Формула власти: Живо лудило, ‘Живе истине’

Objavljeno: 23.08.2019, 13:50h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Недавно је у емисији „Жива истина“ на РТЦГ, градоначелник Подгорице Иван Вуковић отворено рекао јавности да – “онима који су противници независне Црне Горе” не треба давати посао. (1)

При чему је превидио да “противника независне Црне Горе” данас нема, из простог разлога – јер Црна Гора није независна држава.

Да је независна, којим случајем, можда би се могло причати и о “непријатељима независности”, рецимо.

Црна Гора је данас малени протекторат – којем Запад у цјелости контролише систем управе, односно – власт и добар дио опозиције, не водећи рачуна о томе како народ живи.

Непријатељи нечега, чега нема!

Елем, како нема независности државе Црне Горе, тада, логично, не може бити противника нечега чега нема, или како?

А цитат те мисли Вуковића изгледа овако: “Зависи како млади људи доживљавају оно што су витални интереси Црне Горе. Ако сматрају да Црна Гора не треба да постоји, онда не видим да треба да их запошљавамо, барем кад је Општина Подгорица у питању.“

Збиља, да ли je то Вуковић изрекао жељу да дио грађана Црне Горе и Подгорице, који му се политички не свиђају- прецркне од глади или патње – питање је сад?!

У сваком случају, свима је очигледно да је запријетио како ће људима угрозити егзистенцију, ако узмогне, па је важно оцијенити- на когa конкретно се та пријетња односила?

И тако, она се односила, гле чуда, на двије трећине православних Срба и Црногораца у Црној Гори, који су прије 13 година гласали за заједничку државу са Србијом.

Како је Вуковић градоначелник Подгорице, то уједно значи да он 46,33 % грађана Подгорице, који су гласали за заједничку државу, лежерно третира непријатељима Црне Горе и Подгорице – којима треба ускратити егзистенцију.

Заиста, треба бити потпуно луд или безобразан, апсолутно неадекватан и изузетно острашћен, па толиком броју људи пријетити егзистенцијалним проблемима због легитимних политичких ставова, и надати се добром.

Незапослени “непријатељи државе”

Колико је Вуковић непаметан, свједоче и друге ствари. Рецимо, данас у Црној Гори официјално има преко 35.000 незапослених младих људи, а неофицијално – много више.

А, колико смо разумјели, он се хвали како црногорска власт запошљава ”подобне грађане”.

Одлично! Да ли тада међу тих 35.000 незапослених има један једини “подобни грађанин” да није запослен?

Ако има, што га нису запослили? А ако их има много, шта је тада у питању?!

Збиља, ако нема незапослених подобних, значи ли то да свих тих 35.000 незапослених никада неће бити запослени- јер су непријатељи државе, рецимо?

Жутокљуни градоначелник Вуковић је рекао све што је мислио рећи, и то је слика данашњег система управљања Црном Гором. Јадна, да јаднија не може бити.

Наравно, те погане ријечи репродукују одређене последице, којих мора бити свјестан свако ко тако мисли.

Рецимо, сада је вјероватно свима јасно како је логично да млади црногорски спортисти, поникли из породица које Вуковић и слични третирају непријатељима, морају одбити позиве за учешће у репрезентацији државе која њиховим породицама жели ускратити право на елементарну егзистенцију, или – право на живљење, уопште?!

Или, можда постоји опречно мишљење? Које? Шта Вуковић и слични њему мисле о томе?

Четничко- бољшевички проблем државе

Градоначелник Вуковић је у том интервјуу споменуо и портал ИН4С, оцијенивши да се ради о четничко- бољшевичком порталу, „на којем се окупљају неки опскурни типови“. (1)

Том изјавом, Вуковић је нацртао нови вид тумарања званичне државне идеологије.

Он је, нехотично, овом својом изјавом фактички наградио портал ИН4С за идеолошку избаласираност.

И то је јасно, јер на њему, значи, могу своје текстове једнако објављивати условни идеолошки противници – “четници” и “бољшевици”, илити “комунисти”, рецимо.

Ипак, на страну оптужба на адресу портала и спомињање “опскурних ликова”, акценат ове изјаве је ипак био на четничко – бољшевичком проблему државе.

Да се разумијемо, до сада су власти посматрале само “четнике” као проблем- јер им је, по формули власти, то било неопходна дa би се представљали као “заштитници Бошњака од четника”, јелте, и од њих добијали гласове на изборима.

Наводни и условни заштитници, кажемо, јер ће прије бити да су тај крупни “разлог четничке опасности” употријебили лидери Бошњачке странке оправдајући тако свој улазак у медене лавиринте темељно корупиране власти, због сопствене материјалне користи.

Бољшевици као изненадни проблем црногорског режима

Можемо, дакле, констатовати да је црногорски режим као нови крупни проблем државе дефинитивно регистровао бољшевике, илити комунисте.

То је било за очекивати, још давно, јер је садашња власт у пепео сатрла све идеале комуниста, гдје више више нема друштвене и државне својине, већ је она попљачкана или темељно уништена.

Нема ни социјалне правде, јер је она “ђаволу дата”. Нити сигурности посла, гаранције запослења, обезбјеђења радника од помамљених нових израбљивача, без икаквих права на хуманије услове рада.

