописцу Драшку Ђурановићу, кривци за ломљење  спомен плоче свих 200.000 људи који су били учесници литија?!

Дивно, а ако 99.9999 % учесника литија сматра то ломљење плоче непримјереним чином, да ли су и даље сви они кривци за ломљење те спомен-плоче?!

Колико можемо примјетити Драшко Ћурановић, као и шовинисти из власти и режимских медија, мисле да јесу!

Одлично што тако мисле, јер тиме показују да је израз “шовинистичке свиње” преблаг израз када су они у питању.

Дакле, ако упоредимо нечасно ломљење плоче са неонацистичком фуријом власти, која је то искористила као повод за лавину мржње према православном народу, нема сумње да је понашање режима много црње и горе од тога што је урадио дотични осамнаестогодишњи дечко.

Наравно, спомен-плоча ће са ћириличним натписом се обновити, а дечко одговарати за свој поступак по закону, али морају и сви други.

Рецимо, они који су узели мито за КАП у висини 800 милиона еура, јер су њихови чауши највише вриштали око спомен-плоче у Пиперима.

Дакле, да би се санирао случај у Пиперима, осим дечка на оптуженичку клупу мора сјести плејада грабитеља Црне Горе, која је искористила овај случај да сије мржњу по држави и демонстрира свој неонацизам, јер је то узајамно повезано због одржања власти!

Е сад, да ли ће суд “препознати” генерализацију случаја за пласирање шовинистичке мржње од стране режимских медија или ће га само интересовати чекић и плоча, остаје да видимо?!

Исти православни дух: 13. јула 1941. и данас

У сваком случају, још једном је доказано да су режимске идеолошке концепције режирања конфликата унутар православног народа тотално излапјеле и изгубиле смисао, па и погинуле.

Не само да им домородачке верзије оваквих “басни Крилова” више “воду не пију”, већ су у овом случају промашили чак и тему.

Наиме, оно што је по духу био Тринаестојулски устанак 1941. године-то су сада молебани и протестне литије.

У оба случаја се ради о устанцима православног народа, мада је онај 1941. био  оружаног а ововремени масовни литијски православни устанак-мирног карактера!

Тринаестојулски устанак је дигло 7.000 комуниста и скојеваца, којима се у маху  придружило 25.000 монархиста и некомуниста, што значи да се десила апсолутна народна православна слога.

Молебане и литије је дигла Митрополија, а у њима су масовно учествовали православни Срби и Црногорци, без обзира на личне политичке и идеолошке разлике.

Да закључимо, овакав хаос у држави гдје безумни режим, без предаха и пардона, терорише православни народ Црне Горе је образац варварства, антицивилизације, безакоња и неправде која је супротстављена разуму, природној логици и здравом смислу.

Ако тако настави срљати, понашајући се као најгори окупатори, режим лако може изгубити контролу и испровоцирати “прославу” православног Тринаестојулског устанка у природном виду, да филм на ту тему уопште неће морати гледати.

Ако се то, далеко било, ипак деси-видјеће исту слогу, људи истих црта лица, као те давне године када је православни народ Црнe Горе имао јасне циљеве и часну мисију ослобођења себе од тирана.

 

Референце:

(1) ( ФБ профил Љубомира Љуба Филиповића, 10/11. јануар 2020., коментатор Никола Зечевић)

(2) (“Тробојке на путу до Корита”, Извор: ЦдМ, 05.2020.)

(3) (“Закон о државним симболима и Дану државности Црне Горе”, сајт Владе Црне Горе, датум објаве: 09.02.2010., Величина документа: 75 кБ)

(4) (“Црногорска полиција открила ко је уништио мермерну плочу на споменику у Пиперима: “Лука Војводић чекићем по симболима борбе за слободу”, Аутор: Драшко Ђурановић, портал “Побједа”, 27.05.2020.; Цитат: “Осамнаестогодишњи Војводић је члан навијачке групе ,,гробари“ из Црне Горе, агресивно је подржавао радикалне српске националистичке идеје и био је редовни учесник литија које је као протест због усвајања Закона о слободи вјероисповијести организовала Српска православна црква у Црној Гори у садејству са овдашњим просрпским странкама и организацијама. За сада нема информација да ли је још ко, осим Војводића, учествовао у фашистичком рушењу симбола устанка црногорског народа.”)

 

 

 

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply