Foto: Svetlana Mandić, Vijesti

Na simpozijumu “Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu u Srbiji” prvi put su zagovornici gradnje mini hidroelektrana (MHE) i oni koji su protiv podizanja tih postrojenja sučelili mišljenja o tome da li su one Srbiji potrebne. Na skupu je ukazano na štetu koju MHE nanose životnoj sredini, posebno u zaštićenim prirodnim područjima, ali i na obavezu Srbije da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i postepeno se odrekne fosilnih goriva, prenosi euraktiv.rs.

Učesnici skupa održanog 6. juna u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ocijenili su da je izgradnja MHE u Srbiji moguća pod uslovom da stručnjaci propišu kriterijume za gradnju po ugledu na evropske zemlje, kojima se moraju poštovati standardi zaštite životne sredine. Ujedno su, međutim, ukazali i na minimalni doprinos MHE u proizvodnji energije.

Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Svetlana Stevović je rekla da je voda resurs od opšteg interesa i da niko nema pravo da je zagađuje.

“Moramo da se razvijamo na održiv način, vodeći računa o zaštiti okoline. Nauka nudi rešenja, treba formirati tim eksperata koji će pronaći najoptimalnija rešenja za gradnju MHE i korišćenje hidropotencijala”, rekla je Stevović.

Ekspertski tim, prema njenim riječima, treba da čine stručnjaci tehničke, ekonomske, finansijske, energetske, ekološke, kulturno-istorijske, političke i regulatorne struke.

Inženjer Veljko Dimtrijević je rekao je da mHE ne treba graditi u zaštićenim zonama, zonama nacionalnih parkova, parkovima prirode i izvorištima vodosnabdijevanja.

Profesor Mašinskg fakulteta u Kraljevu Vladan Karamarković je rekao da mnogo zemalja Evrope gradi MHE. Austrija ih je, na primjer, 2014. godine imala skoro 2.500, a planira izgradnju novih, a oko 90 odsto njih su derivacionog tipa, kada se voda uvodi u cjevotokove.

Prema riječima profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Ivana Božića, mHE je moguće graditi tako što bi se iznašla kompromisna rješenja.

“Predlažem da se za svaku reku odredi garantovani permanentni protok vode i kupovinu instrumenta za očitavanje koji košta oko 2.000 evra, što nije veliki trošak i Vlada Srbije to može da plati”, rekao je Božić.

Nedopustivo je, kako je rekao, da projektovanje i tehnička kontrola mHE bude u nadležnosti investitora.

Član Akademije inženjerskih nauka Branislav Djorđević je rekao da u procjeni koliko su poželjne mHE treba uzeti u obzir činjenicu da se više energije utroši na njenu gradnju nego što je sama proizvede.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić je istakao da mHE derivacionog tipa dovode do fragmentacije staništa, uništavanja biološke raznovrsnosti, poremećaja režima podzemnih voda, isušivanja vlažnih staništa, a ako se grade u zoni naselja i do poremećaja tradicionalnog načina života.

To su, kako je dodao, pokazala istraživanje 46 od 100 MHE u Srbiji, koje je, kako je rekao, uradio sa svojim timom.

Gradnja mHE derivacionog tipa, ukoliko se ostvari u punom obimu, od planiranih 856 objekata, može donijeti Srbiji samo dva do tri odsto potrebne energije na godišnjem nivou, ali će to značiti da smo stavili u cevi više od 2.200 kilometara vodotokova u najostljivijim eko sistemima brdsko-planinskih područja”, rekao je dekan Šumarskog fakulteta.

Kako je ukazao, od koncepta izgradnje mHE, nakon višegodišnjih negativnih iskustava, odustaju i zemlje poput Kine ili Rumunije.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je rekao da je energetski doprinos mini hidroelektrana energetskom sistemu Srbije gotovo nikakav, šteta koju čine je velika, a njihovu gradnju treba dozvoliti samo van zaštićenih područja i po svjetskim standardima.

Dodao je i da bi država trebalo da razmisli da li joj je potreban baš derivacioni tip mini hidroelektrana ili bi mogle da se grade neke druge vrste kao što su pribranske koje bi, kako je naveo, bile korisne u pojedinim djelovima Srbije, prenosi euraktiv.