‘Izbori’ u gladnoj godini

Objavljeno: 21.05.2020, 12:27h

Piše: Omer ŠARKIĆ

Sve je spremno za nove ‘izbore’. Kad ih kralj Crne Gore i brda najavi za kraj ljeta ili početak jeseni, oni će se tada i održati. Poslije jeseni ne bi valjalo. Glad koja će na jesen nastupiti u opustošenoj Crnoj Gori, koja je ‘pobjedila’ korona virus treba preduhitriti ‘izborima’. Nikad neregularnijim, bez institucija, ali nema veze.

Opozicija tj. ‘opozicija’ pristaje na sve, samo da zakuči još jedan mandat i onih dvjesta hiljada do milion eura koje će im pripasti na godišnjem nivou za funkcionisanje privatnih preduzeća koja od milja zovu partijama. Javno stavljeni potpis na Sporazum o budućnosti – nekih voljno a nekih nevoljno – vidimo, obavezuje ih koliko i obećanja onih protiv kojih se kao bore. Na tim ‘izborima’ organizacija zvana DPS će ih potući do nogu i kao nikad prije. Oni to veoma dobro znaju, kao što znaju da će naredni ‘izbori’ biti neregularniji od svih prethodnih, ali će učestvovati na njima ‘zbog DF-a koji ih neće bojkotovati i koji je već, zajedno sa svojim bratom blizancem, ušao u izbornu trku’.

Opravdanja je lako naći – da nije potpisa. Podsjetiću ih sve, ovako javno, da u Sporazumu ne piše, da, ako neko prekrši potpis, Sporazum više ne važi i da ga onda svi mogu prekršiti. Izlazeći na lažne izbore, ponovo će dati legitimitet izbornoj i svakoj drugoj pljački Crne Gore. Uostalom, svi u toj opozicji ili ‘opoziciji’ dobro su znali ko je i kakav je DF, koliko se mogu osloniti na njihov potpis i obećanja. Međutim, zbog retorike, prijetnji praznom puškom, bestidnosti, agresivnosti, spremnosti na sve da bi se politički održali, skoro svi u toj opoziciji se plaše DF-a.

Ako si u politici, pogotovu na Balkanu i u Crnoj Gori, ili budi hrabar ili se njome ne bavi – osnovno je pravilo.

U pregovorima sa opozicijom sam shvatio da svi u njoj dobro znaju skim imaju posla i koliko se mogu pouzdati u ono što obeća ‘jedina prava opozicija’. Pozitivna je bila partija za jednokratnu upotrebu, DF je za višekratnu, stoga je neuporedivo gori i štetniji od Pozitivne. Sve dok se ne svede na 5-6% podrške, kod nas ne može doći do smjene vlasti – i to u opozicji takođe svi dobro znaju. DF je najveća rak rana crnogorske političke scene, pune drača, bez ijednog cvijeta. On je kancer ne samo za građansku Crnu Goru, već prije svega za Srbe, čija prava stalno ‘brani’ – profitirajući na njima. Srbi su, kao najveći opozicionari u Crnoj Gori, taoci političkog profiterstva DF-a, kao što je dio nacionalnih Crnogoraca, onaj neapanažni, taoc politike Đukanovića i DPS-a. I među jednima i među drugima koji podržavaju ove isključivo interesne grupacije veliki je broj onih građana koji doista misle da Mandić brani srpstvo, odnosno Đukanović državu i crnogorstvo, što je još jedna tragedija naše nazovi političke scene.

Crkvene proteste više obesmišljava i urniše DF svojim postupcima i činjenjima, nego svi miloradpopovići i darkošukovići zajedno, a objave jednog od lidera DF-a na društvenim mrežama su u domenu psihijatrijskih a ne političkih analiza. Kampanju Đukanoviću u kontinuitetu, iz ‘izbora’ u ‘izbore’, bolje odrađuje DF nego svi DPS-ovi poslanici i službe zajedno.

U Crnoj Gori bojkot izbora je teško ostvarljiva misija iz više razloga:

– Bojkot nije materijalno profitabilan, što je osnov bavljenja politikom i javnim poslom kod nas.

– Komercijalni mediji bojkotom izbora ostaju bez ogromnih sredstava. Za dva mjeseca predizborne kampanje zarade više nego za cijelu godinu ili dvije od redovnog oglašavanja i marketinga, tako da ni njima bojkot ne ide u prilog i zato ga ne  podržavaju.

– Ne malom dijelu NVO sektora bojkot takođe ne odgovara. Nije im po mjeri mentora, a taj dio nevladinih organizacija, kao i partije, egzistira i radi to što radi samo zbog svog ličnog interesa. Situacija kakva decenijama vlada u Crnoj Gori obezbjeđuje im siguran grant, pa novca i projekata neće faliti. Što je gore, to je za njih bolje.

– Međunarodnoj zajednici takođe ne odgovara bojkot. Izbori, kakvi-takvi, daju legitimite svakoj vlasti i garantuju bar neku stabilnost, za razliku od bojkota.

– Vlast se bojkota najviše plaši, oduzima joj legitimitet. Zato pri samoj najavi nečeg takvog nastaje opšta histerija: kako u njihovim izjavama, tako u medijima pod njihovom kontrolom.

Pored Sporazuma o budućnosti koji ih obavezuje na bojkot izbora u ovoj situaciji, institucionalno mnogo goroj nego u momentu kada ga je opozicija potpisala, nikad se njime ne bi više deligitimisala vlast nego sada, a novi izbori, siguran sam, bili bi na jesen 2021. godine. Osim vlasti, u potpunosti bi se deligimitisao i Demokratski front, koji će, vidimo, sigurno učestvovati na izborima.

Pokušajte zamisliti parlament u kome bi sjedjelo 80 do 85% poslanika vlasti i prirepaka im, te 15% do 20% poslanika opozicije, sačinjene od DF-a i eventualno neke Joničine ili Milačićeve partije, a poslije međunarodnih izvještaja pristiglih ove godine, po kojima je Crna Gora najzad okarektarisana onakvom kakva jeste: nedemokratska država u kojoj je vlast zasnovana na autoritarizmu, sa zarobljenim institucijama, pogotovu pravosuđem i medijima. Sve to pri izlaznosti na izbore ispod 50%, u situaciji kada će zavladati glad u bukvalnom smislu te riječi, javni dug preći 90% BDP-a, plate i penzije početi da se rapidno smanjuju! Takvi izbori i parlament proizašao iz njih, uz stalne proteste, tribine, akcije građanske nepšoslušnosti, bi značio brz i siguran kraj DPS-a, potpuno marginalizovanje, možda i nestajanje DF-a, nadu da Crna Gora najzad krene pravim putem.

Ali, za tako nešto treba imati opoziciju koja ima bar malo vizije i ozbiljne ideologije, spremnu na istinsku borbu a ne samo za privilegije, opoziciju koja poštuje samu sebe i svoj potpis – da bi je drugi mogli poštovati i vjerovati joj.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply