Šta smo željeli i htjeli, a šta nam se događa?

Objavljeno: 25.01.2020, 12:13h

Poštovani posjetioci i posjetiteljke portala PCNEN, želimo da vas nagovorimo da učestvujete u jednom razgovoru i nadamo se da ćemo u tome barem djelimično uspjeti.

Među vama ima onih koji su se na referendumu o državnoj samostalnosti Crne Gore izjašnjavali ZA i PROTIV. Voljeli bismo da ovaj razgovor počnemo odgovorom na dva, u zavisnosti od toga pripadate li grupi koja je glasala ZA ili onoj koja je bila protiv.

Evo pitanja za one koji su glasali ZA na referendumu:

1. Kada si na referendumu glasala/o za državnu samostalnost Crne Gore, kakvu si državu želio/ljela da imaš?

2. Da li je sadašnja Crna Gora ispunila tvoja očekivanja?

Evo pitanja za one koji su glasali PROTIV na referendumu:

1.Kada si na referendumu glasala/o protiv državne samostalnost Crne Gore, kakve si se države pribojavao/la?

2. Da li su se tvoja strahovanja pokazala opravdanim?

Oni koji nisu izašli na referendum mogu, ako žele, da pošalju komentar na zadatu temu.

Portal PCNEN želi na ovaj način da doprinese javnom razgovoru o otvorenim pitanjima koja se tiču crnogorske sadašnjosti i budućnosti, cijeneći da samo kroz otvoren i iskren razgovor možemo tragati za ljekovitim kompromisima i mogućim konsenzusima.

Oni koji nisu izašli na referendum mogu, ako žele, da pošalju komentar na zadatu temu.

Odgovore možete slati na e-adrese: [email protected]  kao komentare ispod ovog teksta na samom portalu, ukoliko ste registzrovani posjetioci, ili na Facebook i Twitter stranicama izdanjima portala.

Ukoliko neko bude želio da odgovori uz skrivanje identiteta, to će biti uvaženo.

Srdačan prijateljski pozdrav i unaprijed hvala na saradnji,

Duško Vuković
urednik posebnih sadržaja na portalu PCNEN

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Dragan Dragovic says:

    Čuvar plaže u zimskom periodu

    Dragan D. Dragović

    Kao svaki Crnogorac, smatram da sam uvijek u pravu; isto tako mnogo volim da ” generalizujem” stvari, tako da je moje mišljenje, ustvari opšte. Imajući to u vidu – spravom kažem da: danas NIKO u Crnoj Gori nije zadovoljan državom Crnom Gorom. Jer, jaz izmeđ onih koji imaju ” SVE ” i onih koji imaju ” malo ” ili ” nimalo” je ogroman, i ta se ” pukotina” sve više i više širi – tokom vremena. Dakle, da se vratimo na postavljena pitanja. Na pitanja za Grupu ” ZA ” ( pogledajte pitanja ! ), odgovori su sledeći : na Prvo pitanje : Strogo Pravna i demokratska država; odgovor na Drugo pitanje je : NE !. Na pitanja za Grupu ” PROTIV “, ( pogledajte pitanja ! ), odgovori su seledeći : na Prvo pitanje : Privatna, besudna i autokratska država; odgovor na Drugo pitanje : DA !
    Vrlo je interesanta činjenica, da su čak i pojedinci iz grupe koja ima “SVE”, pa čak i njen vrh, nezadovoljni, jer smatraju da to što posjeduju, je nedovoljno, i da im pripada mnogo više, jer su to, kažu, zaslužili. Kad su svojevremeno, najbogatijeg čovjeka svijeta Džona D. Rokefelera, pitali : Da li je zadovoljan svojim bogatstvom, ovaj je odgovorio: NE ! Biću zadovoljan tek tada budem zaradio još samo MALO više. Druga grupa ( koja ima malo ili nimalo ) je isto tako nezadovoljna jer je uvjerena da je prevarena – u svakom pogledu, i zato na svojoj ” zastavi ” drži parolu : ” Nama je Crna Gora domovina, a njima je imovina” ( Miro Vicković).

    A referendum je bio i na njemu je postignut rezultat u procentima : 55 prema 45 . Na vaše pitanje zašto je tada bila potrebna donja granica od 55 %, a ne recimo 51% !, dobili ste JASAN odgovor od samih ” organizatora”. Moglo je to da bude i 60 %. , i u tom slučaju bi rezultat bio 60 prema 40. Ukratko, što je manja demokratija ( a time i transparentnost ) u društvu, to je donja granica viša, ili što je Staljin govorio: Na izborima, uopšte nije važno koliki je broj onih za, odnosno protiv, najvažnije je ko broji glasove.

    Objektivno gledano, u svim onim turbulencijama, nakon raspada Jugoslavije, potpuno je bilo očekivano da Crna Gora bude nezavisna, i svi pokušaji da ona bude dio Srbije, su bili nerealni. Crna Gora je mogla JEDINO da bude ili nezavisna ili dio zajednice u SFR Jugoslaviji. Sve mimo toga je neodrživo. Ako mi mislimo da smo mi ( kao narod ) na referendumu, odlučivali o ” sudbini Crne Gore “, onda se varamo. Isto tako, ako smo ” čvrsto ” uvjereni da je Milo Đukanovć ” donio ” nezavisnost Crnoj Gori, onda se još više varamo. Moj otac je bio čvrsto uvjeren da je, recimo Milovan Đilas, nagovorio Tita da Crna Gora ne bude dio Srbije nego samostalna republika u NR Jugoslaviji . Čak je imao i ” dokaze ” za ovo njegovo ” uvjerenje” . I u jednom i u drugom slučaju, Crna Gora bila ” moneta za potkusurivanje” . Pa ko je onda tu bio ” centralna figura ” ?! Pa, bila je Srbija, odnosno, njena narastajuća dominacija. Tito je to dobro znao i zato je ” razbio ” Srbiju na male djelove. Srbija, bez Crne Gore, sa dvije autonomne pokrajine : Kosovom i Vojvodinom. Tako da je uloga Đilasa u dobijanju nezavisnosti Crne Gore, bila potuno zanemarljiva ( ” Oprosti mi Pape! ). I posle Titove smrti, i narastanja dominacije Srbije ( odnosno njenog vođe : Miloševića ), tražio se neko od ” najbližih ” koji će da ” udari ” na tadašnjeg ” Velikog Vođu ” . I to je bio Đukanović. Već je tada bilo ” kristalno” jasno da je Bulatović gubitnik ( kao i sam Milošević) i da je ” budućnost ” na strani Đukanovića. I ta ” budućnost ” je ovo što je danas. Kad je već Srbija ” pala na koljena”, i kada je postala ” relativno mala veličina na Balkanu “, onda se u Crnoj Gori, pojavila Rusija. I tako je to bilo neko vrijeme u crnogorskoj tranziciji, po principu ” nas i Rusa 300 miliona ” ( Deripska, Polanski, Abramovič, Šojgu…), sve do jedne granice, kad se, definitivno, morala ” izbaciti ” Rusija sa teritorije Crne Gore, a to je moglo jedino da se uradi tako što bi Crna Gora postala članica NATO Pakta. Ovoga puta nije se smjelo rizikovati sa referendumom ( odnosno referendum bi previše skupo koštao), tako da je odlučeno da se to uradi u ” uskom krugu “. I Crna Gora je postala dio NATO. A Rusija se povukla i otišla u Srbiju. Ako lideri DF logično zaključuju, onda treba da znaju da su već tada propustli voz, i da je, po svojoj prilici, to bio njihov zadnji voz. U neko skoro vrijeme, ” mašinovođa” neće biti više iz DPS, ali ni i iz DF. Biće neko drugi. Naš sledeći korak je ” pridruživanje ” Evropskoj Zajednici, i tu za sada postoji neka igra – ” povuci – potegni “. I to će tako biti sve dok se ne riješi ” crkveno pitanje u Crnoj Gori ” , i dok se vrh velikih sila ne dogovori šta je najoptimalnije za njih. A do tada je tu kod nas onaj isti dugogodišnji ” čuvar plaže u zimskom periodu”, koji – i u svojoj starosti – uživa u blagodetima ” jedne plaže” , i moli da ova ” zima ” potraje što je moguće duže. Jer, dobro zna da je proljeće predznak ljeta, kad on neće biti više potreban nikome, pa čak ni onim najbližim.

    ps.
    ” Bilo je neko zlo i hladno proleće, koje nije nikako dalo letu da grane” ( I.A.)

  2. Zipp says:

    Iako suverenista od 90, na referendum nijesam glasao. U stvari jesam: prekriženim listićem, na kome sam dopisao “stoko jedna”.
    Zgrožen kampanjom na obije strane, i čvrstim uvjerenjem da će vlast koja je vodila ratove, učestovala u rasturanju SFRJ, bila najvjerniji sljedbenik Slobodana Miloševića, bavila se švercom svega i svačega, promocijom rata i zločina – znao sam da je njeno zalaganje za suverenost neiskreno i da je jedini povod tome očuvanje vlasti i povećanje bogastva putem pljačke.
    Slijed događaja je ne samo potvrdio moja projekcije, već ih je nadmašio. Crna Gora je postala ništa manje bespravna država nego što je bila, kriminal i korupcija su potpuno zarobili državu, a vladajuća elita na čelu sa Đukanovićem pretvorila je Crnu Goru u svoj lični posjed.
    Ako sam ja kao izvorni suverenista apsolutno nezadovoljan ovakvom Crnom Gorom, mogu tek zamisliti koliki je stepen tog nezadovoljstva kod onih koji su se zalagali za zajednicu sa Srbijom.