Potreba za kriznim menadžmentom

Objavljeno: 06.06.2019, 05:58h

Piše: Mirjana MARKOVIĆ

Da je zemlja uveliko utonula u duboku krizu odavno je prepoznatljivo. Njen rast očekuje se naredne godine. Očituju se konfizija, konflikt, tenzije, neorganizovanost, nedostatak cilja, nemar, finansijski kolaps, gubici, nered, kolektivni stres.

Očigledno je da je naviše zahvaćen finansijski sektor i te su tenzije najočiglednije na tom polju. Međutim, politička elita ne pokazuje dovoljnu zrelost i potrebu za uvođenjem kriznog menadžmenta koji bi se u datim okolnostima formirao u vidu ekspertske vlade, čiji bi zadatak bio izvući zemlju iz teškog stanja, ne samo sprovesti izbore i raspodijeliti mandate. Imamo situaciju gdje se očekuje od građana da izlaze na proteste i iskazuju nezadovoljstvo, a materijala ima toliko da se ne bi trebali sklanjati sa ulica. Valjda evropska elita očekuje da im se nacrta ono što je očigledno i laiku.

Građani su izašli i pokazali šta misle, međutim, umorni su i demotivisani da ponavljaju neprekidno isti postupak. Zreli su dovoljno da znaju da bilo kakva radikalizacija, u vremenu kad je sve urušeno i kad tenzije lako mogu eskalirati, ne bi doprinijela boljitku društva.

Menadžment države nema sposobnosti niti da sagleda svoja prava i status na prostoru Evrope. Bez dostojanstva upušta se u medijsko-birokratske tirade koje služe kao paravan za prikrivanje netransparentnih poslova koji nemaju dugoročnost i održivost.

Grčka traži od Njemačke ratnu odštetu, a zemlje bivše SFRJ i ne pomišljaju da sagledaju takvu štetu, kao ni one kasnije nastale. Kakvu bi sve ratnu odšetu trebalo da traži Podgorica koja je bombardovana toliko puta? Janus Varufakis piše o tom globalnom minotauru američkoj ekonomiji pritisnutoj dugovima i deficitom, bankarskoj eliti koja je opljačkala svijet i dovela južnu Evropu u dužničko ropstvo i na ivicu bankrota. Varufakis razbija famu da su finansijalizacija, neefikasni bankarski sistem, pohlepa i globalizacija bili osnovni uzroci svjetske ekonomske krize. On objašnjava efekte duže depresije koja se može pratiti u prošlosti, počev od Velike krize 1929. godine, pa sve do 70-ih godina 20. vijeka, odnosno vremena rađanja globalnog Minotaura – te ogromne razjapljene čeljusti kojoj prinosimo žrtve svakodnevno.

S druge strane, brojni ekonomisti su saglasni da je kriza finansijskog sektora proistekla iz ljudskog ponašanja, što nam je naročito bilo očigledno ulaskom u kapitalistički sistem na našim prostorima. Prepoznaje se da je pohlepa neviđenih razmjera i sklonost korupciji preduzetnički kapitalizam transformisala u finansijski kapitalizam, koji je na kraju transformisan u tzv. „kasino kapitalizam“, u kojem se na uzurpaciji moći, kriminalu, kocki i pljački tuđeg i državnog novca i resursa stiče enormno veliko bogatstvo.

Društvo je doseglo dno i tu sudbinu dijeli cijeli narod, osim malog dijela elite koja je uzurpurila ekonomsku i političku moć. Poljuljani su temelji društva, ustavni poredak i ukorijenjenost u čovječnosti. Otuda i porast tradicionalizma i potreba za vraćanjem starim vrijednostima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register