Zli glas i babine

Objavljeno: 01.12.2019, 20:00h

Piše: Ibrahim ČIKIĆ

Zla sudbina i “mahnita pamet“ sa ravnog Cetinja dovedoše ga u Bijelo Polje. Nekada spiker na Radio Cetinje, a danas … Ipak, i pored svih nedaća, vedar i nasmijan.

Smrt fašizmu druže Mijo, ima li kakva za bloga?

“Sloboda narodu, druže Ibro. Ima jedna.“

Bujrum, pripovijedaj, dok si pri pameti.

“Umro jednom Cetinjaninu prijatelj. Tada je u Crnoj Gori bio običaj da se nose glasovi. Istina, ovoga puta je zli glas, ali –  glas je glas. Za ovu priliku porodica umrlog odluči da pošalje momka iz komšiluka kao glasonošu. Za njegovu nesreću, njemu je to bio prvi put da radi takav posao. Ode on na odredište, pa samo što preskoči kućni prag zavika:

Umro je Joko Perov.

Domaćin koji je primio glas, znajući da mu je prijatelj godinama teško bolovao odgovori:

Nije umro, no se rodio.

Ne znavajući za ovaj običaj, momčetu ništa ne bi jasno, pa će opet: Nije, sunca mi, no je umro.

Nije, jadan ne bio, no se rodio, opet će domaćin.

E, pa dobro, kad ti veliš. Samo da znate sjutra je u tri sata sahrana, pa vi kako hoćete. Viđite hoćete li mu ići na babine ili na sahranu, a mene baš briga. Meni je važno da sam vam ja glas donio.“

***

Ako se po predizbornom jutru poznaje postizborni dan, kako veli narodna mudrost, čini mi se da se već čuju zli glasi: umrla majka promjenama i demokratiji!“

Nije ne dao Bog, no su se rodile.

Dobro de, kad vi velite, ali režim će i ovoga puta ići na sahranu, a vi na babine. Samo još ovaj put. Meni je važno da sam vam ja glas na vrijeme donio.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply