Predlog za istraživanje

Objavljeno: 13.04.2015, 13:17h

Pre nekoliko dana sam imao priliku da šlepam kumov pokvareni automobil kroz Podgoricu. Neduga razdaljina od Preko Morače do Katoličke crkve je izgledala kao mali zalogaj za dva stara šlepadžijska vuka, ali avaj… Iako snabdeveni odgovarajućom opremom i propisno obeleženi smo na sto jada prevalili ovo relativno kratko rastojanje. Ne za tako kratko vreme kako smo očekivali i ne toliko jednostavno kako je to uobičajeno. Nikada kao ovog puta učesnici u saobraćaju nisu bili toliko arogantni, sebični, nebezbedni, agresivni, neempatični, neobuzdani, infantilni… Jedan primer za to je da je na jednoj od raskrsnica prošlo više od trideset automobila nedozvoljavajući nam da se prestrojimo i skrenemo u susednu ulicu. Verovatno bi ih bilo i više da jedan vozač sive Dačije Sandero nije zaustavio automobil i na taj način blokirao traku u koju smo se trebali prestrojiti. Hvala mu. Razmišljajući o tome došao sam na ideju da bi mnoge humanističke i prirodne nauke  mogle dati odgovore o stanju društva u kojem se nalazimo jednostavnim eksperimentom – šlepanjem pokvarenog automobile s kraja na kraj grada, radi većeg uzorka. Psihologija, psihijatrija, sociologija, andragogija, patologija, antropologija, defektologija, kriminologija, viktimologija… a možda čak i zoologija, bi mogle biti unapređene jednim ovakvim ogledom.

Pre nekoliko dana sam imao priliku da šlepam kumov pokvareni automobil kroz Podgoricu. Neduga razdaljina od Preko Morače do Katoličke crkve je izgledala kao mali zalogaj za dva stara šlepadžijska vuka, ali avaj…

Iako snabdeveni odgovarajućom opremom i propisno obeleženi smo na sto jada prevalili ovo relativno kratko rastojanje. Ne za tako kratko vreme kako smo očekivali i ne toliko jednostavno kako je to uobičajeno. Nikada kao ovog puta učesnici u saobraćaju nisu bili toliko arogantni, sebični, nebezbedni, agresivni, neempatični, neobuzdani, infantilni… Jedan primer za to je da je na jednoj od raskrsnica prošlo više od trideset automobila nedozvoljavajući nam da se prestrojimo i skrenemo u susednu ulicu. Verovatno bi ih bilo i više da jedan vozač sive Dačije Sandero nije zaustavio automobil i na taj način blokirao traku u koju smo se trebali prestrojiti. Hvala mu.

Razmišljajući o tome došao sam na ideju da bi mnoge humanističke i prirodne nauke  mogle dati odgovore o stanju društva u kojem se nalazimo jednostavnim eksperimentom – šlepanjem pokvarenog automobile s kraja na kraj grada, radi većeg uzorka. Psihologija, psihijatrija, sociologija, andragogija, patologija, antropologija, defektologija, kriminologija, viktimologija… a možda čak i zoologija, bi mogle biti unapređene jednim ovakvim ogledom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Duško Vuković says:

    Dejan nije naveo u koje doba dana se ovo desilo, što mi je dalo ideju da njegovu sugestiju istraživačima dopunim:

    – istraživanje treba uraditi ujutru, nakon radnog vremena i naveče
    – ” početkom mjeseca, sredinom mjeseca i krajem
    mjeseca
    – ” prije državnih i vjerskih praznika, tokom tih praznika
    i poslije tih praznika
    – ” tokom izborne kampanje, u vrijeme izborne šutnje i
    neposredno nakon izbora
    – ” u različitim vremenskim uslovima i u različitim
    godišnjim dobima

    • DejanT. says:

      Štovani G-dine Vukoviću,
      Otvorili ste interesantnu digresiju na datu temu, tako da bih mogao da se nadovežem:
      -tokom posta;
      -pre i posle igre nacionalnog tima;
      -tokom Dana kulture;
      -danima sa prelaska na zimsko/letnje računanje vremena;
      -u uslovima trezvenosti svih vozača,
      -kada saobraćajna policija radi svoj posao;
      -u periodu otvorenosti stočne pijace;
      -tokom posete neke VIP;
      -u uslovima pojeftinjenja goriva;

  2. Dragan D. Dragović says:

    Zašto?! Pa, nema te nauke ( xxxxlogije, pa čak i zoologije ) koja bi nas dovoljno ” proučila i pojasnila” u ovakvim ” kritičnim ” momentima. Nijesam ovim nimalo iznenađen, jer bi sve normalno bilo prosto šokantno. Objektivno, zašto bi se mi NORMALNO ponašali u ovakvoj situaciji, nego što se inače svi mi ponašamo u mnogo ozbiljnijim životnim situacijama, kakve vladaju danas kod nas ; u situacijima u kojima se gube poslovi, perspektiva, porodica, prijateljstva, zdravlje, obraz, čast i poštenje, pa čak i životi. Zaista, ne znam zašto!