Устав: Скршена играчка слуђеног “господара”

Objavljeno: 11.04.2020, 12:56h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Када је ступио на мјесто предсједника Црне Горе, Мило Ђукановић је поставио себи кључни предсједнички задатак-рад на стварању и укрепљењу националног и државног идентитета Црне Горе.

Вријеме је показало да је желио пројектовати неки изопачени облик хибридног црногорског националног и државног идентитета, при чему је избјегавао користити префикс “црногорски”.

Схватао је да би коришћењем тога префикса јавно скинуо грађанску маску, тако да му је хронична лицемјерност постала природни модел промовисања своје нове “тајне мисије”.

Подмукли сатрапи на моби код шефа режима

Припадници мањинских народа и њихови политички представници нису правили бунт због “идентитетских циљева” шефа режима, јер су били сигурни да им се то неће дирати.

Били су у праву, што видимо када је равноправност вјерских заједница у питању, гдје сатанистички Закон о слободи вјероисповијести не важи за Исламску вјерску заједницу и Римокатоличку цркву.

Схвативши да етнички и вјерски инжењеринг предвиђен само за православни народ Црне Горе, одређени несавјесни бошњачки појединци су кренули у мобу по питању обликовања идентитета православаца, од којих су се бесконачном подмуклошћу посебно истакли: Шербо Растодер, Аднан Чиргић и Зувдија Хоџић.

Наравно, истовремено смо имали врло запажене и максимално коректне иступе бошњачких политичара, свештеника и интелектуалаца који су се оштро негативно одредили према таквим мисијама Ђукановића.

Од многобројних изјава корисно је цитирати ону од новинара Сеада Садиковића, који је рекао сљедеће: “Што се будућности тиче (њу одређује, оп. а.) можда слуђеност, слуђеност самоустоличеног владара што пола Црне Горе назива лудачким покретом!”

Ипак, јединство православних Срба и Црногораца, које се манифестовало кроз молебане и литије, показало је да је ударничи труд шефа режима и разних напаљених идеолошких сатрапа скупљених с коца и конопца био узалудан.

Шеф режима изгледа није схватио да у цивилизованим државама, наважно-грађанским или националним, не постоји тема стварања и изграђивања, већ само поштовања идентитета људи. При чему, сваки човјек сам одређује свој идентитет- који се мора уважавати!

Управо зато, поставља се питање-како је то шеф режима годинама градио некакав вјештачки и извитоперени “национални идентитет” свјесно кршећи Члан 79 Устава Црне Горе који се налази у уставном поглављу знаковитог назива: “Заштита идентитета”!?(1)

Дакле, акo Устав Црне Горе јемчи заштиту идентитета сваког човјека, тада је некаква “транформација идентитета” у којој се као суманути поглавица обрео шеф режима- антиуставна работа.

 

Кршење Устава легално смјењује предсједника државе
 
У многобројним интервјуима Ђукановића видјели смо запаљиву и наказну ултранационалистичку реторику, гдје се јасно виде елементи националне мржње и вјерске дискриминације.
 

Таквим хушкачким иступима грубо је прекршио Члан 7 Устава Црне Горе гдје пише: “Забрањено је изазивање или подстицање мржње или нетрпељивости по било ком основу”, али и Члан 8 гдје се наводи: ”Забрањена је свака непосредна или посредна дискриминација, по било ком основу”. (1)

 
Да не говоримо о Члану 46 гдје стоји: “Свакоме се јемчи право на слободу мисли, савјести и вјероисповијести, као и право да промијени вјеру или увјерење и слободу да, сâм или у заједници са другима, јавно или приватно, испољава вјеру или увјерење молитвом, проповиједима, обичајима или обредом”, са додатком: “Нико није обавезан да се изјашњава о својим вјерским и другим увјерењима”. (1)
 
Из овога слиједи да шеф режима  није имао законско право наметати било коме своје параноидне фикције о некаквом “пожељном идентитету”, већ је морао поштовати идентитет људи и грађана, што није радио.
 
Сада предсједнику Црне Горе остаје за објасни због чега је у својој антиуставној творби идентитета дезавуисао Устав Црне Горе по Члановима: 7, 8, 46 и 79?
 
Да се разумијемо, кршење Устава је једини разлог због којег предсједник Црне Горе може бити ометлан са своје функције прије завршетка мандата.
 
Наиме, у Члану 98 Устава Црне Горе децидно пише: “Предсједник одговара за повреду Устава. Поступак за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав може покренути Скупштина, на предлог најмање 25 посланика. Предлог за покретање поступка Скупштина доставља предсједнику Црне Горе на изјашњење.” (1)
 
Уставна процедура даље иде овако: “Одлуку о постојању или непостојању повреде Устава  доноси Уставни суд и без одлагања је објављује и доставља Скупштини и предсједнику Црне Горе. Предсједника Црне Горе Скупштина може разријешити када Уставни суд утврди да је повриједио Устав.” (1)
 
Клеронационалистички ДПС је највећи непријатељ Црне Горе
 

Шеф режима је на Осмом конгресу ДПС-а, иако убијеђени атеиста, скандалозно најавио стварање неке нове псеудоправославне вјерске организације.

 
Тим говором је наговијестио даље рушење уставног поретка, а разним интервјуима упорно промовисао ту идеју кроз највулгарнији облик вјерске и националне мржње.  
 
Да се подсјетимо, у члану 55 Устава Црне Горе пише : “Забрањено је дјеловање политичких и других организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе, кршење зајемчених слобода и права или изазивање националне, расне, вјерске и друге мржње и нетрпељивости.” (1)
 
Дакле, не само да је својим шовинистичким дјеловањем довео у питање функцију коју обавља, већ је ушао у зону гдје би даљи рад његове партије по Уставу морао бити забрањен.  
 
Такво понашање шефа режима изазвало је бурне реакције јавности. Тако је Владимир Павићевић, донедавно предсједник партије Црногорска на О2ТВ у емисији “Фокус” оцијенио: “ДПС је данас највећи непријатељ Црне Горе. ДПС је клеронационалистичка политичка организација.”
 
Опeт, Дритан Абазовић, предсједник партије УРА, је на А1ТВ у емисији “Неђеља у петак” рекао: “Ћукановић је предводник једног шизофреног криминалног покрета који траје 30 година.”
 
Чланом 55 је осим политичких предвиђена и забрана других организација, у што се идеално уклапа РТЦГ која је постала информативна шовинистичка реинкарнација давно преминулог Трећег Рајха.
 
Антиуставни сатанистички Закон о вјероисповијести
 
Када је послије скандалозног изгласавања, шеф режима потписао скаредни сатанистички Закон о слободи вјероисповијести-он је прекршио чак шест Чланова Устава Црне Горе.
 
Наиме, у Члану 14 Устава пише: “Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске заједнице су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”, a у Члану 24 стоји: “Зајемчена људска права и слободе могу се ограничити само законом, у обиму који допушта Устав…”(1)
 
Полупао је и раније цитирани Члан 46 гдје се наводи: “Свакоме се јемчи право, …, да јавно или приватно, испољава вјеру или увјерење молитвом, проповиједима, обичајима или обредом”. (1)
 
Драго Пилсел, хрватски стручњак за вјерска и политичка питања, за сарајевску Фејс ТВ је тај закон оцијенио овако: “То је идиотизам Ђукановића који не разумије шта је савремени свијет, шта је Црква а шта држава”.
 
Како се тим законом намјерава извршити отимање црквене имовине, шеф режима је својим потписом додатно поништио још три Члана Устава Црне Горе.
 

Наиме, у  Члану  58 пише: “Јемчи се право својине. Нико не може бити лишен или ограничен права својине, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.” (1)

 

Погазио је Члан 145 гдје се каже: “Закон мора бити сагласан са Уставом и потврђеним међународним уговорима…”, као и и Члан 147 који обавезује: “Закон и други пропис не може имати повратно дејство”. (1)
Дакле, осим Члана 55 Устава Црне Горе, шеф режима је прекршио и оне под бројевима: 14, 24, 46, 58, 145 и 147, а по питању неуважавања државом зајемченог идентитета људи и чланове: 7, 8 и 79.
 
А довољно је било кршење само једног Члана Устава Црне Горе за његову легалну смјену са мјеста предсједника државе.
 
Запаљиви говори и скрнављење државних симбола
 
Поред свега наведеног, Ђукановић је острвљеним говорима покренуо идеолошке болеснике и друштвени талог Црне Горе.
 
Као да у њима види “једине савезнике” док гордо, у елегантном одијелу брутално крши многобројне норме Устава државе, којој је предсједник грешком историје.
 

Управо зато огавни антилитијски скуп напаљених шовиниста који је одржан на Цетињу са паролама: “Нећете се шетати Цетињем” и “Бранићемо ових дана Црну Гору од душмана” (2) (3), није довео до било какве реакције шефа режима?!

 
Као предсједник Црне Горе обавезно је морао осудити такву баханалију, јер је тим одвратним порукама заблудјелих напаљеника скршен члан 39 Устава гдје пише да се грађанима: “Јемчи право на слободу кретања и настањивања, као и право напуштања Црне Горе.” (1)
 
Како није осудио и наредио да се по закону приведу опскурни ликови те неформалне групе која је застрашивала Цетињане и протиуставно им пријетњама забрањивала слободу кретања и окупљања, јавност је брзо закључила да управо шеф режима стоји иза њих.
 
Имали смо још гори случај, када се инспектор полиције из Даниловграда, који на униформи носи државне симболе Црне Горе, прерушио у вјерника те изпред Храма у Подгорици каменовао своје колеге полицајце, да би они кренули силом и сузавцем “погушили” читав рејон града. (4)
 
Како тај опасни инцидент није полицијски истражен, јавност је опет закључила да је шеф режима утицао на његово заташкавање.
 
Финиш баханалија десио се испред Делте-када је под државним знамењима десетак ликова претукло голобрадог дјечака, показујући нову традицију борбе за творбу идентитета шефа режима, која се зове античојство и антихеројство. (5) (6)
 
Осим што су починили очигледна кривична дјела, у сва ова три случаја наракардни учесници су били носиоци државних обиљежја, која су својим подлим и простачким дјеловањем унизили, што знали оскрнавили.
 
На ово скрнављење државних симбола шеф режима уопште није реаговао, учесници нису ни приведени, а сјетимо се да је шеф режима врло брзо реаговао кад се десило некакво паљење заставе у Београду.
 
И уопште, како може бити да се у Црној Гори кажњава и осуђује паљење државне заставе, а не кажњава нешто много горе- њено скрнављење кроз барјачење приликом извођења нељудских поступака са пројавама бандитизма?
 
Незаконити атаци режима на историјске тробојке
 
Свједоци смо да су режим, шефа режима и режимске медије посебно нервирале и онесвјешћивале тробојке у временима вишемјесечне достојанствене православне револуције у Црној Гори.
 
Кажњавање грађана због истицања тробојки и ненормална пројава кречење зидова офарбаних у три боје су појаве о којима све знамо.
 
Оно што не знамо је да власт није смјела атаковати на тробојке, јер таквим поступцима директно крши један важан закон Црне Горе.
 

Наиме, реди се о актуелном: “Закону о државним симболима и Дану државности Црне Горе”, који се може наћи на сајту Владе Црне Горе, а у којем постоји поглавље-“Историјски симболи”.

 
У Члану 28 тога закона пише следеће: “Државни и војни симболи Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне Горе, симболи Народне Републике Црне Горе и Социјалиситичке Републике Црне Горе и симболи Републике Црне Горе утврђени Законом о Грбу и Застави Републике Црне Горе («Службени лист РЦГ», број 56/93) уживају заштиту,  као и државни симболи утврђени овим законом.” (7)
 
Дакле, све тробојке Црне Горе,  у разним историјским варијантама и верзијама- са грбом или без грба, или са петокраком, као и крсташ и алај барјак су законом заштићени исто као и актуелна државна застава.
 
Ако је то тако, а јесте, намеће се озбиљно питање министру полиције, премијеру и шефу режима- да ли вам је, господо,  познат овај закон и ова норма, и шта то ви чините?
 
Због чега је црногорска полиција уопште слата да чува међе и зидове, и зашто су кречени површине који су биле офарбани у три историјске боје Црне Горе?
 
Због чега су режимски медији пуштали крике, пјенили  и манитали због било каквог појављивања тробојке на зидовима и скуповима када је она заштићена позитивним и дејствујућим  законима Црне Горе, ништа мање од званичне државне застава?
 
Нелегалност и нелигитимност владавине шефа режима
 
Моћ предсједника Црне Горе да гази многе норме Устава Црне Горе, као и законе,  проистиче из моћне неформалне функције шефа  режима, коју има.
 
Ђукановић је, прије свега, ауторитарни шеф своје партије и то је полуга преко које контролише Владу, Скупштину Црне Горе и градове по Црној Гори гдје влада његова партија.
 
Самим тим, осим што обавља функцију предсједника државе, шеф ДПС-а је дефакто и премијер, предсједник Скупштине Црне Горе, министар свих министарстава у Влади, као и градначелних свих градова у којима је на власти његова партија.
 
Послије кршења многих норми Устава државе легално га може смијенити само одлука Уставног суда, јер у тачки 4 члана 149 Устава пише да Уставни суд одлучује: “Да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав” (1)
 
Уставни суд је давно могао и морао реаговати на Ђукановићево потписивање неуставног Закона о слободи вјероисповијести, јер у Члану 150 Устава пише да: “Уставни суд може и сâм покренути поступак за оцјену уставности и законитости”. (1)
 
Како се Уставни суд на гажење Устава никада није осврнуо, нити реаговао,  јавности остаје да закључи како је шеф режима уједно и шеф Уставног суда.
 
Интересантно, Ђукановић позива да се  поштују легалне институције државе, а он је свим институцијама државе отео и легалитет и легитимитет.
 
Чак је и изборном истему, гдје се демократски може промијенити власт, одузео своју функцију, што свједочи и текст са сајта International Policy Digest, гдје се каже:
 
“Ђукановић је, наводно, користио различита средства да остане на власти. Те тактике покрећу спектар навода о преварама бирача, уцјенама, демобилисању потенцијалних опозиционих гласача, пријетњи полицијским насиљем и, како се тврди, потпуном куповином гласова.” (8)
 
Народ и држава су важнији од лошег господара
 
У таквој констелацији односа извлачи се закључак да је шеф режима довео државни систем и апарат на тако неуредан ниво постојања да се у регуларни ред он може довести само ванинституционалним начином.
 
Шеф режима то одлично зна, јер је свјестан да је његова владавина давно изгубила и легитимитет и легалитет.
 
Зато измишља државне ударе, јер државу води у правцу да се такав кошмар заиста на крају и деси-што је лоша варијанта за државу и народ.
 
Боља опција је могућност да ће се у институцијама ипак наћи одговорна структура која ће законски детронисати шефа режима, љубазно му се обративши са ријечима: “Доста је било, бивши господине, народ и држава су важнији од Вас!”
 
Нешто слично ће се свакако морати десити, јер је овакво стање нерегуларно а Црном Гором и даље одјекује ехо литијских порука: “Слога биће пораз врагу!” и “Доста је било!”

 

Референце:
 
(1) (Устав Црне Горе /Подгорица 22 10 2007/, сајт Скупштине Црне Горе)
(2) (“На Цетињу одржан скуп противника литија и молебана СПЦ”, портали: Фонет , Вијести , Блиц, 22.01.2020.)
(3) (“Скуп у пријестоници:  На Цетињу одржана шетња против најављене литије”, Вијести онлине 22. јануар 2020.)
(4) (“Грађани га препознали: Да ли је ово полицајац који је прије пар ноћи инсценирао напад на полицију?”, портал ИН4С,  01.01.2020., цитат:
“Подсјетимо, ових дана, особе која нису у полицијској униформи уз пријетњу пиштољима и примјеном силе, приводе групе дјеце од 14 година и старије, а затим их одводе у возила без полицијских ознака.
 
Службеници полиције прије двије ноћи напали су грађане у Подгорици и бацили сузавац на народ који је био окупљен испред храма Христовог Васкресења. Након тога покушали су насилно да упадну храм.
Одмах након тог инцидента огласили су се из Управе полиције саопштењем да су службеници полиције реаговали након што су нападнути од стране грађана. Међутим, очевици тврде другачије, односно да је напад на полицију исцениран управо од саме полиције, односно инспектора из Даниловграда Милоша Митровића.
”Дана 30.12.2019. сам у непосредној близини Храма Христовог Васкрсења примијетио Милоша Митровића, инспектора из Даниловграда, који је убачен међу вјернике изазивао нереде, каменовао полицију. Дакле фингирао напад како би произвео реакцију – бацање сузавца, пребијање… Поред мене, Митровића су препознали још неки грађани” нагласио је очевидац у писаном допису нашем порталу”.
(5)  (“Ужасне сцене у Подгорици: Руља „патриота“ почела са „одбраном“ Црне Горе од „душмана“, портал ИН4С, 27.01.2020)

(6)  (“Полиција трага за нападачима: Пребијен младић код Делте”, Јелена Јовановић, Вијести онлине, 27. јануар 2020., цитат : “Више за сада непознатих мушкараца напало је двадесетогодишњака у насељу Цитy кварт, саопштено је Вијестима из Управе полиције. “Оштећеног смо затекли на мјесту гдје је био инцидент, и тренутно се ради на случају”, речено је из УП. На снимку достављеном “Вијестима” види се како више мушкараца трчи за њим булеваром – један га сустиже, баца на улицу, а потом га више њих удара рукама и ногама.”)

 
(7)  (“Закон о државним симболима и Дану државности Црне Горе”, сајт Владе Црне Горе, датум објаве: 09.02.2010.,  Величина документа: 75 кБ)
 
(8)  (“International Policy Digest: Зашто се Монтенегро бори против Српске православне цркве?”, портал ИН4С, 01.04.2020.)

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply