Bojevi za bitke

Objavljeno: 16.06.2015, 13:36h

Kada su se tog julskog dana 1712. vladika Danilo Petrović, Janko Đurašković i Vuk Mićunović probudili u mnoge događaje koji su usledili ne bi mogli poverovati. Verovatno nisu verovali ni da će se nanosati perčina zajedno sa glavom, kakva tada beše muška moda, jer povedoše malobrojnu crnogorsku vojsku u boj protiv Turaka pod komandom serašćera Ahmet-paše skadarskog. Njega je u skladu sa tadašnjom zakonskom regulativom, jednoglasno usvojenim – jednim jedinim sultanovim glasom, fermanom – poslao na Crnogorce da ih pokori ili istrebi. Priča dalje teče u tri smera, jedan je da Turska vojska pobeđena uz velike gubitke; sledeća – da je to samo usporilo Tursku vojsku koja je pokorila Crnu Goru sve do granice sa Mlecima; i konačno, da se ovaj boj nije ni odigrao – pa su naša tri junaka uzaludno ranila tog 27. Jula. 1954. godine je podignut spomenik koji nevešto spaja dva događaja među kojima se nalazi vremenska distance od 229 godina, i na njemu piše: CAREV LAZ Uspomena na slavnu pobjedu Crnogoraca nad Turcima 1712. godine i na junačke borbe crnogorskih partizana za slobodu 13. jula 1941. godine Ovaj mramor se nalazi na mestu gde su ustanici iz Rvaša i Bobije podigli barikadu italijanskoj vojsci 13. Jula 1941. godine, što gotovo mitsku borbu vladike Danila stavlja u drugi plan. „Originalni“ Carev laz se nalazi nekoliko kilometara od ovog mesta ka Cetinju. A tek pre nekoliko dana je par biciklista odlučilo da po velikoj vrućini svrati i vidi spomenik pored kojeg se bezbroj puta prošlo. Videvši divizmu koja prorasta kroz kamene stepenike, čovek bi pomislio da je to samo zapušteno područje, jer na takvom ova biljka raste. Tajnu otkriva bezbroj maramica, iskorištenih prezervativa, praznih aluminijumskih konzervi i plastičnih flaša koji pokazuju da interesovanje za ovu adresu nije prestalo, već da i dalje ima aktivnu ulogu u životu stanovništva. Samo je još ostalo nejasno da li će iko očistiti ovo mesto pre nekog jubileja podesnog za držanje govora i busanja u prsi junačke, ili će i dalje naš odnos prema slavnoj prošlosti biti jednako bedan kao prema sadašnjosti. I budućnosti, uostalom.

2015614104650Kada su se tog julskog dana 1712. vladika Danilo Petrović, Janko Đurašković i Vuk Mićunović probudili u mnoge događaje koji su usledili ne bi mogli poverovati. Verovatno nisu verovali ni da će se nanosati perčina zajedno sa glavom, kakva tada beše muška moda, jer povedoše malobrojnu crnogorsku vojsku u boj protiv Turaka pod komandom serašćera Ahmet-paše skadarskog. Njega je u skladu sa tadašnjom zakonskom regulativom, jednoglasno usvojenim – jednim jedinim sultanovim glasom, fermanom – poslao na Crnogor2015614104751ce da ih pokori ili istrebi. Priča dalje teče u tri smera, jedan je da Turska vojska pobeđena uz velike gubitke; sledeća – da je to samo usporilo Tursku vojsku koja je pokorila Crnu Goru sve do granice sa Mlecima; i konačno, da se ovaj boj nije ni odigrao – pa su naša tri junaka uzaludno ranila tog 27. Jula.

1954. godine je podignut spomenik koji nevešto spaja dva događaja među kojima se nalazi vremenska distance od 229 godina, i na njemu piše:

CAREV LAZ
Uspomena na slavnu pobjedu Crnogoraca nad Turcima 1712. godine i na junačke borbe crnogorskih partizana za slobodu 13. jula 1941. godine

Ovaj mramor se nalazi na mestu gde su ustanici iz Rvaša i Bobije podigli barikadu italijanskoj vojsci 13. Jula 1941. godine, što gotovo mitsku borbu vladike Danila stavlja u drugi plan. „Originalni“ Carev laz se nalazi nekoliko kilometara od ovog mesta ka Cetinju.

A tek pre nekoliko dana je par biciklista odlučilo da po velikoj vrućini svrati i vidi spomenik pored kojeg se bezbroj puta prošlo. Videvši divizmu koja prorasta kroz kamene stepenike, čovek bi pomislio da je to samo zapušteno područje, jer na takvom ova biljka raste. Tajnu otkriva bezbroj maramica, iskorištenih prezervativa, praznih aluminijumskih konzervi i plastičnih flaša koji pokazuju da interesovanje za ovu adresu nije prestalo, već da i dalje ima aktivnu ulogu u životu stanovništva. Samo je još ostalo nejasno da li će iko očistiti ovo mesto pre nekog jubileja podesnog za držanje govora i busanja u prsi junačke, ili će i dalje naš odnos prema slavnoj prošlosti biti jednako bedan kao prema sadašnjosti. I budućnosti, uostalom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply