Dva mjeseca jedina priča, kako kod nas tako u svijetu, bila je priča o virusu. Bilo je tu svega i svašta, ali o tome ovaj put neću – previše ga je. Stvari se vraćaju u normalu, što znači da će mnogo toga opet biti nenormalno.

Kao što sam najavio u jednom od prethodnih tekstova, “otvaranje” je počelo mnogo ranije nego je NKT saopštavao.

Podsjetiću, rečeno je da će ono najranije uslijediti krajem maja ili početkom juna. Moja prognoza je bila da će ono biti mnogo ranije, već krajem aprila i početkom maja, što se i desilo. Jer, crnogorska “ekonomija” jednostavno ne može da izdrži karantin duži od dva mjeseca.

Osim toga, bliži se i naš najveći praznik – Dan nezavisnosti, a on se mora proslaviti. U stvari Dan zavisnosti, jer smo jednu zavisnost zamjenili drugom. Ali, vlast je od toga napravila fetiš, proglašavajući ga svojom najvećom pobjedom i dostignućem, koji im služi u propagandne i predizborne svrhe.

18.maja slijedi dalje “otvaranje”, a 21. maja je Dan (ne)zavisnosti sa dugom od 80% BDP-a, koji upravo pravi sprint ka dugu od preko 90% – što sam takođe najavio u prethodnom tekstu.

Ipak, Dan (ne)zavisnosti se mora proslaviti kako dolikuje. Uz pobjedu nad koronom!

E tu nastaje problem, na koji vlast, mislim da nije računala. Zaboravili su, čini mi se, na Crkvu i Amfilohija? Možda će se neko iz nje zamisliti ako pročita ovaj tekst?

U slučaju da vlast zakaže javni skup/proslavu Dana (ne)zavisnosti, siguran sam da će Crkva za isti dan zakazati ptotestnu litiju, za koju onda neće biti osnova da se zabrani. Mitropolit Amfilohije sigurno neće odustati od svog nauma, pogotovo poslije onakve podrške kakvu je imao na litijama. A nije zaboravio, siguran sam, ni ona privođenja i saslušanja. Ljuti je on Crnogprac sa inatom, iako Srbin; crkveni velikodostojnik kome praštanje nije baš vrlina.

U tom slučaju, opet sam siguran, na litiji bi bilo mnogo više ljudi nego na proslavi koju bi organozovala vlast. To bi bio njen najveći poraz, koji ni Živa istina ne bi mogla ispeglati.

Zato od proslave vjerovatno neće biti ništa – veliki je to rizik.

Stvari se, dakle, vraćaju u “normalu”.

Najveća i jedina ozbiljna opozicija ovakvoj vlasti postala je Crkva.

Politička opozicija ili “opozicija” je mrtva. Ona se priprema za “izbore” po postojećim uslovima, na kojima će biti potučena kao nikad do sad. Izbore za koje će svi prethodni biti primjer demokratije i regularnosti.

Sve se postepeno vraća u nenormalu. Samo će glad, počev od jeseni, postati normalna.