Putešestvije, osmi dan… Dahau i Kimsko jezero

Objavljeno: 11.11.2015, 07:23h

Moram priznati da sam za Dahau čuo kao za koncentracioni logor mnogo pre, neko pristojnu i ispeglanu čaršijicu na vrh jednog brda, odakle se pruža lep pogled prema ravničarskom Minhenu i svuda po Bavarskoj. Iako to itekako zavređuje posetu, postoji ona mračna strana, u izvesnom smislu vulgarna, koja je mnogo poznatija od ove kocke šećera čija su slast i lepota pravi zalogaj za iskrene putoljubce. Ovo je najstariji koncentracioni logor uopše. Hitlerova banda ga je počela koristiti još sa početka tridesetih kada su se dokopali vlasti. U početku je služio za zlostavljanje i uništavanje političkih oponenata i svakakvog naroda za koji su smatrali da pogani čistotu nemačke nacije. Čak su to i uveli u Nirnberški zakon kako bi svoje zložine sanćin uveli pod okrilje prava. Nađoh podatak da je oko šest hiljada Jugoslovena prošlo kroz mrak ovog odvratnog mesta. Na pamet mi pade jedan starac iz mog detinjstva, za koga se pričalo u onaj vakat da je boravio na ovom strašnom mestu, gde je ostavio jednu ruku, umesto koje mu je tada vijorio prazan rukav. Posle sam znao i za mnoge druge, znane i neznane ljude kojima su pre života oduzimali, zdravlje, čast i dostojanstvo. Kasnije sam pročitao mnogo više o sistemu koncentracionih logora, čiju centralnu ulogu je odigrao Aušvic, stariji brat ovog sumornog mesta, koji je po preciznoj evidenciji uglavnom u dim poslao oko 1,7 miliona duša, a po svedočenjima učesnika u zločinu može biti da broj doseže do tri miliona. Nemački narod je sačuvao ovo mesto kao memorijalni centar za opomenu svima šta se dešavalo. U ovo vreme ponovnog vrtoglavog razvoja fašizma u Evropi i šire, treba se setiti natpisa sred logora “Nikada više”. Za mene je blagotvorno posećivati ovakva mesta. To me vraća na osnovna podešavanja, u kojima vrednost života ponovo postavlja na pijedestal, a vreme troši mnogo racionalnije i smislenije. Vraća me preispitivanju odnosa sa drugim ljudima i veri u ljubav i bratstvo. Izgleda da smo ovde stigli baš na vreme jer kada smo završili obilazak ogroman broj ljudi predvođen turističkim vodičima nahrupi u ovo strašno mesto da se pokloni senima onih koji više nisu sa nama i uslikaju koji selfi za fejsbuk i slične koještarije. Dopunismo rezerve namirnica u jednoj velikoj prodavnici i zaputismo se ka Salzburgu. Negde ispred ovog slanog grada svratismo na Kimsko jezero i napravismo turu od oko šezdesetak kilometara okolo. Čitava Bavarska miriše na pokošene livade i farme krupne stoke, što ni ovde nije bio izuzetak. Talasasti šumoviti predeli ispresecani livadama i obradivim površinama uramljuju ovo jezero na kojem se jedrilice šepure po površini a biciklisti i ostali aktivan narod koristi dobro povezanu biciklističku infrastrukturu da se provetri tog prijatno prohladnog popodneva. I mi kada smo već odustali od prvobitnog plana zbog svakodnevne kiše, pristupismo turističkim biciklističkim turama gde nam vreme i mesto to dozvoljavaju, pod šta bi se mogao podvesti i krug oko ovog jezera. Posle malo lutanja i nailazaka na neke staze i bogaze nepredviđene za bicikliste, nekako nađosmo put do naše kuće putujuće. Svratismo i do jedne prodavnice biciklističke opreme na koju nabasasmo slučajno i odlučismo da se ipak držimo trgovine preko interneta, kada nam cene ubiše svaku motivaciju za trgovinom. Posle Branove supe, koja je svakodnevno na našem meniju, ručasmo i nastavismo put ka Vilahu na Austrijsko-Slovenačkoj granici. Možda se baš tamo ukaže prilika za neku dobru vožnju, mada u Alpima najavljuju sneg.

Moram priznati da sam za Dahau čuo kao za koncentracioni logor mnogo pre, neko pristojnu i ispeglanu čaršijicu na vrh jednog brda, odakle se pruža lep pogled prema ravničarskom Minhenu i svuda po Bavarskoj. Iako to itekako zavređuje posetu, postoji ona mračna strana, u izvesnom smislu vulgarna, koja je mnogo poznatija od ove kocke šećera čija su slast i lepota pravi zalogaj za iskrene putoljubce.

IMG_9690 Ovo je najstariji koncentracioni logor uopše. Hitlerova banda ga je počela koristiti još sa početka tridesetih kada su se dokopali vlasti. U početku je služio za zlostavljanje i uništavanje političkih oponenata i svakakvog naroda za koji su smatrali da pogani čistotu nemačke nacije. Čak su to i uveli u Nirnberški zakon kako bi svoje zložine sanćin uveli pod okrilje prava. Nađoh podatak da je oko šest hiljada Jugoslovena prošlo kroz mrak ovog odvratnog mesta. Na pamet mi pade jedan starac iz mog detinjstva, za koga se pričalo u onaj vakat da je boravio na ovom strašnom mestu, gde je ostavio jednu ruku, umesto koje mu je tada vijorio prazan rukav. Posle sam znao i za mnoge druge, znane i neznane ljude kojima su pre života oduzimali, zdravlje, čast i dostojanstvo. Kasnije sam pročitao mnogo više o sistemu koncentracionih logora, čiju centralnu ulogu je odigrao Aušvic, stariji brat ovog sumornog mesta, koji je po preciznoj evidenciji uglavnom u dim poslao oko 1,7 miliona duša, a po svedočenjima učesnika u zločinu može biti da broj doseže do tri miliona. Nemački narod je sačuvao ovo mesto kao memorijalni centar za opomenu svima šta se dešavalo. U ovo vreme ponovnog vrtoglavog razvoja fašizma u Evropi i šire, treba se setiti natpisa sred logora “Nikada više”.

Za mene je blagotvorno posećivati ovakva mesta. To me vraća na osnovna podešavanja, u kojima vrednost života ponovo postavlja na pijedestal, a vreme troši mnogo racionalnije i smislenije. Vraća me preispitivanju odnosa sa drugim ljudima i veri u ljubav i bratstvo.

IMG_9704Izgleda da smo ovde stigli baš na vreme jer kada smo završili obilazak ogroman broj ljudi predvođen turističkim vodičima nahrupi u ovo strašno mesto da se pokloni senima onih koji više nisu sa nama i uslikaju koji selfi za fejsbuk i slične koještarije.

Dopunismo rezerve namirnica u jednoj velikoj prodavnici i zaputismo se ka Salzburgu. Negde ispred ovog slanog grada svratismo na Kimsko jezero i napravismo turu od oko šezdesetak kilometara okolo. Čitava Bavarska miriše na pokošene livade i farme krupne stoke, što ni ovde nije bio izuzetak. Talasasti šumoviti predeli ispresecani livadama i obradivim površinama uramljuju ovo jezero na kojem se jedrilice šepure po površini a biciklisti i ostali aktivan narod koristi dobro povezanu biciklističku infrastrukturu da se provetri tog prijatno prohladnog popodneva. I mi kada smo već odustali od prvobitnog plana zbog svakodnevne kiše, pristupismo turističkim biciklističkim turama gde nam vreme i mesto to dozvoljavaju, pod šta bi se mogao podvesti i krug oko ovog jezera. Posle malo lutanja i nailazaka na neke staze i bogaze nepredviđene za bicikliste, nekako nađosmo put do naše kuće putujuće. Svratismo i do jedne prodavnice biciklističke opreme na koju nabasasmo slučajno i odlučismo da se ipak držimo trgovine preko interneta, kada nam cene ubiše svaku motivaciju za trgovinom.

Posle Branove supe, koja je svakodnevno na našem meniju, ručasmo i nastavismo put ka Vilahu na Austrijsko-Slovenačkoj granici. Možda se baš tamo ukaže prilika za neku dobru vožnju, mada u Alpima najavljuju sneg.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register