Kako jedan Slovenac vidi Crnu Goru sa bicikla

Objavljeno: 21.06.2019, 23:18h

Ove reči i ovo pisanje možda ne znači ništa ili čak manje od toga… ali tu je. Neka bude barem mala podrška mojim prijateljima i svim dobrim ljudima koji se bore za očuvanje svega lepoga u vašoj zemlji!

Javlja: Tomi Perinčič

Izvinjavam se već na samom početku  na mom ne-pravopisu. Na žalost, znam samo ono što sam kao klinac naučio u bivšoj državi, više manje čitajući Alan Forda i služeći JNA, a to je bila, po današnjim standardima, mešavina više jezika.  Ako uzmemo u obzir i to što se godinama zaboravilo i izgubilo rezultat je kakav je…

Mislim da je bilo pre jedno četri ili možda već pet godina kad sam prvi put stao na crnogorsku zemlju. Mada je tom prilikom bilo vezano za muziku a ne bicilko (učestvovali smo na Nikšičkom Bedem festu),  bilo je to jedno veoma lepo i nezaboravno iskustvo.

Već sam tada naslutio lepote ove zemlje,  divlju i netaknutu prirodu i upoznao predivne ljude, na prvom mestu, na žalost pokojnog. Aleksandra Šimu Dedovića. Par godina kasnije, zahvaljujući tom prijateljstvu i, da priznam, internetu i fejsbuku, našli smo se sa dvojicom crnogorskih biciklista, Duškom Vukovićem i Dejanom Tofčevićem. Gledajuči njihove objave, ostao sam otvorenih ustiju, potpuno bez reči… Sinjajevina, Durmitor, Crno jezero, Rijeka Crnojeviča, Cijevna … sve slike kao iz nekog filma ili bajke, pomalo nestvarne čak.

Sve je to rezultiralo time da smo nas šest prijatelja rešili da svoj  tradicionalni, već  23. odmor sa biciklima ove godine provedemo u Crnoj Gori. I šta sve nismo videli i doživeli!

Hladili smo pivo u Durmitorsko snegu, pili vodu sa planinskih izvora, odmarali oči na beskrajnom zelenilu, disali predivan vazduh, mirisali opojno cveće svih boja i vrsta, i svaki dan više i bolje… i toliko ljubaznih ljudi!  Bilo je to nezaboravnih sedam dana.

Pošto kao stranac, i to stranac u najgorem izdanju,  znači turista,  znam da nemam pravo glasa, ipak ne mogu da ćutim… ostavili smo nešto znoja na crnogorskim cestama i čak malo kože u jednom od tunela, pa se osećam  na neki način povezan sa svim tim. Teško mi pada i ne mogu da shvatim  kako neko, gledajući čitavu divotu, može da baci smeće ili ubere cvet koji je nalepši tamo gde raste, a kamoli da napravi vojni poligon ili hidrocentralu na takvom jednom mestu.

Znam, zvuči jako naivno i detinjasto, ali i kad uzmem u obzir sva zvanična objašnjenja, racionalne i iracionalne činjenice, napredak, otvaranje novih radnih mesta, potrebe modernog društva i želju za zaradom, pa i korupciju i želju za bogatstvom…i kad sve to saberem, meni opet ne izađe nekako… a očigledno nisam učio TU matematiku!

Da, svako ima svojih problema i bije svoje bitke, prvo u svojoj glavi, pa u svojoj kući, gradu, državi… Previše se skupilo svega danas u ovom svetu, smara nas, nemamo snage, energije više za bilo šta, za bilo kakvu akciju ili pobunu. Ne mogu danas, sutra ću… neda mi se, umoran sam… malo sam previše popio, ne mogu da saberem misli… pa nije moja stvar, šta me se tiče…

I kad, konačno, dođe do predaje u glavi – gotovo je.

Ove reči i ovo pisanje  možda ne znači ništa ili čak manje od toga… ali tu je. Neka bude barem mala podrška mojim prijateljima i svim dobrim ljudima koji se bore za očuvanje svega lepoga u vašoj zemlji!

Poslednji dan našeg putovanja po Crnoj Gori popeli smo se na Lovćen, u posetu Njegošu, kako i dolikuje.  Kad smo se vratili kući, pita me moj prijatelj Duško šta nam je čika Njegoš došapnuo. Meni spontano palo na pamet, od prve: »Dođite nam opet!«

Poziv stoji, a na nama je da ispunimo obećanje i dođemo vam opet. Da se družimo, da se ponovo nagledamo i nadišemo tih divota, i da ih, pre svega, nađemo u istom stanju, netaknute, koje oduzimaju dah, večite!

Sretno Crna Goro!

Urednička napomena: Tomi me je zamolio da malo ispeglam i popravim ono što ne valja u njegovom tekstu. Malo sam poslao imao i on se, uglavnom, sveo na pretvaranje Č u Ć 🙂 Odličan 5- !
Hvala ti Tomi,
DuškoV

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply