(Ne)moguće jedinstvo dobrih energija

Objavljeno: 09.03.2020, 16:33h

U najavi novi prostori za razvoj umjetnosti i alternativne kulture mladih u Podgorici

Podgorica je 2020. godine, još uvijek jedini glavni grad u regionu koji nema nezavisni kulturni centar. Ipak, pojavile su se informacije koje ohrabruju – glavni grad Crne Gore bi uskoro mogao da dobije čak dva nezavisna kulturna jezgra.

Za sada postoji samo inicijativa za osnivanjem resursnog centra ‘Jusovača’. Grupa nevladinih organizacija, predvođena Asocijacijom za demokratski prosperitet ZID, predstavila je tu ideju javnosti još prije 20 godina. Tadašnji gradonačelnik Miomir Mugoša nije podržao projekat, a danas Ministarstvo kulture, u saradnji sa Glavnim gradom, planira rekonstrukciju bivšeg zatvora u centar sa kreativnim laboratorijama.

——————————————-

Ministarstvo kulture je danas, objavilo javni poziv za upoznavanje sa planom revitalizacije  Tamnice Jusovača, a prezentacija će se održati u četvrtak 12.marta u 13 sati u prostorijama saveza arhitekata Crne Gore tzv. Kolektor (hala bivšeg Titexa).

—————————————-

Nekadašnja zloglasna “Jusovača”, koja se nalazi u blizini glavnih gradskih saobraćajnih čvorišta (željezničke i autobuske stanice), je višedecenijskom nebrigom postala devastiran objekat sa statusom kulturnog dobra. Zgrada se urušava, izgleda nebezbjedno čak i za eventualno ‘brzinsko’ razgledanje iznutra.

Igor Milošević iz ADP ZID kaže da je za rekonstrukciju tog objekta potrebno mnogo novca, kao i da je, zbog značajne oštećenosti, tvrđave moguće sačuvati samo bedeme i poljanu u unutrašnjosti. On ističe da vlasti još ne razumiju koncept funkcionisanja nezavisnog umjetničkog centra, ali i da inicijativa i dalje postoji.

“Dopustili su da Jusovača samo još više propadne poslednjih godina. Sada su za rekonstukciju potrebni vjerovatno milioni eura. To je prostor od oko 3.700 kvadrata, a troškovi su, sada, mnogo veći nego prije 20 godina kada smo pokrenuli inicijativu. Mi smo voljni da to i sada nastavimo, ali  postoji veliko nerazumijevanje kada je u pitanju funkcionisanje nezavisnog kulturnog centra. Danas je trend da svi pokušavaju da to pretvore u neke institucije”, kaže Milošević za PCNEN.

On dodaje da podrška gradskih vlasti ima odlučujuću ulogu u osnivanju alternativnih kulturnih centara, ilustrujući to iskustvima u regionu – Metelkova u Ljubljani, Reks u Beogradu, Public room u Skoplju, kao i brojni centri u Hrvatskoj.

“To je momenat kada vam gradske vlasti dozvole da to uradite, a to je ovdje jako komplikovano… Institucije, raspisivanje tendera i sl.  Zbog toga nismo uspjeli. Što se tiče umjetnika, oni bi to podržali, i tada i sada, zbog prostora, mogućnosti korišćenja… Naša inicijativa  i dalje postoji i to se zna. Ipak, glavni grad je odlučio da rekonstrukciju ‘Jusovače’ sprovede u saradnji sa Ministarstvom kulture. Mislim da neće napredovati. Kreativni prostor ne čine zidine i oprema, već ljudi koji se povezuju, ali ne tako da ih Ministarstvo organizuje. To tako ne funkcioniše niđe u svijetu”, kaže Milošević.

ADP ZID sada radi na stvaranju novog prostora za kreativce. Na poslednjem spratu jednog od solitera poznatih kao ‘Pet udovica’ uskoro će biti otvoren tzv. Co-working prostor za audio – vizuelne stvaraoce i umjetnike novih tehnologija. Radi se o dupleksu na skoro 200 kvadrata, opremljenim 3D tehnologijom.

 

“To će biti zajednički prostor  za arhitekte, dizajnere, web programere i druge umjetnike koji u svom radu koriste nove tehnologije. Objavljen je konkurs za idejno rješenje enterijerija našeg upbeat hub-a, prvog takve vrste u Podgorici.  Naredni korak je mapiranje zajednice i povezivanje sa  biznis sektorom. Svim zainteresovanim preporučujem da prate naše  kanale komunikacije preko ‘upbeat hub’-a”, poručuje Milošević.

Ovaj projekat se realizuje u saradnji sa razvojnim agencijama u Hrvtatskoj i BiH.

Iz studentskog radija “Krš” stiže vijest da će uskoro u Podgorici biti otvoren nezavisni kulturni centar. Kako najavljuju, lokacija je bivši restoran ‘Ribnica’, koji će biti rekonstrusan, a u pitanju je privatna inicijativa. Upravo tu će biti i nova adresa ovog radija.

“Mi smo samo partneri u projektu, jer su nas organizatori prepoznali kao dio njihove ideje o nezavisnom kulturnim centru. Radovi su u toku. Uskoro će biti više informacija o tom projektu”, kažu mladi iz ‘Krša’, ne želeći da otkrivaju previše.

Ako se uporedimo sa iskustvima dobre prakse u Evropi, gdje su bunt, odlučnost i jasna vizija doveli do stvaranja nezavisnih kulturnih centara, mi se time ne možemo pohvaliti.

“Zna se kako se to radi. Skvotuje se neka napuštena zgrada, fabrika, kasarna, mlijekara – kao u Amsterdamu. Čim gradske vlasti prave kulturni centar, on više nije nezavisan”, prokomentarisao je ovu temu za PCNEN Rambo Amadeus.

Rambo Amadeus

Većina mladih, prema istraživanjima, nakon završetka školovanja želi da se priključi podmladku neke od političkih partija ili se zaposli u državnoj upravi.

“U Sloveniji se taj bunt desio nakon osamostaljena, prije nekoliko decenija, kada su mladi umjetnici i intelektualci, nezadovoljni funkcionisanjem klasičnih institucija, upali u bivše vojne objekte.  To su danas neki od glavnih kulturnih centara Slovenije.  Kod nas mladi žele da budu na državnim jaslama, pa će kao tu da pokrenu neku alternativu. To je nemoguće, jer isključuje jedno drugo”, kaže filmski režiser Branko Baletić.

Marginalizovana manjina alternativaca u Podgorici, nikada nije bila dovoljno složna, odlučna i ambiciozna da, po ugledu na ‘kolege’ iz inostranstva, zaposjedne neku napuštenu fabriku ili vojnu kasarnu.

 “Ljudi ovdje vole da im se sve servira gotovo. I onda kada sve bude u funkciji da kažu: E super, i mi sada to imamo. Svi kulturni centri u regionu imaju višedecenisjku tradiciju. To su jako spori procesi, sam prostor nije dovoljan. Ljudi su bitni. Bilo je mnogo pokušaja, ali se pregorelo u želji ili se zbog nedostatka podrške, odustajalo. Vjerujem da je to moguće i kod nas. Sada je mnogo više bendova, ali muzičari su samo jedan dio priče. Potrebno je stvoriti jedinstvo kreativne energije, podržati i ujediniti ljude sa dobrim idejama”, kaže za PCNEN muzičar Ivan Ivanović.

Evo, i mi pišemo ovu priču, nadajući se njenom inspirativnijem nastavku.

Irena ČEJOVIĆ

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply