Сизифовски жар антиправославног владара

Objavljeno: 29.04.2020, 20:29h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Црна Гора је малена државица на Балкану с већинским православним народом,  чији острашћени владар прогони православне вјернике и свештенство на основама државног неосатанизма.

Који, као атеиста,  тачније-јари антитеиста, најављује и сања своју партијску антиправославну антицркву, иако “у џепу” има чак двије пропале псеудорелигијске организације које су дјело италијанских мајстора прављења квазицркви.
 
Штаб одмазде кроз дупле стандарде- звани НКТ
 

Тај владар је “заиста знаменит” јер је, “силом завртања руку” јадних робова своје партије, донио сатанистички закон против православља у својој приватној држави, али и наредио хапшење Високопреосвећеног Митрополита на Цвијети, дан када је Христос ушао у Јерусалим.

Необично острашћени лик, чији су високопостављени чиновници уочи Васкрса запријетили православним вјерницима да се не смију окупљати и приближавати православим црквама и Храмовима, обећавајући им за непослушност 12 година робије.

Карикатурни лидер обезображених сеоских шпијуна-прашинара који се мотају око православних цркви и сеоских гробаља да сликају Митрополита, свештенике и вјернике- да којим случајем не врше службе или опела, па да то одмaх дојаве сабираоцу информација Дарку Шуковићу, а он полицијским централама преко брзојава Антене М-ради спровођења даљег поступка.

Перјаница дуплих стандарда, која истим  тим доушницима наређује да не примјећују градилишта и супермаркете, аутобусе напуњене са по педесет грађевинских радника-који крше правила некаквог  антиуставног НКТ.

Селективни прогонитељ вјерника, који теледириговане жбире не шаље на шпијање свечаног обиљежавања почетка Рамазана на Врелима Рибничким које је спровело пар стотина, од окова слободних, грађана тога кварта.

А није слао, да се не би регистровало кршење закона од стране муслиманских вјерника некаквих правила које је установио противуставно формирани штаб одмазде, кроз дупле стандарде-звани НКТ.          

И такав антиправославни владар, који сизифовским жаром малтретира антиправославне грађане и свештенство и чији медији хуле на православље чак и на Велики петак је, гле чуда, честитао Васкрс управо том православном народу, којег органски не подноси.

Јавност се с гнушањем односи према тој хипокризији али и уочава моћну провалију која је пукла између конкретног, наказног дјеловања шефа режима у Црној Гори и његових лицемјерних порука у непотребној Васкршњој “честитки”. (1)

Како није познато да је послије Воскресења Христовог Понтије Пилат упутио честитку вјерницима, то се шеф режима могао угледати на Понтија.
Уосталом, о каквом се несагледивoм суноврату морала ради, најбоље је предочио колега Ђорђије Маловић у једном свом осврту од прије неки дан.
 
Опсада храмова и пандемија полиције за Васкрс
 

Наиме, колега Маловић је навео шта се дешавало у Пљевима у исти дан када је шеф режима упутио такозвану честитку вјерницима, те каже сљедеће:

„Једна суботња фотографија која о томе свједочи, долази из Пљеваља, гдје полиција брани вјерницима да уђу у цркву Свете Петке, а да само на неколико стотина метара одатле створени су редови грађана који чекају да плате рачун за струју”. (2)

Дан послије честитке, на сами Васкрс, Маловић је овако описао ситуацију у Подгорици:

 „Управо ми није дозвољено да приступим храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Није ми дозвољено ни да запалим свијеће. Око тридесет видљивих (униформисаних) полицајаца окупирало је храм и не допуштају вјерницима да уђу у њега и поклоне се светињама”. (2)

На основу свега запаженог, господин Маловић изводи сљедећи закључак:

“Ова власт, која је сама по себи разбојник, оличење је и оног разбојника са Голготе који се поспрдава “Распетом Праведнику“. Тужно је да на данашњи дан нема нити једног полицијског службеника који ће изаћи из “Пилатовског“ чињења и размишљања- кукавичког “прања руку“ да они само раде свој посао. (2)

Ето, то је била реалност Васкршњих дана у Црној Гори, а ево шта је, између осталога, шеф режима у тој честитки рекао:

“Васкрс ове године дочекујемо у условима пандемије коронавируса, до сада непознате човјечанству, што универзалним хришћанским вриједностима, узајамном уважавању, повјерењу и човјекољубљу, личној, породичној и друштвеној солидарности у овим благим данима додатно даје посебну вриједност и смисао.” (1)

Укратко, опсаду православних Храмова и пандемију полиције за вријеме највећег хришћанског празника, као  и пријетње вјерницима дванестогодишњом робијом, шеф режима види као “узајамно уважавање, повјерење и човјекољубљубље”?! Како то?

А под “универзалним хришћанским вриједностима” дотични лик подразумијева доношење сатанистичког закона и непреношење Васкршње литургије на државној телевизији Црне Горе.

Нема сумње, у својој бахатости и охолости шеф режима не само да не поштује универзалне хришћанске, већ ни универзалне цивилизацијске вриједности, што је запањујуће и поразно!
 
Квазичеститка, демонстрација демагогије и лицемјерја
 

То формално поштовање елементарних цивилизацијских вриједности јавност Црне Горе је видјела у Хрватској, БиХ и Аустрији, државама гдје је православно становништво мањинско, али које су преносиле Васкршњу литургију из православних храмова својих главних градова,

На другој страни, од оца Гојка Перовића, ректора Цетињске Богословије, смо сазнали да је Јавни сервис РТЦГ одбио преношење литургије са Острога, али и њено ретранслирање са државног канала Хрватске, што је предлагала Митрополија.

А што је најсмјешније, шеф режима у својој честиткицинично дипла: “Вјерујем да пред озбиљним изазовима, у тешком времену, сви имамо воље, хтијења и одговорности да се издигнемо изнад подјела и разлика, и спремности да сложно дајемо допринос…” (1)

Збиља, чему он допринос даје, и шта уопште прича, када је државу претворио у економску распалину коју прекривају бурлајући таласи антиправославног идеолошког смећа његових шерпаса и медија?

Елем, чак и да су Васкршњу литургију, којим случајем и неким чудом, преносили државни медији Ватикана, Ирана и Турске-то опет не би био разлог да се трзне из сна огавни Јавни сервис РТЦГ-који се претворио у воњајућу језуитску пропагандну трању парадом ликова без образа и савјести. 

Ипак, Васкршњу службу у Црној Гори је преносила подгоричка А1ТВ захваљујући одлуци, дивном гесту Мелихе Мели Рамусовић (3), директорке А1ТВ, али и Нови ТВ, који су емитовали сигнал Острог студија који је преносио служење литургије митрополита Амфилохија.

Само тај један професионални и часни гест руководилаца та два медија, што су грађани поздравили са благодарношћу, више је вриједио од јадне и народом презрене честитке недостојног предсједника Црне Горе.

И уопште, послије свега, шта је и кога је то поздрављао хипнотисани шеф државе, јавност би хтјела знати? 

Или му је био стало да формално “отандара” квазичеститку демонстрирајући демагогију и лицемјерје, а потом “отпраши” у даље официјално “шетање” свога квалитетног одијела?
 
Ако је тако, а томе сличи, онда му је народна оцјена сљедећа: “Споља гладац, а унутра јадац!
 
Медијска стркотина Трећег Рајха, звана РТЦГ
 

А како није таква, када у честитки поручује: “Није вријеме за распре и даља антагонизирања, већ за слогу…”, а подмукло ради све супротно.