Самим тим, нема више четника, нити партизана, осим у карикатуралном виду.

Изнад свега тога, бившег и несталог, царује нечовјечност либералног капитализма, који је више дивљаштво и анархија, него систем “капитализма с људским лицем”.

Те зато, нису више актуелне идеје монархизма и комунизма, јер је све то прије пар деценија замијенила нова идеологија – грабежи и пљачке.

Рађање бољшевичких националиста

Зато је чудо, што садашњи режим уопште слави Тринаестојулски устанак, у којем је учествовало седам хиљада комуниста, који су га иницирали, и 25.000 монархиста, сложно уставши против окупатора, и малог дијела црногорских заступника непостојеће, марионетске независности, на које личе садашњи властодршци.

По реторици Вуковића, они се такође могу сврстати у категорију “четничко – бољшевичке пошасти”, при чему су паралеле очигледне.

Да је то тренд, потврдио је и мој опоненет с портала Аналитика, вјечни сањар г. Мирослав Ћосовић.

Он је аутору овог текста, Војину Николајевичу, недавно дао “експертску идентитетску оцјену”, рекавши: “Војине, ти си бољшевички националиста, мало чудно, али је тако”, a затим додао: “Комунистички националиста, јели сад бољe?” (2)

Наравно да је боље, мада би се на хрватски језик то могло превести као србо- комуниста, и додати србо- четник, ради баланса међу звијездама.

А са субјективним процјенама није сe потребно спорити, већ се само могу ставити у рјечнике нових крилатица.

Преко просјака до Црногорца?

Додатни апсурд тога што је градоначелник Вуковић рекао се састоји у чињеници да свита којој припада разара постојање Црне Горе у сваком смислу.

Умјесто да изнова праве независну Црну Гору, обнављају привредне капацитете, јер су све уништили грабежом и незнањем, они сада траже идеолошке разлоге да многим грађанима направе додатне проблеме, поред оних постојећих.

Тако слично мисле и неки опскурни ликови који су, наводно, изван власти. Рецимо, улцињски писац Јован Николаидис, којем је недавно Антена М објавила ауторски текст под називом “Чим им се оладе новчаници – постаће Црногорци”?!(3)

А наслов је изведен из ове мисли Николаидиса: “За Србе у Црној Гори не брижите. Чим им се оладе новчаници – постаће Црногорци…”!(3)

Укратко, тај улцињски писац је продужио мисао градоначелника Вуковића, да треба егзистенцијално угрозити непријатеље државе, који ће потом постати, гле чуда- Црногорци?!

Николаидис је, тиме што је рекао, себе представио као летећу помаму, којој глава добро ради само кад је искључена.

Елем, ако Николаидис мисли да се Црногорци праве или стварају од просјака и јадова, а не од силе духа, историје, традиције- тада је он опасно залутао.

Како економија државе иде у провалију, тада, у моменту када се све коначно опустоши – неадекватни Јован Никалидис може очекивати “дешавање срећа”, у том смислу да ће се економски посрнули Албанци, Бошњаци, Роми и Хрвати у Црној Гори, одједном, такође- превратити у Црногорце.

Да Вуковићу и Николаидису глава ради нормално, вјероватно би се присјетили да су многи који су лударали, зломислили- искрено очекивајући славу, гдје ће их “народ носити на рукама”, доживјели, закономјерно- да их је тај исти народ “понесе на вилама”.

Метлање старог и стварање горег система

Да се разумијемо, режим, којем Вуковић припада, је брутално ометлао стари систем социјализма, и замијенио га новим системом, горим од ичега што је до сада виђено.

Свему томе су додали партијску острашћеност и идеолошки екстремизам у борби против свега и свачега, да се не повјерује.

Што ће резултовати бумерангом, гдје ће се присталице садашње власти, у просторима гдје неко други власт преузме, суочити с неким видом одмазде због Вуковићевих непотребних ријечи, и намјера које је изнио, а све по закону акције и реакције.

Таквој лошој власти суфлирају острашћене дворске луде, које се праве да “критикују двор” и да нису дио двора, попут Јована и Андреја Николаидиса, Рајка Церовића, Ранка Ћоновића, и сличних.

Они су погонско гориво екстремизма, промотери сулудих идеја, баш као и медији попут “Антене М”, у којој новинар Дарко Шуковић ординира као “бард идеолошке канализације”, увијек принципјелан у свом цивилизацијском посрнућу.

Зато испада да једина независност којом се градоначелник Вуковић, главни јунак ове приче, може похвaлити- је она када су га одвојили као дјечака од пелена.

Међутим, то није разлог да се, послије свега што је рекао, грађани и гласачи одлуче да га врате на туту, јер очигледно да за вишу позицију он још није дорастао. Просто, није дозрео.

Референце:

(1) (Вуковић црта мете слободним медијима: ИН4С је четничко-бољшевички портал, на којем се окупљају опскурни типови, портал ИН4С, 20.07.2019.)
(2) (ФБ профил- Војин Грубач, 14.08.2019.)
(3) (“Чим им се о’ладе новчаници – постаће Црногорци”, Поставила: Марија Митровић, портал Антена М, 15.08.2019.)

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register