Verovali ili ne, svako ime ima određeno značenje, ali i prateće stereotipe, pa na osnovu toga često formiramo sliku o ljudima koje tek upoznajemo.

Čim čujemo kako se neko zove, nesvesno iscrtavamo njegove osobine i navike, stvaramo simpatije, manje mu verujemo ili ga više cenimo. A da tu ima “nečeg”, potvrđuju razna istraživanja.

Ime je u korelaciji sa samopouzdanjem, pokazalo je istraživanje koje je sproveo dr Tvendž na Univerzitetu u San Dijegu.

– Ljudi koji ne vole kako se zovu, obično su manje fleksibilni i povučeni. Ono je utisnuto u naš identitet, zbog čega je veza između samopouzdanja i mišljenja koje imamo o svom imenu toliko jaka – kaže dr Džin Tvendž.

Nekada se ime davalo po dedi i baki, nekom posebnom rođaku, kumu ili osobi koja je roditelje nečim zadužila, pa je to bio način da joj se zahvale. Vernici su vodili računa o datumu (svecu) na koji se dete rodi, pa u skladu sa tim birali kako će se naslednik zvati. U poslednje vreme se, međutim, sve više eksperimentiše na tom polju, pa “niču” najraznovrsnija i često neobična imena. Na mnoga se okolina tek navikava, jer ih u porodičnom stablu nije bilo, a ni narodni rodoslovi ih ne pamte. Dr Tvendž kaže da mnoge mame i tate nesvakidašnjim imenima mališana žele da ih izdvoje i učine posebnim, dok njima to uglavnom ne prija sve do nekih zrelih godina. A na drugom polu se nalaze roditelji koji po svaku cenu žele da im se deca uklope u sredinu i da se nikako, pa ni imenom, ne izdvajaju, što mališane u ranom detinjstvu čini spokojnim. Primetno je i da mame i tate koje ćerkama daju imena princeza, na isti način vaspitaju svoje miljenice, pa i okolina počinje da ih gleda kroz takve naočare.

Ime utiče na mišljenje koje će dete imati o sebi, ali i na način na koji će ga drugi doživljavati, tvrdi dr Dejvid Filjio sa Univerziteta Nortvestern u Ilinoisu. On objašnjava da dečaci sa previše “ženskastim” imenom mogu da budu vrlo problematični u pubertetu, jer vršnjaci počinju da ih ismevaju, pa oni počinju da dokazuju muškost na sve načine.

– S druge strane, istraživanja pokazuju da devojčice sa malo grubljim imenima imaju veća interesovanja prema matematici i prirodnim naukama, dok izrazito ženstvena utiču na sklonost ka društvenim – tvrdi dr Filjio, dodajući da čak i profesori ne mogu da se odupru tim predrasudama, pa đake, bar u početku, tretiraju u skladu sa tim.

Njegov zaključak je i da manje obrazovani roditelji deci daju arhaična imena, zbog čega su često izložena podsmehu vršnjaka i zato imaju lošije ocene u školi. Međutim, veza između uspeha i ličnog imena često je posledica predrasuda, zbog čega ju je moguće srušiti. Veruje se da će mališan koji nosi ime uspešnog dede, naslediti njegovu sudbinu, što može da bude mač sa dve oštrice. Ukoliko ne postigne ono što je uspeo njegov predak, razočaranje porodice je neminovno.

Roditelji izaberu, pa se pokaju

Bebe prepoznaju svoje ime u prvih pet meseci života, kada počinju da se odazivaju na njega. Istraživanja pokazuju da 24 posto parova još pre začeća ploda izabere ime deci, 71 odsto njih to uradi tokom trudnoće, a samo pet tek kada se beba rodi. Po rezultatima studije u Velikoj Britaniji svaki peti roditelj se kaje zbog imena koje je dao svom detetu.

Novosti.rs