”Жива истина”, Дарко и Аднан: Два змајчека патри(Јот)изма

Objavljeno: 22.01.2019, 13:18h

Пише: Војин ГРУБАЧ

“Жива истина” Дарка Шуковића је временом постала симпатично изопачена варијанта комеди – клуба за забављање јавности.

У тој емисији као гости присуствују ординарни особењаци, гдје неки од њих глуме државнике, други мислиоце, а у последњој епизоди забавне емисије смо видјели ситуацију гдје некакав млађани Аднан Чиргић глуми Црногорца и језикословног лидера, док се Шуковић умудрио да одглуми чак новинара, по старом обичају- напаљеног и крајње неадекватног!

Посебна сорта калема

И тако, овај двојац симпатичних самозваних патри(Ј)ота је у дотичној емисији устврдио да у Црној Гори: “Институције не раде свој посао”.

А потом су општу ситуацију друштвено-политичке идеолошке сцене оцијенили суморно, овако:

“Усамљени појединци, који заступају интересе црногорског језика и државе, не могу борити са „српском асимилаторском машинеријом“.

Тако су ови “усамљени појединци” напокон признали да су, и поред “силне борбе”, ипак капитулирали пред “српском асимилаторском машинеријом”!
Ђукановић, Шуковић и Кривокапић

Баш машинеријом, и то српском, веле?!

Збиља, а ко је и како – капитулирао пред том “српском машинеријом”?

Елем, када је ријеч о језику, господин Чиргић, као наметнути “главни кувар” језичких папазјанија у Црној Гори, је морао бити искрен и рећи ко је поражен?!

А поражени су два Хрвата, један Бошњак и једна Украјинка из Западне Украјине, који су се умудрили да за пар љетњих сезона створе некакав нови језик, којег су, из само њима знаних разлога, назвали црногорским?!

И тај кратки и садржајни посао завршили с буђеларом пуним пара, смијехом до суза, и покличем-“Е шта им урадисмо, па ово је шоу”!?

Православни фактор сврстан у “непријатеље”

Збиља, а гдје су у овој перверзној језичкој причи православни лингвисти Црне Горе, по националности Срби и Црногорци?!

Православни лингвисти се, с позиција овог буљука ускока и туђинских уљеза у традиционални српски језик Црне Горе, и њихових политичких ментора из врха државе, третирају- “непријатељима државе”, наравно?!

Збиља, можете ли уопште замислити ситуацију да се нешто слично деси било гдје, рецимо у сусједству.

Те да два Србина, један Бошњак и једна Рускиња- изненада бану у Хрватску, те баце на сто Хрватима “хрватски језик”, или Далматинцима- “далматински језик”?

А потом све хрватске лингвисте прогласе “непријатељима Хрватске”, јер не желе прихватити језичку брљотину коју су им донијели дотични уљези, представивши све то као Богом дани поклон?!
Карикатура Горана Шћекића

Наравно да је то немогуће замислити!

Управо зато је могуће разумјети тешку позицију и нервозу млађаног Чиргића.

Који одлично зна да ће му, као уљезу с уљезима којима је “мјесто иза врата” код сваког достојног народа, сав његов симпатични језички труд реални живот ометлати, и то с лакоћом.

Тринаестојулка умјесто Ордена за блавора?!

Умјесто да се Чиргићу додијели ексклузивни “Орден блавора”, због манијакалног језичког експеримента, који се, да чудо буде веће- директно веже на језички пројекат италијанског окупатора из 1941. године, неки чудаци из власти су му ове године додијелили Тринаестојулску награду?!

Збиља, зар није било логичније да је жири у саставу: Рајко Тодоровић Тодор, др Илија Вујошевић, др Игор Лакић, мр Миомир Војиновић и др Асим Диздаревић постхумно додијелио Тринаестојулску награду Бениту Мусолинију, за језички пројекат у Црној Гори, а не његовој млађаној копији др Аднану Чиргићу.

А само да се подсјетимо, Тринаестоулски устанак 1941. године је познат по томе што је то био устанак искључиво православног народа Црне Горе, и то комуниста и монархиста заједно, против италијанског окупатора.

Дакако, поставља се питање а гдје су били у том устанку граЏани неправославне вјероисповијести?!

Одговор је следећи – били су на другој страни и учествовали у одмазди над православним устаницима и њиховим породицама.

Одговор на питање- колики је број био тих антиустаника из редова мањинских народа, најбоље је дао млађани предсједник режимског УБНОРА и антифашиста Црне Горе, писац Зувдија Хоџић.

Он је на порталу Аналитика, 13. 07. 2017. године, у тексту “Тринаести јул: Дан славе и поноса”, устврдио да је са 100.000 италијанских војника- у гушењу Тринаестојулског устанка, који је дигао на ноге 32.000 православних устаника, учествовало и 30.000 антиустаника “из околних подручја”?!

“Околних”?! Санџака и Метохије?!

Да, учествовало је 30.000 припадника муслиманских и албанских милиција, које су имале функцију одмазде над носиоцима устанка и њиховим породицама.

Зато се послије слома устанка појавила “сарадња с окупатором” као закономјерност.

Јер ситуација у којој 100.000 италијанских војника немјерљивом силом ломе устанике, а иза њих иду муслиманско- албанске милиције да пале села, мрцваре и касапе цивиле – сложићете се – није нимало пријатна за опстанак, већ за нестанак. Или како?

Послије осамдесетак година испало је да је заиста тај устанак дигао православни народ Црне Горе, а утјешна Тринаестојулска награда се даје припадницима мањинских народа, управо онима који настављају славне традиције италијанског окупатора, и на пољу језика, дакако.

Или се предсједник жирија, Рајко Тодоровић Тодор – не слаже с овим наводима!?

Ако се не слаже, тада би следећу Тринаестојулску награду могао додијелити Нику Ђељошају, јер и он наставља славне традиције италијанског окупатора, али не у области језика већ територијалних прекомпозиција простора.

Гордост језуитског кружока, или- ко су “православни непријатељи државе”?!

А како данас носиоци идеја италијанског окупатора врше одмазду над академским дијелом православног народа Црне Горе, видјели смо у директном преносу “Живе истине” Дарка Шуковића.

Уосталом, ево шта су медији пренијели из те – “Живе истине”:

“Професоре са никшићког Факултета, Чиргић је назвао притајеним непријатељима црногорског језика, неуким и неплодним дјелатницима, а митрополита Афилохија – великим демагогом.”

Када млађани, напаљени до усијања квазилингвиста Чиргић своје старије колеге лингвисте, српске и црногорске националности у Црној Гори, одреда назива “неуким и неплодним дјелатницима”, тада је јасно да би овоме момку пријало да се са Цетиња мало спусти до Доброте.

Могуће је да би му Доброта помогла и да се ријеши невјешто укривеног шовинизма према колегама лингвистима из редова православног народа Црне Горе, па да тамо смањи доживљај и охлади усијану главу.

Додуше, овај лик није само покушао омаловажити православне лингвисте, већ и академике ЦАНУ.

Ево шта медији преносе по том поводу:

“И Чиргић и Шуковић су се сложили у оцјенама да у ЦАНУ улазе људи без икаквих професионалних референци, те да је једино што их карактерише – антицрногорство.”

Ето, и многи академици ЦАНУ испадоше- “без професионалних референци”, а приде и “непријатељи државе”?!

Антицрногорци, чак?! Зар је то баш тако?

Бич за “правовјерне” који нису агресивни

Збиља, послије свега, поставља се само једно додатно питање- а ко из научне средине одговара овоме Чиргићу, и сличном му Шуковићу?! Да ли, можда – дукљански академици?

Изгледа ни они, јер су медији пренијели да су се на удару критике “нашли и бивши чланови ДАНУ, чијим се уласком у ЦАНУ, како оцјењују Чиргић и Шуковић, ништа није промијенило.”

Ако је судити по оштрини реторике овог спетљаног а напаљеног језичког фирерчића, и кафеноше од новинара, институције система би морале урадити следеће…

Елем, како по њима испада да су православни лингвисти Црне Горе “неуки и неплодни дјелатници”, а академици ЦАНУ “без професионалних референци”, то би логично било да им се све дипломе и научни радови колективно пониште!?

А како су све те Србе и Црногорце карактерише “антицрногорство”, то би било баш лијепо да се истјерају из научних установа, одузму им се пасоши, и протјерају из Црне Горе?!

А што се тиче “дукљанских академика” који су ушли у ЦАНУ, то би најбоље било да их Чиргић и Шуковић бичују на неком тргу, рецимо на Цетињу, јер- нису оправдали очекивања у области репрограмирања свијести академских грађана међу које су се изненада обрели?!

Јаче село од кићених сватова

Овај невјероватни интервју, зачињен нетрпељивошћу, жељом за друштвеним конфликтом, бацањем смећа на лингвисте и академике, интересантно је зачинио псеудоновинар Шуковић, који је емисију, наводно, завршио покличем:

„Нећемо се смирити док и посљедње дијете у ЦГ не одабере да буде комита а не жандар“?!

Последње дијете?! Интересантно!

А зашто су тада Шуковић и Чиргић изабрали да буду жандари, а не комите?!

Вјероватно због тога што одлично знају да су комити, како они који су се борили против Аустроугара, тако и комити- зеленаши били Срби, и то из оног пламеног стремљења који се може окарактерисати једном ријечју као- великосрпство!

Да би ови кићени сватови, Чиргић и Шуковић, дошли себи, треба их подсјетити на добру народну поговоркаму: “Јаче село од сватова”.

Тим прије што су се у емисији понашали по другој народној поговорци: “Стоји руга покрај пута, па се свима руга, а њој сви”!

Крах језичког експеримента и ништавило

Да се разумијемо пројекат “црногорског језика” којег су правили овај млађани Бошњак, два Хрвата која су завршила католичке школе, и једна Украјинка из Галиције, која је Црну Гору видјела на разгледницама, је доживио крах.

Као и негдашња Шуварова реформа школства.

Испало је да су у тај неприродни експеримент узалудно бачене огромне буџетске паре.

И то коме? Умишљеним језичким манијацима, без знања и стручности.

Који своје недостатке покушавају компензовати неваспитањем, дрскошћу и идеолошком поганштином.

А свима је јасно да је Чиргић довољно глумио Црногорца, а Шуковић новинара, и да им те двије професије не леже!

Самим тим, лијепо би било да промијене професије јер Црној Гори хитно требају кафе- куварице, собарице, берачи малина, месари, обућари, па нека бирају шта им од тога прија за нови посао, и нови почетак.

А Црну Гору није сустигла, већ претекла историја.

А ти историјски стресови морају полако и природно лећи на своје мјесто.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register