Pag

Objavljeno: 28.07.2017, 12:51h

  Poranili smo da bi otišli do sela Ražanac u blizini, kako bi sa koće kupili malo ribe koju bi pripremali narednih dana. Nađosmo Ražanac, pijacu i rivu gde smo doručkovali. Kupismo nekoliko cipola i skuša, plod celonoćnog oranja primorskih paora. Upoznah jednog ribara koji je pripremao mreže za lov. Kaže da je vremenska prognoza povoljna i da krug koji nameravamo da odvezemo, kojim bi prešli Paški most odvezli se niz čitavo ostrvo i negde tamo naspram Novalje se trajektom prebacili na obalu i Jadranskom cestom se vratili do Rtine ima blizu 150km. Kaže još da ima  četvoro dece  koju hrani ribolovom, zemljom i radom u pekari po čitavu noć, pa mu se ponekad desi da prespava ;itav dan i ne zna kakvo je vreme bilo prethodnog, pošto dva neznanca uvek mogu pričati na temu vremena. Nađosmo se  u priči da neke najlepše godine provedosmo on sa puškom u šumi a ja pod “nepravednimi i ničim izazvanim sankcijama protiv golorukog srpskog naroda” i da nam to niko i nikada više ne može vratiti. Kasnije sa Branom popričasmo još malo. Spakovasmo se i ponovo odosmo u ono selo Rtinu. Parkirasmo se pored puta i bodro uzjahasmo dva naša aluminijumska ata prema Pagu. Posle desetak kilometara naiđosmo na Paški most, koji ga osim trajekta na suprotnom kraju ostrva povezuje sa svetom. Sa druge strane videsmo nestvaran kamenjar bez ijedne biljke. Ljudi koji su došli iz Crne Gore, bi pomislili da poznaju sve oblike karsta, ali ovde naiđosmo na iznenađenje pred belinom kamenih talasa. Lepota ovakvog mosta stvorena ljudskim pregnućem usred prirode deluje nestvarno i čitavom pejsažu daje kvalitet više, a o koristi u saobraćaju da ne govorim. U blizini mosta spuštaju se stepenice do same vode. Blago onome ko se njima spušta. Sredinom čitavog ostrva proteže se dobar i širok put kojim samouvereni vozači teraju svoje automobile da galopiraju svim raspoloživim konjima, pa se strogo treba držati desne strane. Miris aromatičnog bilja upotpunjuje talasasti pejzaž kojim se krećemo po ovom kamenom moru i divnom danu koji je eto nama dopao da ga trošimo ovde i na ovaj način. Pored puta su bile mnoga mesta gde se prodaje originalni paški sir, da originalniji ne može biti. Spustismo se do gradića Paga i na glavnom trgu kafenisasmo dok smo koristili slobodan vajfaj da bi se čuli sa ukućanima i prijateljima. Prijatno vreme je izmamilo paško pučanstvo da zaposedne slobodna mesta udobne i senovite terase kafea i prijatno čavrlja. Ljubazni Pažani su uvek spremni na prijatan razgovor i šalu. U jednoj menjačnici oblepljenoj znamenjima N.K. Hajduk pitah momka sa kačketom, na kojoj je ista ikonografija, da li u Dalmaciji postoji neko da ne navija za Hajduk, a on mi odgovori pitanjem da li takav postoji na čitavom “svitu”. Preko mosta koji vodi iz starog grada nastavismo putovanje prema durgom kraju ostrva, gde ćemo trajektom ponovo izaći na obalu i uglavnom Jadranskom magistralom se vratiti na mesto odakle smo krenuli. Jedan kamiondžija dok je ulazio u kabinu nam objasni da je bolje da nastavimo starim, uskim putem jer tu nema saobraćaja, i mi ga poslušasmo. Prvo naiđosmo na novopečeno turističko naselje na jadranskom suncu koje se prostiralo njegovom dužinom. Kako smo više odmicali kuće su bile ređe a put sve lošiji i uži, a priroda sve interesantnija. Tako potpuno nenadano naiđosmo na jednu hrastovu šumu koja je pod zaštitom države i o kojoj se ona dostojanstveno brine jer je izgradila sistem hidranata, čije plave glave izviruju sa svih strana, da je brani od požara, ako bude zatrebalo. Magija vijugavih grana ovog posebnog drveća i prijatna hladovina opijaju namernika i pružaju mu Mediteran na dlanu pravo pod nos da u njemu uživa i divi se . Kasnije se uverismo da i udaljena mesta ovog ostrva ostrva boluju od iste bolesti kao i naša samozvana ekološka država. Na nekoliko mesta naiđosmo na divlje deponije po kojima ljudi tražiše sekundarne sirovine. Ali ni to nije uspelo da zaseni lepotu pejsaža koji su se prostirali pred našim očima željnim lepote. Nakon desetak kilometara povremeno i teško vozljivog makadama zbog dubokog peska izađosmo na jedan uži, a posle toga i na glavni put koji se pruža kao kičma duž čitavog ostrva. Širok talasasti put nas je vodio kroz nestvarne predele sazdane od samog kamena. Ograde, opet kamene, su oneobičavale predeo i uredno delile zemlju, ako se to tako može zvati, na jednake porcije koje je neko nekada nekome namenio. I samo Bog zna kakvu vrednost je tada, a i sada imala ta pustopoljina. Dok smo pravili fotografije dvojica biciklista putnika nas prestigoše. Kasnije ih stigosmo i nastavismo zajedno put do feribota kroz kameni okean. Njih dvojica su iz Študgarta došli avionom do Zadra gde su učestvovali u humanitarnoj trci Wings for Life, zajedno sa još sedam hiljada trkača, i sada se vraćaju biciklima prema Vilahu. Usput pričamo o uobičajenim stvarima ali oni pošto su preopterećeni na uzbrdicama ropću i jedva se kreću za razliku od naše lake konjice koja sa sobom nosi po nekoliko kilograma uglavnom odeće protiv kiše i fotografske opreme.

 

Poranili smo da bi otišli do sela Ražanac u blizini, kako bi sa koće kupili malo ribe koju bi pripremali narednih dana. Nađosmo Ražanac, pijacu i rivu gde smo doručkovali. KupisKameno moremo nekoliko cipola i skuša, plod celonoćnog oranja primorskih paora. Upoznah jednog ribara koji je pripremao mreže za lov. Kaže da je vremenska prognoza povoljna i da krug koji nameravamo da odvezemo, kojim bi prešli Paški most odvezli se niz čitavo ostrvo i negde tamo naspram Novalje se trajektom prebacili na obalu i Jadranskom cestom se vratili do Rtine ima blizu 150km. Kaže još da ima  četvoro dece  koju hrani ribolovom, zemljom i radom u pekari po čitavu noć, pa mu se ponekad desi da prespava ;itav dan i ne zna kakvo je vreme bilo prethodnog, pošto dva neznanca uvek mogu pričati na temu vremena. Nađosmo se  u priči da neke najlepše godine provedosmo on sa puškom u šumi a ja pod “nepravednimi i ničim izazvanim sankcijama protiv golorukog srpskog naroda” i da nam to niko i nikada više ne može vratiti. Kasnije sa Branom popričasmo još malo. Spakovasmo se i ponovo odosmo u ono selo Rtinu. Parkirasmo se pored puta i bodro uzjahasmo dva naša aluminijumska ata prema Pagu. Posle desetak kilometara naiđosmo na Paški most, koji ga osim trajekta na suprotnom kraju ostrva povezuje sa svetom.Brano na PaguPašaDžadaKamen na kamenu

Sa druge strane videsmo nestvaran kamenjar bez ijedne biljke. Ljudi koji su došli iz Crne Gore, bi pomislili da poznaju sve oblike karsta, ali ovde naiđosmo na iznenađenje pred belinom kamenih talasa. Lepota ovakvog mosta stvorena ljudskim pregnućem usred prirode deluje nestvarno i čitavom pejsažu daje kvalitet više, a o koristi u saobraćaju da ne govorim. U blizini mosta spuštaju se stepenice do same vode. Blago onome ko se njima spušta. Sredinom čitavog ostrva proteže se dobar i širok put kojim samouvereni vozači teraju svoje automobile da galopiraju svim raspoloživim konjima, pa se strogo treba držati desne strane. Miris aromatičnog bilja upotpunjuje talasasti pejzaž kojim se krećemo po ovom kamenom moru i divnom danu koji je eto nama dopao da ga trošimo ovde i na ovaj način. Pored puta su bile mnoga mesta gde se prodaje originalni paški sir, da originalniji ne može biti. Spustismo se do gradića Paga i na glavnom trgu kafenisasmo dok smo koristili slobodan vajfaj da bi se čuli sa ukućanima i prijateljima. Prijatno vreme je izmamilo paško pučanstvo da zaposedne slobodna mesta udobne i senovite terase kafea i prijatno čavrlja. Ljubazni Pažani su uvek spremni na prijatan razgovor i šalu. U jednoj menjačnici oblepljenoj znamenjima N.K. Hajduk pitah momka sa kačketom, na kojoj je ista ikonografija, da li u Dalmaciji postoji neko da ne navija za Hajduk, a on mi odgovori pitanjem da li takav postoji na čitavom “svitu”.

Preko mosta koji vodi iz starog grada nastavismo putovanje prema durgom kraju ostrva, gde ćemo trajektom ponovo izaći na obalu i uglavnom Jadranskom magistralom se vratiti na mesto odakle smo krenuli. Jedan kamiondžija dok je ulazio u kabinu nam objasni da je bolje da nastavimo starim, uskim putem jer tu nema saobraćaja, i mi ga poslušasmo. Prvo naiđosmo na novopečeno turističkoStepenice naselje na jadranskom suncu koje se prostiralo njegovom dužinom. Kako smo više odmicali kućHrastovie su bile ređe a put sve lošiji i uži, a priroda sve interesantnija. Tako potpuno nenadano naiđosmo na jednu hrastovu šumu koja je pod zaštitom države i o kojoj se ona dostojanstveno brine jer je izgradila sistem hidranata, čije plave glave izviruju sa svih strana, da je brani od požara, ako bude zatrebalo. Magija vijugavih grana ovog posebnog drveća i prijatna hladovina opijaju namernika i pružaju mu Mediteran na dlanu pravo pod nos da u njemu uživa i divi se . Kasnije se uverismo da i udaljena mesta ovog ostrva ostrva boluju od iste bolesti kao i naša samozvana ekološka država. Na nekoliko mesta naiđosmo na divlje deponije po kojima ljudi tražiše sekundarne sirovine. Ali ni to nije uspelo da zaseni lepotu pejsaža koji su se prostirali pred našim očima željnim lepote. Nakon desetak kilometara povremeno i teško vozljivog makadama zbog dubokog peska izađosmo na jedan uži, a posle toga i na glavni put koji se pruža kao kičma duž čitavog ostrva. Širok talasasti put nas je vodio kroz nestvarne predele sazdane od samog kamena. Ograde, opet kamene, su oneobičavale predeo i uredno delile zemlju, ako se to tako može zvati, na jednake porcije koje je neko nekada nekome namenio. I samo Bog zna kakvu vrednost je tada, a i sada imala ta pustopoljina. Dok smo pravili fotografije dvojica biciklista putnika nas prestigoše. Kasnije ih stigosmo i nastavismo zajedno put do feribota kroz kameni okean. Njih dvojica su iz Študgarta došli avionom do Zadra gde su učestvovali u humanitarnoj trci Wings for Life, zajedno sa još sedam hiljada trkača, i sada se vraćaju biciklima prema Vilahu. Usput pričamo o uobičajenim stvarima ali oni pošto su preopterećeni na uzbrdicama ropću i jedva se kreću za razliku od naše lake konjice koja sa sobom nosi po nekoliko kilograma uglavnom odeće protiv kiše i fotografske opreme.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register