MREŽA MITA I KORUPCIJE

Objavljeno: 14.07.2019, 07:40h

Ovih dana došlo momče iz Norveške na plavi Jadran i usput iskoristi priliku da obiđe bolesnog oca u Bijelom Polju. Poslije uobičajenih pitanja, babo mu ispriča kako je prije par mjeseci bio teško bolestan te da mu nije htio javljati da ga sjekira. Objasni mu da je samo zahvaljujući Bogu i doktoru ostao živ. (Iz razumljivih razloga ovoga puta neću pominjati imena.) Novac ulio samopouzdanje sinu. Postao važan, zategnuo se kao praćka. Nazove on doktora da mu se zahvali i iskoristi priliku da ga pozove na večeru. Jeli, pili, muhabetisali i došao vakat da se rastanu. Pozove momče konobara da plati. Dođe konobar i reče – sve je plaćeno. „Kako plaćeno, pa ja sam zvao doktora na večeru. Ko je platio?“ „Doktor,“ odgovori konobar i ode svojim poslom. Dugo vremena je trebalo Norvežaninu da se pribere i dođe sebi. Kada je konačno sabrao misli, poče objašnjavati doktoru kako on zna šta je sve uradio za njegovog oca, te kako mu je valjao bla, bla, bla… Dojadi doktoru da sluša, te ga prekide: „Slušaj momče – zahvali ti svome ocu. Da nisi njegov, nikada ja ne bih sa tobom kahve popio. Vidim imaš para, ali ti babo nema sina. Pored tebe, mogao je on trideset i tri puta umrijeti. Ne može se večerom i parama čovjek podmititi i kupiti. Idi na „hajvansku“ pijacu tamo imaš likova od kahve pa do… Proberi. Zdravo bio, pozdravi oca i nađi neko rešenje za njega. Ako ostane sam, neće dugo. Njemu treba ljubav, pažnja i svakodnevna njega, a ne viber i ljubav na daljinski.“ „Ali doktore ja sam mislio da…“ „Dobro je što misliš. Živ bio i čuvaj pare.“ *** Siguran sam da je kasnije ovu večeru platio neki siromah koji je morao podići kredit ili uzeti pare na kamatu. Očeve siromaha niko ne poznaje. Sirotinja mu nekako dođe kao moneta za potkusurivanje. Parajlijama je sve u pola cijene. Para na paru, uš na (siromaha) fukaru. Definitivno, građani pletu mrežu mita i korupcije. Umjesto da uložimo energiju i sami završimo ono što nam je stroga obaveza i po ljudskim i nebeskim kanonima i natjeramo ih da rade svoj posao, mi tražimo prečice. Da neko drugi završi posao za nas. U konkretnom slučaju doktor, u nekom drugom profesor, novinar, kataster, sud, tužilaštvo… Da belaj bude veći, i djecu od malih nogu učimo hajvanluku. Pogledajte koliko imamo lučaša. Zato je mnogo više hajvana nego insana. Naravno, vlast je sukladna s narodom.

Ovih dana došlo momče iz Norveške na plavi Jadran i usput iskoristi priliku da obiđe bolesnog oca u Bijelom Polju. Poslije uobičajenih pitanja, babo mu ispriča kako je prije par mjeseci bio teško bolestan te da mu nije htio javljati da ga sjekira. Objasni mu da je samo zahvaljujući Bogu i doktoru ostao živ. (Iz razumljivih razloga ovoga puta neću pominjati imena.)

Novac ulio samopouzdanje sinu. Postao važan, zategnuo se kao praćka. Nazove on doktora da mu se zahvali i iskoristi priliku da ga pozove na večeru. Jeli, pili, muhabetisali i došao vakat da se rastanu. Pozove momče konobara da plati. Dođe konobar i reče – sve je plaćeno.

„Kako plaćeno, pa ja sam zvao doktora na večeru. Ko je platio?“

„Doktor,“ odgovori konobar i ode svojim poslom.

Dugo vremena je trebalo Norvežaninu da se pribere i dođe sebi. Kada je konačno sabrao misli, poče objašnjavati doktoru kako on zna šta je sve uradio za njegovog oca, te kako mu je valjao bla, bla, bla…

Dojadi doktoru da sluša, te ga prekide:

„Slušaj momče – zahvali ti svome ocu. Da nisi njegov, nikada ja ne bih sa tobom kahve popio. Vidim imaš para, ali ti babo nema sina. Pored tebe, mogao je on trideset i tri puta umrijeti. Ne može se večerom i parama čovjek podmititi i kupiti. Idi na „hajvansku“ pijacu tamo imaš likova od kahve pa do… Proberi. Zdravo bio, pozdravi oca i nađi neko rešenje za njega. Ako ostane sam, neće dugo. Njemu treba ljubav, pažnja i svakodnevna njega, a ne viber i ljubav na daljinski.“

„Ali doktore ja sam mislio da…“

„Dobro je što misliš. Živ bio i čuvaj pare.“

***

Siguran sam da je kasnije ovu večeru platio neki siromah koji je morao podići kredit ili uzeti pare na kamatu. Očeve siromaha niko ne poznaje. Sirotinja mu nekako dođe kao moneta za potkusurivanje. Parajlijama je sve u pola cijene. Para na paru, uš na (siromaha) fukaru.

Definitivno, građani pletu mrežu mita i korupcije. Umjesto da uložimo energiju i sami završimo ono što nam je stroga obaveza i po ljudskim i nebeskim kanonima i natjeramo ih da rade svoj posao, mi tražimo prečice. Da neko drugi završi posao za nas. U konkretnom slučaju doktor, u nekom drugom profesor, novinar, kataster, sud, tužilaštvo… Da belaj bude veći, i djecu od malih nogu učimo hajvanluku. Pogledajte koliko imamo lučaša. Zato je mnogo više hajvana nego insana. Naravno, vlast je sukladna s narodom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register