Kako hormoni kontrolišu koga i koliko volimo

Objavljeno: 17.02.2020, 07:31h

Ljubavna osjećanja oslanjaju se na komplikovanu kombinaciju hemikalija i psihologije, pa se zbog toga često postavlja pitanje da li ljubav može zaista biti vječna. Kako hormoni zapravo kontrolišu koga i koliko volimo?

Prema naučnim istraživanjima, nije lako biti u ljubavi niti osvojiti nečije srce. Zbog čega je to tako? Seksualni feromoni, hemikalije namijenjene emitovanju reproduktivne dostupnosti drugima, često se navode kao ključni instrumenti privlačnosti.

Osim toga, neka istraživanja ukazuju na to da je ljubav vrlo složena emocija u kojoj učestvuje 12 oblasti u mozgu, čineći tako strukturu koja se zove „mreža ljubavi“, prenosi Sputnjik.

Ovu mrežu ljubavi karakteriše na prvom mjestu racionalna strana. Spoljašnji dio mozga je zadužen za svijest, percepciju, razmišljanje i rasuđivanje. Ova oblast utiče na to kako percipiramo partnera i zašto smatramo da nas on upotpunjuje.

Prenosna stanica talamus je glavna stanica za prenos svih nervnih impulsa u mozgu i predstavlja samo srce mreže ljubavi.

Za emocionalnu stranu zadužena je kompleksna struktura unutar i oko limbičkog sistema. Ova oblast ima aktivnu ulogu u obradi pozitivnih impulsa, kao što su uživanje i nagrada, ali i u formiranju dobrih i loših sjećanja i ispoljavanju emocija, a kada smo srećni ova oblast je ispunjena dopaminom.

Šta se dešava u mozgu dok smo zaljubljeni

U fazi privlačnosti postoje hemijske supstance koje preplave mozak na početku veze. Kada se požuda smiri, i testosteron, estrogen i seksualna privlačnost se smanje, onda se rodi ozbiljna veza. Dopamin koji reguliše centar za uživanje i određuje naše emotivne reakcije odgovoran je za osjećanje euforije, što je slično dejstvu droge. Serotonin izaziva opsesivnost i gubitak apetita.

Faza privrženosti karakteriše vezu na duže staze. Naime, nalet hemikalija vremenom splasne, ali oksitocin je hormon ljubavi i vezanosti, čiji se nivo u krvi podiže kada se ljubimo i grlimo, tokom seksualnog odnosa, ali i prilikom porođaja i dojenja.

Tu je i vazopresin, koji takođe podstiče vezivanje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply