Трилер: Рамазанско хапшење Митрополита

Objavljeno: 25.04.2020, 10:54h

Пише: Војин ГРУБАЧ

“Виспрено” је шеф режима осјетио да му сплет изненадних околности појаве корона-епидемије даjу могућност коришћења свих сумбурних политичких “блага” које она пружа, превиђајући многобројне проблеме који долазе ако се то нечисто “благо” узима.

Зато је шеф режима противуставно формирао опскурни НКТ, умјесто да уставно уведе ванредно стање због епидемије, да би то НКТ тијело потом доносило сулуде одлуке које немају додирних тачака са здравим смислом.

Опскурни НКТ и нелогичне привилегије

Тако имамо ситуацију да јавност данима гледа снимке аутобуса незаконито испуњеног са педесетак грађевинских радника, наводно Бемакса, баш као и скупине од по двадесетак радника на маленој бетонској плочи једног црногорског градилишта, који су “дистанцирани” као да се ради о некој масовној сцени еротског филма.

Сва та, и многа друга, кршења прописа НКТ црногорска полиција уопште не примјећује.

Опскурни НКТ је, иначе, донио одлуку о привилегијама гдје на градилиштима може радити скупина од двадесет радника, наводно држећи физичку дистанцу, па чак је дозвољено и више таквих група на истом градилишту.

Ипак, та иста правила на важе када су у питању вјерске службе и сахране, што је апсурд којег НКТ мора појаснити јавности.

Због накарадних правила НКТ дешава се нешто незамисливо, да црногорска полиција не хапси педесет грађевинских радника, незаконито спрцаних у аутобус да дисати на могу, већ иде по сахрана које су изван урбаних мјеста да би тамо “уочили непоштовање закона”.

У том тражењу “непоштовалаца” закона “сасвим случајно” су примјетили сахрану историчара др Владимира Јовићевића, која се обављала на гробљу пред црквом Светог Атанасија на Ободу Црнојевића.

Та акција се уприличила да би се “привели закону и позананију права” Митрополит Амфилохије са свештеницима,  ожалошћена породица и пар људи који су присуствовали испраћају покојника јер је, како кажу, “њихов број превисио десет особа”.

Само десетак дана раније, умјесто да ухапсе пословође које су грађевинске раднике груписали “на гомилу” једног градилишта, полиција је “случајно угледала” цркву на Златици да би по изласку из ње “привела закону” Митрополита са неколико свештеника и вјерника, јер их је било, како кажу, исто тако-“више од десет” на литургији.

Управо зато се намеће питање, зашто НКТ  није исправно дозволио да на службама и сахранама може присуствовати до двадесет људи, па чак и неколико таквих група с обавезом да поштују правила физичке дистанце као што се то дозволило грађевинским организацијама?

То питање, да се разумијемо, поставља цјелокупна јавност Црне Горе с којом се није шалити.

Шеф режима као продуцент и режисер необичног трилера

Умјесто корекције наредби и одлука НКТ, које би биле у складу са здравим разумом, ми ових дана гледамо необични трилер којем је продуцент шеф режима а чија се радња одвија у Црној Гори, и то на Цетињу.

Филм почиње тако што је неки непознати црногорски доушник јавио полицији да је на сахрани извјесног и достојног др Владимира Јовићевића било “више од десет људи”.

Полиција је одмах закључила да је пропис НКТ прекршен, те да је први противзаконски вишак те сахране управо био Митрополит црногорско-приморски, а не неки гост или члан ожалошћене породице, рецимо, па је Митрополит добио позив за саслушање.

По сценарију, Митрополит се морао добровољно појавити у полицији, гдје ће се послије саслушања харанга наставити у режимским медијима- текстовима пробраних идеолошких блавора који би истресли салве оптужби на рачун Митрополита и Митрополије.

Одлуку шефа режима и те текстове би обавезно подржали знаковити ботови Црне Горе, неуморни коментатори режимских портала, мада почесто оду и на друга мјеста.

Имена тих знаменитих тајних личности су позната јавности, а ради се о ликовима који се потписују као: Дауа/Дауа, Бељо комита, Ристо Сотона, Хајла/Ловћен, Јаков Даковић, Соломон Mудри, Милуша/Милуша и Принцеза Ксенија од Црне Горе.

Али и врхунске маскиране перјанице спиновања, као што су: Црногорски Бетовен, Томица Шпацо, Лазар Лаки, Енко Аде Плав, Одивичић Кучки, Сунчица, Црвић, Сону, Ретро, Лео Солис и остали истакнути чланови друштва фанова шефа режима, чија лица никада нећемо видјети, јер се помало крију од одговорности за изречену ријеч.

Мада, чак и да се представе именом и презименом шеф режима их не би дирао, већ можда наградио за зли језик, тако да им изостају сви разлози за анонимност.

Хапшења су предвиђена само за оне који оштро критикују режим, поготово врхунске интелектуалце попут Бошка Вукићевића.

Бошко је данас позван у полицију због тога што није био индиректан као шеф режима-који је, својевремено, индиректно запријетио стотинама хиљада учесника литија неизводљивом акцијом типа “Олује”.

Елем, како је Високопреосвећени Митрополит апсолутно исправно одбио да иде на саслушање, трилер шефа режима би се могао наставити скандалозним хапшењем Митрополита, ако језуитски копродуценти тако зажеле.

Сценарију трилера недостаје динамика радње

Јавност уочава да овом сценарију филма недостаје почетна динамика радње, али и разне сцене које би дале додатни смисао овом изузетном пројекту.

Наиме, много би љепша била варијанта да је тајновити црногорски доушник са Обода Црнојевића дао информацију “о инкриминисаном случају” полицијском хеликоптеру накрцаном специјалцима, који би атерирао право у гробље гдје би полиција похапсила све присутне “грешнике”, скупа са покојником.

Потом се “у игру” филма могао убацити аутобус Бемакса који, као случајно, пресјеца крше поред гробља, гдје би му се приказала полиција.

Полиција, која одлучном акцијом из аутобуса избацује 50 грађевинских радника, који не крше правила НКТ, да би се у аутобус убацило десетак присутних са сахране др Јовићевића, који су прекршили правила НКТ.

Дакако, међу путницима аутобуса би се морао предвидјети и познати полицијски инспектор из Даниловграда, маскиран у одијело грађевинског радника.

Његова би улога била да кршима гађа полицајце у моменту када радници протествују због хапшења Митрополита и људи који су присуствовали сахрани, да би тако дао повод полицији да “по закону” пребије раднике, што “дозвољавају правила НКТ”.

Даље би филм могао ићи овако, док се аутобус љуља путем ка ЦБ Цетиње, ухапшени и полиција кроз прозоре гледају како поред пута петнаест комита, уз махање државним барјацима, пребијају голобрадог момка, док шеф полицајаца наређује шоферу: “Дај гас, мајсторе, да ово не гледамо!”

Погађате, овакав филм је могао изрежирати само велики редатељ, покојни Живко Николић, који је апсурдне моменте са разних крајева Црне Горе сабирао у исти простор у исто вријеме.

Данашњи творац таквих филмова у реалном животу Црне Горе  је шеф режима, који ствара апсурдне сцене пуним замахом и у огромном обиму, што можемо видјети из много упечатљивих примјера.

Хапшење Митрополита на католички Ускрс и уз Рамазан

Наиме, јавности је познато да је Високопреосвештени Митрополит Амфилохије скандалозно ухапшен на Цвијети, дан када је Христос ушао у Јерусалим, а повод за хапшење је било Његово служења Свете Литургије у цркви на Златици.

Шеф режима сада има велику шансу да Митрополита опет ухапси, овај пут због опела на гробу др Владимира Јовићевића, јер је Високопреосвештени одбио да се због тог опела одазове саслушању полиције на Цетињу.

Како је прво хапшење Митрополита било знаковито, јер се догодило баш на католички Ускрс, који се поклопио с празником Цвијети, ово друго би такође могло бити знаковито, јер ће се евентуално хапшење десити за вријеме муслиманског поста Рамазана.

Мада, логично би било да то буде одмах, односно први дан Рамазана, а не неки други дан муслиманског поста јер је први дан упечатљивији .

Збиља, мора се признати шефу режима да  идеално поштује симболику идеолошких сила подземља, таме и мрака гдје се, по правилу, свако злодејање с неким значајним датумом мора поклопити.

Јасно је да шеф режима не жели прихватити чињеницу да су одлуке НКТ нелогичне, те да је полицији јако непримјерено упадати у цркве када се врше службе, као и на гробља када се сахрањују покојници, јер се у оба случаја скрнаве осјећања људи.

На Ободу Црнојевића се радило се о скрнављењу осјећања породице покојника, али и момента када је испраћан на вјечни починак др Владимир Јовићевић, за кога је Митрополит на мјесту укопа рекао:

“И име му је часно и честито. То име су носили и Свети Јован Владимир и Владимир Кијевски.

То древно словенско име носио је наш Владимир часно и честито. И не само име, него и дух својих предака који су овдје прије њега живјели.

Носио је, прије свега и изнад свега вјеру у живога Бога, у вјечно људско достојанство. Није се клањао лажним и пролазним земаљским боговима који данас јесу а сјутра нијесу.”

Постлитијске трауме, разлог прогањања Митрополита

Суштински разлог прогањања, привођења и хапшења Митрополита Амфилохија је итекако познат јавности.

Ради се о томе да је шеф режима од вишемјесечних масовних молебана и величанствених литија добио тако тешке стресове и разарајуће психичке трауме, да кроз прогањање Митрополита тражи лијека својој отвореној душевној и политичкој рани.

Та унутрашња бол је тако велика да шеф режима уопште не примјећује панични крик отаџбинских економиста да држави, којом он суверено влада, тренутно недостаје 450 милиона еура за голи опстанак.

Дакако, те новце ће, највјероватније, морати просити у жестоког играча који се зове ММФ, а та финансијска институција стандардно тражи смањење броја чиновника и полицајаца, замрзавање плата, повећање комуналних услуга, као и увођење осталих мјера које ће попити крв народу.

У нелијепој ситуацији, шеф режима има идеалну могућност да тај главни проблем државе ријеши врло лако, покаже људску ширину, спаси државу и народ од гибељи, отвори свијетле перспективе будућности, што би грађани сигурно искрено поздравили.

Елем, шеф режима хитно може само лаганим дизањем кажпрста вратити у Црну Гору заборављених 800 милиона еура које су узете као мито од КАП-а.

Ту суму је давно посвједочио бивши предсједник парламента Црне Горе, тада врло храбри господин Ранко Кривокапић, а њему сви вјерују јер није ухапшен послије те жестоке оптужбе.

Послије вртања мита, који је државна својина, могуће је  све те стотине милионе еура правилно распоредити.

Рецимо, од њих попунити 450 милиона еура које недостају буџету Црне Горе, 150 милиона еура дати осиромашеним грађанима Црне Горе као и за опоравак привреде, а преосталих 200 милиона оставити себи за џепарац, поштено заслужен честитим враћањем новца и спашавањем државе.

Умјесто да о томе размисли, шеф режима се беспотребно бави отимањем црквених имања и прогањањем свештеника, вјерника и чланова ожалошћених породица по гробљима Црне Горе.

Због свих наведених околности, а у складу са нелијепом ситуацијом, нема сумње да је одлука Митрополита да га ухапсе, ако желе, била логична, достојанствена и часна.

Митрополит: Што се мене тиче нека изволе да хапсе

А Митрополит је у обраћању јавности рекао следеће: „Што се мене тиче нека изволе да хапсе. Па мој претходник Јоаникије убијен је са свештенством, а Митрополит Арсеније одлежао шест година у затвору. Да сам ја био у његово вријеме био бих сигурно стријељан или доживотно осуђен”.

Након тих ријечи, Митрополит је своје кратко обраћање овако закључио: “Власт може да ради шта хоће и како хоће. Ја сам ипак митрополит Црне Горе и то Митрополије која је родила Црну Гору, ону праву, петровићевску изворну Црну Гору. Ова власт нека што себе брука, него брука и Црну Гору пред међународном јавношћу, својим безакоњем и понашањем. Објавили су рат Богу и Цркви која је стварала ову државу“.

Нема сумње, порука Високопреосвећеног Митрополита је била врло јасна, искрена, часна и свима разумљива.

Власт је  направила такав хаос да се чак службе и сахране у држави не могу одржавати регуларно, тако да шеф режима мора одлучити којим му је путем даље ићи.

Један пут је, да настави тренд и ухапси Високопреосвећеног Митрополита у складу са новопеченим језуитским свјетоназорима, не обаћајући пажњу на последице.

Други пут је, да призна своје грешке као и погубност политике која Црну Гору води у провалију из које ће се држава и народ јако тешко извући, па да се покрене у дијаметрално супротном смјеру од зацртаног.

Шеф режима, као и сви остали, има могућност избора, па нека изабере пут који му се највише допада.

Што се тиче грађана и јавности, свима је све напокон кристално јасно, баш као и Његошеви стихови: “Нада нема вјере ни у кога, н’о у Бога и у своје руке!”

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply