Kakvo je stanje u pljevaljskoj bolnici, koja je proteklih dana izašla na loš glas

Objavljeno: 26.03.2020, 07:52h

Manjka kadra, opreme i aparata

Optužbe porodica Srbljanović i Krivokapić su pokrenule polemiku u javnosti da li respiratori u Pljevljima funkcionišu i u kakvom je stanju pljevaljska bolnica pred nadolazećom epidemijom.

Da je situacija u pljevaljskoj bolnici loša, tvrde ljekari iz ove ustanove.

Direktor Opšte bolnice Pljevlja (OB Pljevlja) Erduan Lalović kaže da je većina iznijetih tvrdnji netačna.

Ljekari zaposleni u OB Pljevlja su pristali da razgovaraju za portal PCNEN uz uslov da im se ne pominju imena.

Oni kažu da njihov najveći problem predstavlja manjak kadra. Tako jedan od njih kaže da je ,,situacija sa kadrom poražavajuća“.

,,Imamo jako mali broj specijalista, svega dvadesetak za teritoriju Pljevalja sa Žabljakom, u kome ima oko 40.000 ljudi“, kaže jedan od naših sagovornika, i naglašava da je to zaista premalo.

Sa njim je saglasan i njegov kolega, naš drugi sagovornik.

,,Mislim da nam je malo kadra, da ne može dvadeset ljudi da radi posao koji zahtijeva makar 40“. On dodaje da je kadar rasut, i da su, nažalost, tim ljudima dozvolili da odu.

Direktor bolnice Erduan Lalović kaže da u pljevaljskoj bolnici imaju 24 specijaliste i troje subspecijalista.

,,Ja brojim da je trenutno tu 27 specijalista, sa tendencijom dolaska novih specijalista“, kaže direktor i dodaje da imaju još 18 specijalizanata.

Ljekar sa kojim smo razgovarali kaže da svi specijalisti nisu trenutno prisutni, da su neki na bolovanju, a da „ti specijalizanti bolnici ništa ne znače u ovoj situaciji“.

,,Ovdje se angažuju neki ljudi, ali oni dođu-odu, dođu-odu, sve je to premalo“, dodaje.

Direktor bolnice Lalović je saglasan da je pljevaljskoj bolnici potrebno više specijalista.

,,Moj stav je da bi između 40 i 50 specijalista i subspecijalista bilo optimalno za pljevaljsku bolnicu, bolnicu jednog malog oblika. Tu ne možemo da računamo na neki veliki nivo. Toj opštoj bolnici gravitira nekih 35-40.000 stanovnika. Mislim da bi pedesetak specijalista dobro odgovorilo na sve ono što je sekundarni nivo zdravstvene zaštite“, kaže direktor Lalović.

Samo jedan stalno zaposleni anesteziolog

Naši sagovornici ljekari kažu da je velika falinka to što imaju samo jednog anesteziologa, koji je preopterećen. On obavlja funkciju medicinskog direktora, a od ključne je važnosti za novonastalu situaciju, odnosno rad sa aparatima za vještačku ventilaciju – respiratorima.

,,Taj anesteziolog mora da pokriva hirurško odjeljenje, ginekološko odjeljenje, sa svim hitnim stvarima“, kaže jedan od ljekara.

Drugi ljekar dodaje da anesteziolog dosta vremena gubi i u organizaciji posla zato što je direktor stomatolog, “pa mu je potreban neko ko zna medicinski dio i on je uključio anesteziologa, i on je sada čovjek razapet”.

“Hoće da pokriva medicinski dio, hoće da pokrije operacionu salu, hoće dežurstva, hoće sve što hoće, naravno da ne može da postigne“.

Direktor bolnice kaže da se svakog mjeseca angažuju još dva anesteziologa.

,,Znači, 15 dana je jedan anesteziolog koji radi u matičnoj ustanovi, naš ljekar, a 15 dana dolaze još dva anesteziologa iz uglavnom bjelopoljske ili beranske bolnice. Znači, u jednoj sedmici su dva anesteziologa, a onda u drugoj je sam naš anesteziolog, pa treće sedmice ponovo dolazi  još jedan, i tako funkcionišemo“, kaže Lalović.

On naglašava da bolnica ima i tri anestetičara koja imaju dosta iskustva u tome.

Naši sagovornici ljekari kažu da ni to nije dovoljno.

„Kada nama dođu ti anesteziolozi, mi smo srećni, jer oni ekspeditivno završavaju zadatke. A znate zašto ovaj ne izvršava ekspeditivno zadatke? Zato što se prihvatio mnogo poslova. Pa ne može da se sjedi na dvije stolice“.

Erduan Lalović, direktor OB Pljevlja

Direktor Lalović kaže da anesteziolog jeste opterećen, ali…

„Ja ga ne opterećujem tim poslom, zajedno smo u saradnji, on koliko stigne – stigne, meni je bitno da on radi svoj posao, i radi ga odlično“, kaže Lalović.

Respiratori ispravni, problem mreža kiseonika

Ljekari su saglasni i oko nedostatka odgovarajuće opreme. Jedan od njih kaže da „bolnica ni kadrovski ni opremom nije u stanju da zadovolji minimum zdravstvene zaštite u ovoj situaciji.“ Drugi objašnjava da je bolnica nabavljala aparaturu koja im ne treba, ,,na koju pada prašina, a nisu nabavljeni neki koji bi nam svaki dan bili od pomoći“. On dodaje da su o tome odlučivale političke strukture.

,,Sada je najvažnije kojoj partiji pripadate“, kaže ljekar i dodaje kako je ,,bilo i opstrukcija prema nekim službama gdje je oprema bila potrebna”. ,,Uglavnom, došli smo do toga da sada imamo poprilično lošu opremu“.

Priča o nedostatku opreme vodi i do sada najvrednijeg aparata  – respiratora. U nekoliko proteklih dana javno se sporilo o tome da li su respiratori u pljevaljskoj bolnici ispravni ili ne.

Jedan od ljekara tvrdi da uprava krije pravo stanje sa aparatima za vještačku ventilaciju.

,,Prema mom saznanju, respiratori ne rade. U svakom slučaju, sve i da imamo dovoljno respiratora, nemamo anesteziologa koji bi radio sa njima“, kaže jedan od ljekara.

Njegov kolega je detaljnije opisao situaciju sa aparatima za vještačku ventilaciju.

,,Mi trenutno raspolažemo sa tri respiratora (rekli su da su ispravni) i dva koja su mobilna. Ali mi nemamo na svakom odjeljenju centralni dovod kiseonika, imamo samo na hirurgiji, ginekologiji i pedijatriji. Interno odjeljenje nema centralni dovod kiseonika“, kaže ljekar i objašnjava da zbog toga postoje priče da respiratori ne rade.

,,Međutim, respiratori mogu da se postave na flašu. Nije dobro objašnjenje da respirator ne radi; taj respirator može da se uključi na flašu kiseonika. Ili da bude prebačen tamo gdje ima centralni dovod kiseonika“, kaže ljekar.

On dodaje i da respiratori nisu u funkciji, ali da mogu da budu ako ima stručna osoba da to uradi.

Direktor OB Pljevlja odgovorno tvrdi ,,da su svi respiratori, i stacionirani i mobilni, u funkciji, sa urednim atestima o redovnom servisiranju.“

On potvrđuje informaciju o centralnom dovodu kiseonika, ali kaže da je to nešto što je trebalo mnogo ranije uraditi.

,,Ja od jula mjeseca pokušavam, ali me dočekuju sve neke periferne stvari, ali bitne za bolnicu. Nisam uspio za ovih sedam mjeseci, ali, mislim, da je za sedam mjeseci vrlo  teško sve postaviti na svoje“, kaže Lalović.

On objašnjava da se radi o ,,poligonskom tipu bolnice“, pa da, davno, nije mogao da se sprovede dovod do internog odjeljenja.

Direktor kaže još i da bolnica ima „tridesetak kiseoničkih boca” koje mogu biti zamjena na internom odjeljenju dok se ne obezbijedi i taj centralni dovod kiseonika.

Respirator, ilustracija

Pljevaljski respiratori idu u Berane?

Pljevaljski ljekari problematizuju i preporuku da se oboljeli od virusa Covid-19 šalju u bolnice u Nikšiću i Beranama, kao i najavu da će aparati za vještačku ventilaciju biti poslati u Berane.

,,Mi aparate koje posjedujemo predaćemo Beranama, a sjutra kad dođemo u takvu situaciju, ko zna gdje ćemo biti liječeni. I da li će uopšte biti prostora da se liječe građani Pljevalja“, negoduje ljekar.

On dodaje da je svjestan da ne može u svakom gradu biti infektivna klinika, ali „ako pacijenti u teškom stanju treba da putuju do Nikšića ili do Berana, mislim da nije dobro.“

„Nije loš broj od pet respiratora u našoj bolnici, ako se i desi epidemija, pa možda će pet ljudi završiti na respiratoru. Ali ako se desi epidemija a vi ste te respiratore nekome drugome dali, pitanje je da li ćete ih vi dobiti. U tome je poenta, i to što imamo je malo i to treba da čuvamo“, kaže ljekar.

Direktor Lalović kaže da o tome još uvijek ne može govoriti, da nije ništa sigurno, te da je trenutno sve na Nacionalnom koordinacionom tijelu, Ministarstvu zdravlja i Institutu za javno zdravlje.

Nezadovoljni i ličnom zaštitnom opremom

Jedan od pljevaljskih ljekara kaže da je situacija sa zaštitnom opremom ,,užasna“, te da ,,jednu masku nose i po nekoliko dana, nekada i deset.“

Drugi ljekar je saglasan i kaže da zaista nemaju maske i da su tek sada počeli da ih šiju.

„Tačno je da se dobije jedna maska pa da se dugo nosi. I sad su se sjetili da šiju maske. Tačno je da ne postoje ti skafanderi, ta zaštita koja treba da postoji. Da, ne postoji puno toga što je potrebno“, kaže on i dodaje da je najvažnija naredba „da ne ulazimo u upravnu zgradu, da bi oni štitili sebe.“

Direktor OB Pljevlja kaže da je (mimo trenutnog stanja) uvijek preporuka na racionalizaciji lične zaštitne opreme, ali da su zdravstveni radnici „dosta nekad neodgovorni pa pravimo kućne zalihe.“

„Eto 32 godine radim u zdravstvu, znam kako se to dijelilo i nosilo, i koliko se to, onako, vrlo ružno koristilo u neke privatne svrhe“, kaže Lalović.

On negira navode da se jedna maska nosi i po deset dana.

,,To nikako ne bi smio zdravstveni radnik, koji zna šta je hirurška maska, da je nosi tako. Po svim odjeljenjima imamo trenutno maski, lične zaštitne opreme, ali vrlo brzo ćemo i dopunu toga praviti“, kaže direktor i dodaje da je svugdje u svijetu nestašica zaštitne opreme, ali da  se „Vlada, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje trude”.

,,Od glavnih sestara odjeljenja mogu uvijek da dobiju ono što im treba. Ali ne kao nekad, to se nekad dijelilo i nosilo; kažem da su se kućne zalihe pravile“, kažđe Lalović.

„Preminulu gospođu Srbljanović anesteziolog nije htio da intubira zbog nedostatka opreme“

Porodice Srbljanović i Krivokapić su se obratile javnosti govoreći da je član njihove porodice preminuo zbog neispravnih respiratora i nepostojeće zaštitne opreme, zbog čega ženi nije pružena adekvatna pomoć.

„Doktorica je predlagala transport pacijentkinje u Podgoricu, ali anesteziolog nije imao zaštitnu opremu i nije bio u mogućnosti da je prati do Podgorice“, kaže jedan od ljekara.

Drugi ljekar podrobnije opisao situaciju. On kaže da je gospođa Srbljanović trebala biti intubirana, ali da „anesteziolog nije htio” to da uradi “jer nije imao kompletnu opremu.“

„Takvu opremu nije imao ni infektolog, pa joj je prišao. Takvu opremu nije imao ni internista, pa joj je prišao. Anesteziolog joj nije prišao da je intubira“, kaže ljekar.

On je misli da nedostatak opreme ne može biti opravdanje.

„Nije dobro objašnjenje da respirator ne radi, taj respirator može da se uključi na flašu kiseonika. I mogla je da bude prebačena tamo gdje ima centralni dovod kiseonika“, kaže ljekar.

Saglasan je da u medicini nema improvizacije, ali da ,,se ne možemo odreći onih uslova u kojima radimo, u kojima smo prihvatili da radimo, i ne možemo skidati odgovornost.“

„Nije u redu biti direktor, načelnik, medicinski direktor, a nemati osjećaj odgovornosti za ono što se dešava. Ljudi ovdje nemaju uopšte osjećaj odgovornosti. Najljepše je biti šef i dobijati dodatak, a ne snositi odgovornost za neku situaciju koja te je takla“, kaže ljekar.

‘Prava slika i bruka’

On je ubijeđen da je baš anesteziolog, ujedno i medicinski direktor, onaj koji je trebao da nabavi potrebnu medicinsku opremu.

,,Mi smo se prihvatili tih uslova, našli smo se u tim uslovima, užasno nam je teško i ne znamo kako ćemo se izboriti. Svi smo vrlo skeptični i vrlo zabrinuti. Radimo toliko godina, i sad treba da dođete u situaciju da nećete da priđete pacijentu jer nemate opremu. Ljudi treba da se ponašaju profesionalno; nema opreme, dobro, ali znači li to da ne treba da dođem na posao?“, kaže ljekar koji misli da za smrt gospođe Srbljanović neko treba da odgovara.

Direktor bolnice Erduan Lalović kaže da ostaje pri demantiju OB Pljevlja kada je riječ o slučaju smrti gospođe Srbljanović.

Lalović apeluje na građane da se pridržavaju smjernica

Ljekar kaže da još uvijek nije napravljena tačna šema ponašanja i ko će zaražene pacijente nadgledati i gdje će biti smješteni.

„Meni malo djeluje sve haotično i neorganizovano. Nikoga neću da krivim, ali osnovni akcenat je malo kadra, malo aparata, malo je i opreme“, kaže on.

Razočaran je zbog toga što se prikazuje kako je sve u redu.

„Ništa nije u redu. U redu je da ne dižemo paniku, ali jedino kad treba da reagujemo je sad. Sad možemo nešto da uradimo, možemo da se pripremimo. Možemo tu preventivu. Evo, vidite kako su građani jako dobro odreagovali, zato što ne izlaze iz kuće, i odradili su neke stvari“, kaže ljekar.

Direktor bolnice se nada da su sve mjere sprovedene dobro.

„I mi dobro pratimo smjernice, kao i svaka ustanova, i pokušavamo da se u svom domenu organizujemo i organizujemo posao kako treba“, kaže direktor.

,,Stanje u pljevaljskoj bolnici je rezultat zasnivanja vlasti na političkim, rođačkim, vjerskim i plemenskim odnosima i osnovama. Protiv toga se trebalo boriti na početku. Sada jaše ko jaše, a stenje ko stenje“, kaže ljekar, jedan od naša dva anonimna sagovornika.

Jovana DAMJANOVIĆ

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply