Јакузе смо твог стијења, и Тријада твог поштења

Objavljeno: 18.12.2018, 20:18h

Током процеса политичко- идеолошке лакрдије, под називом “Укидање 1918. године”, у Скупштини Црне Горе је направљена нека крупна алхемијска грешка. Наиме, “очекивано је” да се, послије тога чудног догађаја, деси метафизичко воскресење духа и идеја црногорског краља Николе Првог Петровића, који је био прегаоц радикалне српске мисли свог времена, и највеликосрпскији владар којег је Црна Гора икад имала. Рехабилитација “лика и тијела”, али не и дјела Он је био толико борбен, да га данашњи покисли режимски идеолози слободно могу назвати – “вођом вишедеценијске српске револуције у Црној Гори”, а да не погријеше. Црногорског краља Николу Првог Петровића су, у парламенту Црне Горе, декретом “рехабилитовали” они који би му се радо искакали по великосрпској идеологији коју је спроводио, а која се најбоље манифестује чињеницом да су у његово вријеме “у Црној Гори живјели Срби православне, католичке и мухамеданске вјере”. Појам Црногорац је тада, да се подсјетимо, носио елитну надетничку категорију, којом су се означавали најжешћи православни ратници окупираних простора против Отоманске империје. Идеолошки залутали др Новак Килибарда, професор дукљанске провинијенције, би Црногорце могао назвати највећим антиисламистима тога времена, односно- дефинисати на исти начин као што је својевремено квалификовао и владику Петра Првог Петровића Његоша! Елем, изгледа да је у Црну Гору дошла политичка мода да се рехабилитују историјске личности, али не и дјело, Жељена, а не њихова стварна улога у историји. И није то случај само у вези краља Николе, већ и Јосипа Броза. Јер, иницијативу да се дигне споменик Јосипу Брозу у Подгорици поднијеле су оне политичке организације- које су дио позитивних Брозових идеја, рецимо- социјалне правде, пуне запослености становништва, стварања достојног живота за човјека, подстицања коректних међунационалних односа, давно поцијепале увођењем и протежирањем накарадног вида либералног капитализма, који је довео до распада друштва по свим шавовима, сиромаштва и несреће огромних размјера. Они су, укратко, Брозове идеје отпустили низ канализацију, да им трага нема, а његовом лику планирају подићи споменик у виду историјске фарсе!? Спрдајући се тиме и Брозу, и себи, и јавности! Поздрављам те, мултиетнички складу! Данас црногорска политичка и медијска сцена изгледају као да их је накрио јак цунами помаме и неартикулисаности. Послије недавног “Укидање 1918. године”, од парламента Црне Горе се очекују нове смјехотресне иницијативе. На пример, да под притиском Англосаксонаца, који командују идеолошким процесима у Црној Гори, црногорски парламент укине резултате битке на Вучјем Долу, и додијели побједу Османлијама. Наиме, „познато је“ да су се црногорско-херцеговачки батаљони прије битке допинговали пршутом и “сапун сланином”, чије је дејство потом појачавано немилосрдним љуштењем “љуте лозоваче”. Зато би било сасвим логично да се једноставно дисквалификују, због коришћења недозвољних средстава, и прогласи нови резултат тога боја – што ће побољшати међуетнички склад у Црној Гори и унијети спокојство у врхове црногорске власти. И то би било мање чудно од једне необичне изјаве, која је недавно долетјела из врха црногорске власти. И тако, предсједник Одбора за безбједност Скупштине Црне Горе, дугогодишњи посланик и функционер ДПС-а Обрад Мишо Станишић је у парламенту Црне Горе изјавио ово: „Династија Немањића је окупирала простор данашње Црне Горе, и то је била династија која је на пушку освајала Црну Гору…“. Обрад-Мишове немрчи- пушке Баш „на пушку“, каже овај будући амбасадор Црне Горе у Сарајеву?! Елем, како се Немањино освајање феудалног простора Дукље десило у периоду од 1183. до 1190. године, а Њемци проналазак барута лоцирају на 1320. годину, и приписују га своме земљаку Бертолду Шварцу, то се поставља питање, како су те “пушке Немање” пуцале на Дукљу без барута?! На каквим су механизмима радиле те Обрад-Мишове немрчи- пушке? Да ли коришћењем гаса на бази пасуља, које је у себи задржавао „крволочни најездник“, или је у питању био неки други „експлозивни састојак“?! Збиља, да ли је стријељачки строј рашких бораца ишао на Дукљу, окренут натрашке? Нишанећи у противника савијен у пасу, између својих ногу, питања су која талентовани Обрад Мишо може поставити својим коалиционим партнерима из Бошњачке странке, јер је сјевер Црне Горе некада припадао управо тој Рашкој, коју БС данас назива Санџаком?! И уопште, ако Обрад Мишу сметају Немањићи, Рашка, намеће се питање: Да ли му смета то што су представници Рашке, у виду Бошњачке странке, данас окупирали Владу Црне Горе, и покупили сијасет важних државних функција, по систему- што више то боље!? Када се Обрад Мишо врати из дванаестог у двадесет први вијек, може му се десити да уочи контра- оптужбу, и тврдње да је Црна Гора у свом ширењу “окупирала Рашку”, илити Санџак, па да се „с пјесмом“ изгласа резолуција која ће осудити ту “агресију Црне Горе“ на сјевер Црне Горе. Дух Лаврентија Берије у Црној Гори И тако, умјесто пројаве великосрпског духа краља Николе, дошло је до воскресавања једног иностраног духа, и то- Лаврентија Берије, познатог совјетског прогонитеља “грешника новог строја”! Наиме, на крају историјске сједнице “Укидања 1918. године”- киднапован је и ухапшен посланик црногорског парламента, један од лидера опозиције. Хапшење Небојше Медојевића, без скидања посланичког имунитета, је био очигледни удар на Уставни поредак Црне Горе. Личност ухапшеника, у овом случају, чак није битна, јер би се исто то могло констатовати да је ухапшен Ранко Кривокапић, Алекса Бечић или Андрија Мандић, рецимо. И ту се одмах намеће питање- како може бити да се црногорски посланик у парламенту хапси без скидања посланичког имунитета, а да на то не реагује Запад, који је патрон Црне Горе? А одговор је прост! То се може десити само у случају да је Запад дао наредбу црногорским властима да се сруши Уставни поредак Црне Горе. Како вријеме иде, може се примјетити да се у Црној Гори спроводи модификовани украјински сценарио излуђивања народа. А такво крупно играње јадним марионетским државама, на примитивном нивоу, изводе увијек- тупави и брутални Англосаксонци, који експерименталне заморчиће у виду Црне Горе и Украјине убрзано претварају у поцијепане крпе од држава. Жексон и Мишко обзнањују: Тријада смо твог поштења! У току ових комешања, хапшења и „патриотских активности власти“- гдје се режим свим силама труди да од традиционалног идентитета православног народа Црне Горе направи канавацу којом ће ноге отирати сваки туђинац и жутокљунац, десило се ново чудо. Одједном нам је у етер искочио чувени двојац претедената на црногорски пријесто послије Ђукановића, у виду Мишка Перовића и Жексона

Током процеса политичко- идеолошке лакрдије, под називом “Укидање 1918. године”, у Скупштини Црне Горе је направљена нека крупна алхемијска грешка.

Наиме, “очекивано је” да се, послије тога чудног догађаја, деси метафизичко воскресење духа и идеја црногорског краља Николе Првог Петровића, који је био прегаоц радикалне српске мисли свог времена, и највеликосрпскији владар којег је Црна Гора икад имала.

Рехабилитација “лика и тијела”, али не и дјела

Он је био толико борбен, да га данашњи покисли режимски идеолози слободно могу назвати – “вођом вишедеценијске српске револуције у Црној Гори”, а да не погријеше.

Црногорског краља Николу Првог Петровића су, у парламенту Црне Горе, декретом “рехабилитовали” они који би му се радо искакали по великосрпској идеологији коју је спроводио, а која се најбоље манифестује чињеницом да су у његово вријеме “у Црној Гори живјели Срби православне, католичке и мухамеданске вјере”.

Појам Црногорац је тада, да се подсјетимо, носио елитну надетничку категорију, којом су се означавали најжешћи православни ратници окупираних простора против Отоманске империје.

Идеолошки залутали др Новак Килибарда, професор дукљанске провинијенције, би Црногорце могао назвати највећим антиисламистима тога времена, односно- дефинисати на исти начин као што је својевремено квалификовао и владику Петра Првог Петровића Његоша!

Елем, изгледа да је у Црну Гору дошла политичка мода да се рехабилитују историјске личности, али не и дјело, Жељена, а не њихова стварна улога у историји. И није то случај само у вези краља Николе, већ и Јосипа Броза.

Јер, иницијативу да се дигне споменик Јосипу Брозу у Подгорици поднијеле су оне политичке организације- које су дио позитивних Брозових идеја, рецимо- социјалне правде, пуне запослености становништва, стварања достојног живота за човјека, подстицања коректних међунационалних односа, давно поцијепале увођењем и протежирањем накарадног вида либералног капитализма, који је довео до распада друштва по свим шавовима, сиромаштва и несреће огромних размјера.

Они су, укратко, Брозове идеје отпустили низ канализацију, да им трага нема, а његовом лику планирају подићи споменик у виду историјске фарсе!? Спрдајући се тиме и Брозу, и себи, и јавности!

Поздрављам те, мултиетнички складу!

Данас црногорска политичка и медијска сцена изгледају као да их је накрио јак цунами помаме и неартикулисаности.

Послије недавног “Укидање 1918. године”, од парламента Црне Горе се очекују нове смјехотресне иницијативе.

На пример, да под притиском Англосаксонаца, који командују идеолошким процесима у Црној Гори, црногорски парламент укине резултате битке на Вучјем Долу, и додијели побједу Османлијама.

Наиме, „познато је“ да су се црногорско-херцеговачки батаљони прије битке допинговали пршутом и “сапун сланином”, чије је дејство потом појачавано немилосрдним љуштењем “љуте лозоваче”.

Зато би било сасвим логично да се једноставно дисквалификују, због коришћења недозвољних средстава, и прогласи нови резултат тога боја – што ће побољшати међуетнички склад у Црној Гори и унијети спокојство у врхове црногорске власти.

И то би било мање чудно од једне необичне изјаве, која је недавно долетјела из врха црногорске власти.

И тако, предсједник Одбора за безбједност Скупштине Црне Горе, дугогодишњи посланик и функционер ДПС-а Обрад Мишо Станишић је у парламенту Црне Горе изјавио ово: „Династија Немањића је окупирала простор данашње Црне Горе, и то је била династија која је на пушку освајала Црну Гору…“.

Обрад-Мишове немрчи- пушке

Баш „на пушку“, каже овај будући амбасадор Црне Горе у Сарајеву?!

Елем, како се Немањино освајање феудалног простора Дукље десило у периоду од 1183. до 1190. године, а Њемци проналазак барута лоцирају на 1320. годину, и приписују га своме земљаку Бертолду Шварцу, то се поставља питање, како су те “пушке Немање” пуцале на Дукљу без барута?!

На каквим су механизмима радиле те Обрад-Мишове немрчи- пушке? Да ли коришћењем гаса на бази пасуља, које је у себи задржавао „крволочни најездник“, или је у питању био неки други „експлозивни састојак“?!

Збиља, да ли је стријељачки строј рашких бораца ишао на Дукљу, окренут натрашке?

Нишанећи у противника савијен у пасу, између својих ногу, питања су која талентовани Обрад Мишо може поставити својим коалиционим партнерима из Бошњачке странке, јер је сјевер Црне Горе некада припадао управо тој Рашкој, коју БС данас назива Санџаком?!

И уопште, ако Обрад Мишу сметају Немањићи, Рашка, намеће се питање: Да ли му смета то што су представници Рашке, у виду Бошњачке странке, данас окупирали Владу Црне Горе, и покупили сијасет важних државних функција, по систему- што више то боље!?

Када се Обрад Мишо врати из дванаестог у двадесет први вијек, може му се десити да уочи контра- оптужбу, и тврдње да је Црна Гора у свом ширењу “окупирала Рашку”, илити Санџак, па да се „с пјесмом“ изгласа резолуција која ће осудити ту “агресију Црне Горе“ на сјевер Црне Горе.

Дух Лаврентија Берије у Црној Гори

И тако, умјесто пројаве великосрпског духа краља Николе, дошло је до воскресавања једног иностраног духа, и то- Лаврентија Берије, познатог совјетског прогонитеља “грешника новог строја”!

Наиме, на крају историјске сједнице “Укидања 1918. године”- киднапован је и ухапшен посланик црногорског парламента, један од лидера опозиције. Хапшење Небојше Медојевића, без скидања посланичког имунитета, је био очигледни удар на Уставни поредак Црне Горе.

Личност ухапшеника, у овом случају, чак није битна, јер би се исто то могло констатовати да је ухапшен Ранко Кривокапић, Алекса Бечић или Андрија Мандић, рецимо. И ту се одмах намеће питање- како може бити да се црногорски посланик у парламенту хапси без скидања посланичког имунитета, а да на то не реагује Запад, који је патрон Црне Горе?

А одговор је прост! То се може десити само у случају да је Запад дао наредбу црногорским властима да се сруши Уставни поредак Црне Горе. Како вријеме иде, може се примјетити да се у Црној Гори спроводи модификовани украјински сценарио излуђивања народа.

А такво крупно играње јадним марионетским државама, на примитивном нивоу, изводе увијек- тупави и брутални Англосаксонци, који експерименталне заморчиће у виду Црне Горе и Украјине убрзано претварају у поцијепане крпе од држава.

Жексон и Мишко обзнањују: Тријада смо твог поштења!

У току ових комешања, хапшења и „патриотских активности власти“- гдје се режим свим силама труди да од традиционалног идентитета православног народа Црне Горе направи канавацу којом ће ноге отирати сваки туђинац и жутокљунац, десило се ново чудо.

Одједном нам је у етер искочио чувени двојац претедената на црногорски пријесто послије Ђукановића, у виду Мишка Перовића и Жексона Ивановића. Преко своје медио- компаније Вијести они су нанијели жестоки ударац по репутацији шефа режима, и то у моменту када он игра улогу мисионара и коoрдинатора „кориговања православног идентитета“.

Наиме, уз медијски „лом и буку“ су избацили информацију следеће интересантне садржине:

“Мило Ђукановић сарађује са високопозиционираним чланом кинеске Тријаде 14- K, једне од највећих и најнасилнијих тријадских удружења, која су одговорна за шверц дроге великог обима широм свијета, углавном хероина и опијума из Kине или Југоисточне Азије…”.

Потом су навели да Малезијац Пол Пуа, високи фунционер Тријаде, има црногорско држављанство, те да је “као криминалац купио најдрагоцјеније хотеле у Црној Гори”!

На крају се све то завршило информативним ударом “по држави”, на следећи начин:

„Обавјештајни показатељи указују на Црну Гору као центар међународног система прања новца који користе азијске ОKГ (организоване криминалне групе) за прање прихода од криминалних активности. “

Тако су Мишко и Жексон објаснили садашњу ситуацију до танчина, те Црну Гору лоцирали као најцрњу тачку планете, коју је таквом направио шеф режима.

Самим тим се намеће потреба да се у актуелном тексту химне, новом резолуцијом Црне Горе, измијени један познати стих у следећу варијанту: „Јакузе смо твог стијења, и Тријада твог поштења“.

Повезаност информација и идентитет бандита

Политичким активностима преко свога медија, Мишко и Жексон праве подоснову за рушење шефа режима, када он обави посао стварања идентитета, и не буде више потребан.

А свима је познато да тога новог идентета никада неће бити, јер се идентитет не прави са свашточињама, на лудилима, шашавим тезама и бесмисленим таласањима.

Збиља, итересантна је та игра гдје шефа режима- послије аплауза на скуповима у иностранству, код куће радосно дочекују Мишко и Жексон с хладним тушем званим Тријада, и отвореном пријетњом новом типу процесуирања, који се додаје оним претходнима.

И тако, док се нормални државници старају да свој народ заштите од стресова и лудорија, омогуће им економски напредак и солидан живот, у Црној Гори власт ради све обрнуто.

И није чак проблем што ради обрнуто, већ у томе што разградњу друштва и државе изводе са морбидном и рушилачком страшћу.

Све танцујући над лешом сопственог народа, уз тапшање туђинаца у земљи и иностранству, с повременим бурним аплаузима, што процес иде несметано – по унапријед одређеном сценарију.

Црна Гора је данас опитни кунић великих сила са Запада, које је контролишу – и уживају у представи њеног гашења по свим параметрима.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register