Možda može biti teško za poverovati, ali nedavna studija pokazuje da je rak 100 posto veštačka bolest, i da je izazvan današnjim fenomenima kao što su zagađenje i hrana.

Istraživači sa Univerziteta Mančesterovog “KNH” Centra za biomedicinsku egiptologiju u Engleskoj, došli su do tog zaključka, nakon pregledanja ostataka i literature iz drevnog Egipta i Grčke, kao i ranijih perioda- studija koja je uključivala prvu istorijsku dijagnozu raka kod egipatskih mumija.

Studija, koja je u to vreme objavljena u časopisu “Nature Reviews Cancer”, navela je da su istraživači otkrili samo jednu pojavu raka dok su istraživali stotine egipatskih mumija.

Pored toga, našli su veoma malo referenci o toj bolesti u literaturi iz tog perioda, što ukazuje da su slučajevi raka bili izuzetno retki.

Međutim, nakon Industrijske revolucije, stope raka su eksplodirale, posebno među decom, što dokazuje da porast slučajeva nije isključivo vezan za duži život.

“U industrijskim društvima, rak je druga bolest, pored kardiovaskularnih bolesti, koja se smatra uzrokom smrti. Ali u davnim vremenima je to bilo izuzetno retko“, rekla je profesorka Rozali Dejvid.

“Ne postoji ništa u prirodnom okruženju što može izazvati rak. Dakle, to mora biti veštačka bolest, usled zagađenja i promena u našoj ishrani i načinu života.“

“Važna stvar u vezi našeg istraživanja je to da ono daje istorijsku perspektivu ove bolesti“, nastavila je ona.

“Možemo izneti vrlo jasne izjave o stopama raka u društvima jer imamo potpuni uvid. Mi smo pregledali ne stotinu godina, nego jedan čitav milenijum, i imamo mnogo podataka.“

Istraživanje obuhvata prvu istorijsku dijagnozu raka kod egipatske mumije, koju je načinio profesor Majkl Zimerman, gostujući profesor na “KNH” Centru. On je uspeo da dijagnostikuje karcinom rektuma kod neidentifikovane mumije- “obične“ osobe, koja je živela u Dahla oazi tokom perioda Ptolemejida (200-400 godine).

“U antičkom društvu u kome nije bilo hirurške intervencije, dokazi raka bi trebalo da ostanu u svim slučajevima. Virtuelno odsustvo malignih boleti u mumijama treba tumačiti kao njihovu retkost u antičkom dobu, što ukazuje da su faktori koji izazivaju rak ograničeni na društva koja su pogođena modernom industrijalizacijom“, rekao je Zimerman.

Tim je takođe pregledao medicinske studije životinjiskh i ljudskih ostataka iz ranijih perioda, koji dosežu skroz do doba dinosaurusa.

Kratak životni vek nije faktor

Sve u svemu, dokaz raka kod ranih ljudskih i životinjskih fosila, kao i ne-ljudskih primata, je izuzetno redak. Postoji samo nekoliko desetina primera kod životinjskih fosila, mada se uglavnom osporavaju.

Međutim, došlo je do otkrića metastatskog karcinoma nepoznatog primarnog porekla kod fosila Edmontosaurusa, dok posebna studija navodi nekoliko mogućih neoplazmi – nove i abnormale izrasline tkiva na nekom delu tela, posebno kao karakteristika raka – u fosilnim ostacima.

beograd.in