Globalna nejednakost u rasporedu bogatstva stabilizovala se na visokom nivou u posljednjih nekoliko godina uprkos rastu prihoda među siromašnima u Kini i umjerenom disparitetu u zapadnoj Evropi, navodi se u novom izvještaju.
Svjetski izvještaj o nejednakosti za 2018. godinu zasnovan je na ogromnoj količini podataka koju je sakupio međunarodni tim istraživača, uključujući ekonomiste Tomasa Piketija i Emanuela Saezaprenosi Srna.
Dokument pokazuje da je nejednakost značajno porasla od 1980. godine, iako je vodeći jedan procenat najbogatijih izgubio dio udjela u globalnim prihodima poslije finansijske krize 2008. godine.
Sada taj procenat bogatih ima udio od nešto više 20 odsto u svjetskim prihodima. Istovremeno, 50 odsto najsiromašnijih ima udio u prihodima manji od 10 procenata, prenio je AP.
U SAD i zapadnoj Evropi 1980. godine je postojao sličan nivo nejednakosti, pri čemu je jedan odsto najimućnijih ostvarivao oko 10 odsto prihoda. Ali u 2016. godini u Evropi je njihov udio u prihodima iznosio 12 odsto, a u Americi 20 odsto.
Autori izvještaja navode da su sakupljali zvanične podatke od državnih izvora u periodu od 15 godina.
Cilj istraživanja je da se na vlade izvrši pritisak da budu transparentnije kada je riječ o finansijskim podacima, kako bi se osiguralo da debate o nejednakosti i politikama koje utiču na prihode budu zasnovane na potpunim informacijama.
“Ekonomska nejednakost je raširena i donekle neizbježna. Međutim, vjerujemo da mogu nastati razne političke, ekonomske i društvene katastropfe ukoliko se rast nejednakosti ne bude pravilno pratio”, piše u izvještaju.
Autori napominju da različiti stepeni rasta nejednakosti pokazuju da poreska politika i druga pitanja mogu da utiču na ovu situaciju.
Rast prihoda 10 odsto najbogatijeg sloja stanovništva u posljednje četiri decenije naročito je bio dramatičan u Indiji, Rusiji i SAD.
Na Bliskom istoku, u Brazilu i podsaharskoj Africi formirala se “granica nejednakosti” i disparitet ostaje na veoma visokom nivou, zaključuje se u dokumentu.
Uvijek ce biti onih ” privilegovanih ” i onih drugih – koji to nisu. Razlika medju njima : i brojno i finansijski je vrlo velika. Gotovo da nema tog drustvenog sistema kod kojih nema ove razlike (od tvrdog komunizma do savremenog kapitalizma ).Moguce je da je ta razlika manja kod recimo socializma ” skandinavskog tipa” , ali ipak razlika postoji, i ona je sa vremeno sve veca .Sto god mislili, ipak je logicno to sto bogati ” prave ” vece pare od siromasnih, i to sto je neko bogatiji, taj odnos je veci. Jer, jako bogati ( za razliku od siromasnog) ima na raspolaganju sve moguce resurse : poslovne, politicke, obrazovne, zdrastvene, kulturne, sportske , ..sve do bilo koje ljudske djelatnosti : od-do. Sve sto obican covjek moze da zamisli, to je ” u rukama ” bogatih ( posredno ili neposredno) i nista ih ( bogate) ne moze zustaviti u ” uvecanju bogatstva”. Samo oni od njih koji su nezajazljivi, samovoljni, neracionlni, neprincipijelni , bezdusni, ograniceni, ….samo takvi ( vremenom ) ce da izgube svoje privilegije ( tipa ruskih, africkih, i drugih tajkuna iz totalitrnih drustvenih sistema) . Ostali nece. Da li zaista mozemo cak i da pomislimo da jedan Jeff Bezos, Bill Gates, Warren Buffet, Mark Zuckerberg, Sergei Brin, Larry Page, Jack Ma, vlasnik IKEA, da ne nabrajam dalje , mogu da uzgube svoje bogatsvo i da postanu siromasni. Ne! Oni ne daruju niti razbacuju novac; oni ga doniraju i to na nacin da upravljaju njime ( novcem). Jer, ako iko zna kako se radi sa novcem onda to oni znaju. I kao sto znamo, jedan njihov korak je sedam ( a obicno i mnogo vise) nasih koraka. Zasto bi nam bilo cudno da , recimo Zuckerberg planira da donira 90 % od svog bogatsva( sto iznosi desetine hiljda miliona eura) ili recimo jedan Buffet ili Gates …da ne nabrajamo. Ocigledno je da su ti ljudi od velike koristi za neko drustvo. Jer, sto god da uradi neka vlada u cilju ” ravnopravnije ” raspodjele novaca, bogati ce biti ” naredni “. Zato se to ( u slobodnim drustvima) ne moze uraditi nikakvim ” prisilnim” putem, niti bili kakvim dekretom, nego jedino u dogovoru sa bogatim i samo uz njihovu saglasnost. I oni ( takvi bogati) i samo oni mogu rijesiti ovaj narastajuci problem sve vece i vece razlike izmedju bogatih i siromasnih. I oni ce ga rijesiti ( iz milion svojh razloga koji su mnogo razliciti od nasih razloga); i niko drugi.