“Није вријеме за распре”, вели, пошто су новинарке Снежана Ракоњац и Тања Шуковић, ауторке гебелсовске нарави, скепале скаредни филм о Митрополиту под називом “Свједок Божје љубави”, којег је РТЦГ приказала 18.02.2020. године. (4)

Није вријеме за даља антагонизирања”, кликће, а портал РТЦГ свакодневно у корак прати диктирани марш режимског неонацизма.

То смо пластично видјели 22.02.2020. када је портал РТЦГ пренио изводе интервјуа напаљеног,  острашћеног и млађаног Александра Радомана, под насловом „Мирне литије су софистициранији облик удара”. (5)

Радомана, продекана за наставу неојезутског Факултета за црногорски језик и књижевност, који је у том јавном наступу демонстрирао све реторичке вратоломије фрањевачке искључивости, што показује и наслов интервјуа објављеног у Викенд новинама.

Наиме, резговор с њим је водила новинарка Весна Шофранац, а интервју је изашао у Викенд новинама под насловом: “Медијска харанга на Црну Гору је била артиљеријска припрема, литије су већ улазак пјешадије.”

Артиљеријска припрема и пјешадија, каже овај миш из мекиња који никад никоме није смио изаћи на полемику. 

Збиља, поставља се питање, што се тај артиљеријски дуелне одиграва на РТЦГ, па да супротстављене стране изнесу аргументе а народ оцијени гдје је правда и истина?

Због чега млади црногорски неофрањевац Александар Радоман или било која од двије капларке медијске стркотине Трећег Рајха зване РТГЦ, Снежана Ракоњац и Тања Шуковић, не позову у студио РТЦГ на полемички дуел своје неистомишљенике.

Да се разумијемо, у нормалним државама се пред очима јавности директним полемикама провјеравају тезе оних који дијаметрално супротно мисле.  

Умјесто да тако уради, РТЦГ се претворио у мегафон сатанистичког режима, без суочавања с неистомишљеницима, а све због голог страха да им се идеолошка трулеж, коју пласирају, не распадне пред очима јавности.
 
Соломон Мудри у акцији аутокефалности пута ка ЕУ
 

Умјесто полемике унутар Црне Горе на Јавном сервису свих грађана, помамљени РТЦГ је 27.04.2020. направио интервју с неким невиђеним Бугарином Соломоном Пасијем (6), којег су несрећно нашли у брлогу бјелосвјетских плаћеничких пестокупљевина.

Од тога интервјуа се Црна Гора данима потресала од урнебесног смијеха до суза, подсмјешљивог рзања или громовитог грохота јавности, јер је тај интервју портал РТЦГ објавио под смјехотресним насловом: “Соломон Паси: Аутокефална ЦПЦ убрзаће пут Црне Горе у ЕУ”. (5)

Елем, да би се убрзао процес уласка Црне Горе у ЕУ, која се претвара у: “Ђекна још није умрла, а ка’ ће не знамо”, био би ред да се спроведе инструкција дотичног Бугарина Соломона Мудрог.

У том смислу, шеф режима имa идеалну шансу да у Скупштини Црне Горе, уз помоћ албанских и бошњачких посланика, изгласа аутокефалност чак двије “црногорске цркве”, да би се добило двоструко убрзање ка ЕУ.   

Једна од њих се зове НВО “Црногорска православнa црквa” која је основана 1993. године, на Цетињу, регистрована тек 17. јануара 2000. године у ЦБ Цетиње, а води је цивил Мираш Дедеић.

Друга се зове НВО “Православна црква у Црној Гори” која је основана је 4. јуна 2018. а регистривана у МУП Црне Горе 12. јула 2019. године, и води је цивил Лав Лајовић.

Обије ове псеудоцркве су основане уз учешће квазиправославних секти из Италије, што је објелоданио цивил Лав Лајовић.

Наиме, на конференцији за медије Лав Лајовић је рекао сљедеће: “Дио Италијанске православне цркве очински је показао жељу да нас заштити и да нам да благослов да дјелујемо као Црногорска црква”(7), па наставио овако:

“Италијанска православна црква је учествовала у стварању Црногорске православне цркве, она је произвела тадашњег протојереја Мираша Дедеића у архимандрита и посредовала у његовој хиротонији у Бугарској, а ти исти људи кажу, су спремни да раде “риконстракшн, ребилдинг”, реизградњу ЦПЦ”!(7)

Укратко браћа Италијани су одлучили да Дедеићеву НВО ЦПЦ рециклирају, јер се темељно избламирала, те кроз “риконстракшн и ребилдинг” обнове бољу и старију црногорску цркву, коју ће водити млађи и способнији цивил Лав Лајовић.
 
Расчињени католички митрополит и фрањевачки лингвисти
 

Лав Лајовић је рекао да је у “вртању изворне црногорске цркве” Мираша Дедеића и Стева Вучинића учествовала “Италијанска православна црква (ИПЦ)”, али није рекао да је њу основао бивши католички свештеник Антонио Де Россо.

Наиме, опскурни католички свештеник Антонио Де Россо је планетарно познат по томе што га је расчинила Католичка црква јер се, пазите-лажно представљао католичким бискупом, па је због тога годину дана био у затвору.

Послије изласка из тамнице, овај религијски пустолов се придружио “Белгијској Старокатоличкој Цркви“ а потом „Португалској Православној Цркви“, из којих је такође протјеран, да би 1991 направио псудоправославну италијанску цркву ИПЦ.

Антонио је 1. јула 1997. године направио маневар, те постао митрополит за Италију расколничке Алтернативне Бугарске Православне Цркве, преко које је Мираш и хиротонисан 15. марта 1998. у Софији.

Послије смрти Антонија 20.02.2009. секта под називом ИПЦ је одбачена од Бугара, распадaла неколико пута при чему је већина “свештеника одлазила у римокатолицизам а понеко у друге секте.

Опет, Алтернативна Бугарска Православна Црква се почела расипати 2005. године послије покајања 50 свештеника.
 
У мају 2010. је њен митрополит Иноктеније одбацио Антонијеву секту ИПЦ и затражио од бугарског партријарха Максима опроштај, који је добио  11.12.2012. године када је та расколничка организација престала постојати.
 
Тако су нестали они који су “хиротонисали” велечасног Мираша.
 
Ипак, независно од тога очито је да црногорски режим медијски протежира и обилато финансира из буџета државе не само језуитски пројекат НВО ЦПЦ, већ и неофрањевачки пројекат тзв. “црногорског језика”.
 
Знаковита је симболика да оба та накардна инострана пројекта институционално посађена на Цетињу, око којег се ових дана воде бурне дискусије у парламенту.
 
Јавности је познато да су уз скандале пројекат тзв. “црногорског језика” у Црној Гори научно утемељила двојица хрватских лингвиста: Силић и Пранковић, који су завршили католичке школе, као и Украјинка Васиљева, унијатка из Галиције. (10)

Наиме, професор др Јосип Силић, главни утемељивач црногорског језика, пет разреда класичне гимназије је завршио у Бискупском сјеменишту у Пазину, три у Бискупском сјеменишту у Ријеци, гдје је завршио и једну годину теологије. (10)

Иво Пранковић, други хрватски утврђивач тога језика, завршио је  Фрањевачку класичну гимназију у Високом, исту ону коју је својевремено завршио и монструозни усташки злочинац Мирослав Филиповић, звани ‘фра Сотона’. (10)

Домородачка испостава тога фрањевачког пројекта у Црној Гори су Аднан Чиргић и Јелена Шушањ, излазници Филозофског факултета Свеучилишта Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку. (10)
 
 
Неофрањевачки језички пројекат и црквени језуитски пројекат
 

Аднан Чиргић је у Осијеку  докторирао на теми: “Језик подгоричких муслимана, послије чега га је режим титулисао као првог доктора црногорског језика, што и данас изазива подсмијех јавности. (10)

Чиргић је ректор тзв. Факултета за црногорски језик и књижевност на Цетињу, а проректори су му Етхем Мандић и Александар Радоман, који је дао споменути скаредни интервју у Викенд новинама.  

Што се тиче Јелене Шушањ, рођене 1980. године, она до дан данас није окончала постдипломске студије у Осијеку али и поред недовољног образовања ради на Чиргићевом факултету као сарадница у настави из области лингвистике и пише уџбенике за црногорске основне и средње школе. (10)

Интересантно је да су ову неофрањевачку варијанту црногорског језикаодбацили апсолутно сви православни лингвисти Црне Горе.

Једнако су је одбацили лингвисти који се осјећају Црногорцима и они који се осјећају Србима, без разлике да ли гласају ДПС или опозицију, неважно да ли језик називају црногорском или српским.

Све њих је црногорски режим откачио те, унизивши њихове паметне главе и научне радове,  првијенство дао неофрањевачком башибозуку инсталираном баш на Цетињу .            

Е сад, како шеф режима, очигледно, протежира неофрањевачки језички пројекат и црквени језуитски пројекат у Црној Гори, тада није чудно што је баш на католички Бадњи дан, 24. децембра 2020. године, Законодавни одбор Скупштине Црне Горе подржао предлог сатанистичког Закона о слободи вјероисповијести. (8)

Самим тим, уопште није необично што је Скупштина Црне Горе планирала изгласати тај скаредни закон 26. децембра 2020. када римокатолици славе Св. Стефана, архиђакона и првог хришћанског мученика, који је убијен каменовањем, а Англосаксонци на тај дан празнују Дан поклона (Boxing Day) (8)

Једино је нејасно-да ли се сатанистички закон 26. децембра планирао “уручити као драгоцјени поклон” Англосаксонцима или се њиме жељела симболички “каменовати Митрополија”? (8)

Послије свега виђеног, није изненађујуће што су се прије и послије неадекватне Васкршње “честитке” шефа режима дешавале наизглед необичне подударности у режимском злодејанију.
 
Уочи “честитке” се десило хапшење Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија баш на католички Ускрс, који се поклопио са празником Цвијети, а повод за хапшење је било служења Свете Литургије у цркви на Златици. (8)
 
Послије “честитке”, вече уочи Рамазана, Митрополит је добио позив да се хитно јави у ЦБ Цетиње, због “гријеха” служења опела историчару др Владимиру Јовићевићу, током сахране обављене на гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића. (9)
 
 
Дупли стандарди створили услове за молебане и литије
 

Шеф режима у својој антиправославној мисији сада има два блиска савезника.

Један је Корона,  краљица вируса и пандемија, а други је НКТ, орган државне одмазде, помоћу којег демонстрира некакав чудни сатанистички спектакл над православним народом Црне Горе и свештенством.

Међутим, шефу режима изгледа није јасно да дупли стандарди стварају нову реалност у Црној Гори јер уводе нова правила друштвеног понашања.

Нема сумње да је масовна прослава доласка поста Рамазана на Врелима Рибничким фактички отклонила одлуке и укинула све наредбе опскурног НКТ по питању религиозних окупљања, и то је ново неформално правило.

Самим тим, за очекивати је да ће Митрополија, озбиљно процијенивши ситуацију са пандемијом, позвати вјернике на обнову молебана и литија, с одговорним призивом вјерницима на коректно држање физичке дистанце.  

Чак и ако се не деси тај позив, ситуација је таква да би се, због континуираних провокација помамљеног режима, самоиницијативно могао догодити православни народ на трговима и улицама Црне Горе.
 
Рецимо, масовни излазак стотина хиљада православних Срба и Црногораца 12. маја , на Дан Светог Василија Острошког, с јасном поруком режиму да прекине с праксом језуитскоих дивљања према Митрополији и народу.
 
Што се тиче Васкршње честитке шефа режима, што је била основна тема овог текста, она се му одбацује с најљубазијим призивом да више никада не честита православне празнике, јер није достојан те части.
 
А да би био једног дана достојан, мораће се понашати у складу с моралним кодексима цивилизованог друштва и правилима елементарног васпитања.  

Референце:

(1)(“Предсједник Ђукановић упутио честитку поводом највећег хришћанског празника – Васкрса”,  сајт предсједника Црне Горе, 18.04.2020.)

(2)(“Свијећа се не смије запалити, али се харач мора узети, Ђорђије Маловић, портал ИН4С,  20.04.2020.)

(3)(“Грубач: Захваљујући гесту Мелихе Мели Рамусовић, директорке А1ТВ, вјерници су пратили Васкршњу литургију”, ИН4С, 20.04.2020)

(4)(“Свједок Божје љубави”, аутори емисије- Снежана Ракоњац и Тања Шуковић, портал РТЦГ, 18.02.2020.)

(5)(“Радоман оцјењује: „Мирне литије су софистициранији облик удара”, Весна Шофранац/Александар Радоман, портал РТЦГ-преузето: Викенд новине, 22.02.2020]

(6)(“Соломон Паси: Аутокефална ЦПЦ убрзаће пут Црне Горе у ЕУ”, портал РТЦГ, 27. 04. 2020. Цитат: “Соломон Паси: “Некадашњи министар спољних послова Бугарске (2001-2005), један од најугледнијих и најутицајних бугарских интелектуалаца, изузетног угледа ван граница Бугарске и због свог дисидентског држања током владавине комунистичког лидера Тодора Живкова.)

(7)(“Лав Лајовић основао цркву: Најавио “рибилдинг” подгоричко дукљанске епархије”,  Пљеваљске Новине, 26. фебруар 2020.)

(8) (“Знаковито хапшење Митрополита на католички Ускрс“, Војин Грубач, портал ИН4С, 16.04.2020.)

(9)(“Трилер „вожда“: Рамазанско хапшење Митрополита?”, Војин Грубач, портал ИН4С, 24.04.2020.)

 (10)(“Хрватски пројектанти “аутентичног црногорског језика”, Војин Грубач, ИН4С, 03.09.2018., Цитати:
“Професор др Јосип Силић, главни утемељивач црногорског језика, пет разреда класичне гимназије је завршио у Бискупскоме сјеменишту у Пазину, три у Бискупскоме сјеменишту у Ријеци, гдје је завршио и једну годину теологије.

Иво Пранковић, други главни стручњак за црногорски језик, завршио је Фрањевачку класичну гимназију у Високом, и “аутор је низа важних и утјецајних дјела језичне баштине фрањеваца редодржаве Босне Сребрене”. Куриозитет је да је исту, Фрањевачку класичну гимназију у Високом, својевремено завршио и монструозни усташки злочинац Мирослав Филиповић (Јајце, 5. јун 1915 — Загреб, 1946).

Украјинка Људмила Васиљева, која је придружена овом чудном хрватском двојцу, је из Љвова- западне Украјине, доктор је филолошких наука и професорица “Љвовског народног универзитета имени Ивана Франка”. Др Васиљева је 11. маја 2018.г у Љвову- презентовала своју књигу “Украјинско- хрватски рјечник”.

Аднан Чиргић, рођен 1980. године, је одбранио докторску дисертацију 2007. године на Филозофском факултету Свеучилишта Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку, с темом- “Говор подгоричких муслимана (синхрона и дијахрона перспектива)”, и почео радити “над новим црногорским језиком” у 28. години живота.

Јелена Шушањ, рођена 1980. године, није окончала постдипломске студије у Осијеку. Коауторица је више уџбеника црногорског језика (као матерњег и нематерњег) за основну и средњу школу.  Коауторица је и уџбеника Основи опште лингвистике за ученике 4. разреда филолошке гимназије, који је у штампи. Ради на Факултету за црногорски језик и књижевност као сарадница у настави из области лингвистике.”)

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply