DRŽAVLJANSTVO

Objavljeno: 08.02.2015, 22:24h

Čitam dnevnu štampu smene pa na uštap, tako se branim. Ogavna je banalnost informacija koje nas zapljuskuju, a sve informacije nisu vesti kao što ni svi ljudi koji rade u medijima nisu novinari. Od novinara očekujem više nego da me zasipaju vulgarnostima polusveta,(zloupotrebljenim) slikama ljudi u nevolji, kao i mnogih drugih voajerskih aktivnosti kojima se podilazi onom najnižem što se u ljudima može naći. Od ovakvih medija su mi jedino gori oni pojedinci koji na različitim portalima ostavljaju neumesne komentare skriveni iza izmišljenih imena čime očituju nepismenost, neznavenost i tankoumnost, sa neokrnjenom verom u svoju nepogrešivost. Zbog svega toga zaobilazim takva mesta jer mislim da je pristojnom svetu bolje drugde. Posledica toga je moja hronična neinformisanost, pa tek sada pročitah o nevoljama Velibora Džomića, sveštenika podgoričkog. Ovo me je vratilo u vreme kada sam regulisao crnogorsko državljanstvo tamo negde posle istorijske 2006.  mada se nerado toga sećam. Ne prvog dana crnogorske nezavisnosti, prema čemu sam; jeretik; indiferentan, već zbog nekorektnog odnosa zaposlenih u MUP Crne Gore kojem sam bio izložen. Iako sam po više osnova imao pravo na državljanstvo i dostavio kompletnu dokumentaciju, komunikacija službenika MUP-a, sa početnih  idi u kancelariju broj taj i taj  se svela na dođi prekosutra, dođi iduće nedelje, za mesec dana… A atmosfera je bila takva da bi bilo najbolje da ne dođem nikada. Kada je istekao rok od šest meseci, koliko zakon predviđa, a moj predmet, naravno, nije bio završen, pobunio sam se. Na to mi je službenik kroz smeh, onaj bahati za koji je potrebno izvesno iskustvo, odgovorio da ako nisam zadovoljan mogu da ga tužim, što bi očigledno bilo uzaludno. Sve su pravdali čekanjem nekakvog odgovora od MUP Srbije, za koji sam kasnije saznao da uopšte ne postoji. Tek kada sam napisao pritužbu na rad činovnika, Osmanu Subašiću, tadašnjem pomoćniku ministra stvari su krenule sa mrtve tačke i jednog dana me je tokom porodičnog ručka iznenadio telefonski poziv službenice, koja me eto obaveštava da je moj predmet završen i da dođem sutradan u toliko i toliko sati da potpišem, preuzmem i sve ostalo što se može uraditi sa stečenim državljanstvom. Rasplet priče nije dospeo u ovu rečenicu jer u dogovoreno vreme službenice nije bilo na zakazanom mestu, već je čitavog dana bila odsutna na nekom seminaru daleko od dogovora koji smo postigli. Nije lako savladati se pred ovakvom stihijom bezobrazluka, pa sam se ponovo žalio nekome nadležnom, te sam tek nakon nekoliko dana došao do papira koji kaže da živim u Crnoj Gori, uostalom, kao i prethodnih šesnaest-sedamnaest godina. Pošto i dan danas osećam nelagodu kada se pomene ova tema, imam empatiju prema Džomiću i njegovom slučaju. I pored mog mišljenja o njemu, smatram da svi slobodni ljudi treba da budu na strani pojedinca kojeg progoni nekontrolisana i bahata vlast i to samo zbog toga što je drugačijeg mišljenja, sa osmehom pomenutog činovnika koji bi kao sve učinio ali eto zakon mu ne dozvoljava.

Čitam dnevnu štampu smene pa na uštap, tako se branim. Ogavna je banalnost informacija koje nas zapljuskuju, a sve informacije nisu vesti kao što ni svi ljudi koji rade u medijima nisu novinari. Od novinara očekujem više nego da me zasipaju vulgarnostima polusveta,(zloupotrebljenim) slikama ljudi u nevolji, kao i mnogih drugih voajerskih aktivnosti kojima se podilazi onom najnižem što se u ljudima može naći. Od ovakvih medija su mi jedino gori oni pojedinci koji na različitim portalima ostavljaju neumesne komentare skriveni iza izmišljenih imena čime očituju nepismenost, neznavenost i tankoumnost, sa neokrnjenom verom u svoju nepogrešivost. Zbog svega toga zaobilazim takva mesta jer mislim da je pristojnom svetu bolje drugde. Posledica toga je moja hronična neinformisanost, pa tek sada pročitah o nevoljama Velibora Džomića, sveštenika podgoričkog.

Ovo me je vratilo u vreme kada sam regulisao crnogorsko državljanstvo tamo negde posle istorijske 2006.  mada se nerado toga sećam. Ne prvog dana crnogorske nezavisnosti, prema čemu sam; jeretik; indiferentan, već zbog nekorektnog odnosa zaposlenih u MUP Crne Gore kojem sam bio izložen. Iako sam po više osnova imao pravo na državljanstvo i dostavio kompletnu dokumentaciju, komunikacija službenika MUP-a, sa početnih  idi u kancelariju broj taj i taj  se svela na dođi prekosutra, dođi iduće nedelje, za mesec dana… A atmosfera je bila takva da bi bilo najbolje da ne dođem nikada. Kada je istekao rok od šest meseci, koliko zakon predviđa, a moj predmet, naravno, nije bio završen, pobunio sam se. Na to mi je službenik kroz smeh, onaj bahati za koji je potrebno izvesno iskustvo, odgovorio da ako nisam zadovoljan mogu da ga tužim, što bi očigledno bilo uzaludno. Sve su pravdali čekanjem nekakvog odgovora od MUP Srbije, za koji sam kasnije saznao da uopšte ne postoji. Tek kada sam napisao pritužbu na rad činovnika, Osmanu Subašiću, tadašnjem pomoćniku ministra stvari su krenule sa mrtve tačke i jednog dana me je tokom porodičnog ručka iznenadio telefonski poziv službenice, koja me eto obaveštava da je moj predmet završen i da dođem sutradan u toliko i toliko sati da potpišem, preuzmem i sve ostalo što se može uraditi sa stečenim državljanstvom. Rasplet priče nije dospeo u ovu rečenicu jer u dogovoreno vreme službenice nije bilo na zakazanom mestu, već je čitavog dana bila odsutna na nekom seminaru daleko od dogovora koji smo postigli. Nije lako savladati se pred ovakvom stihijom bezobrazluka, pa sam se ponovo žalio nekome nadležnom, te sam tek nakon nekoliko dana došao do papira koji kaže da živim u Crnoj Gori, uostalom, kao i prethodnih šesnaest-sedamnaest godina.

Pošto i dan danas osećam nelagodu kada se pomene ova tema, imam empatiju prema Džomiću i njegovom slučaju. I pored mog mišljenja o njemu, smatram da svi slobodni ljudi treba da budu na strani pojedinca kojeg progoni nekontrolisana i bahata vlast i to samo zbog toga što je drugačijeg mišljenja, sa osmehom pomenutog činovnika koji bi kao sve učinio ali eto zakon mu ne dozvoljava.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. danilo stojanovic says:

    Dejane, Ako je Dzomic zaista “zrtva” “bahate drzave CG” da vas podrzim.

    Ne znam koji je “grijeh” Dzomica – ali znam da ga ne zelim u CG. Ne zbog njegovog misljenja (na koje ima pravo), vec njegovog upornog javnog djelovanja protiv ove drzave. Profesor (ko li ga zaposli?) koji ne priznaje Crnogorski narod i grubo vrijedja Crnogorsku Crkvu (CPC) – dakle, grubo krsi Ustav CG , i sve moguce medjunarodne Konvencije o ljudskim pravima, ne moze da bude “zrtva”. Jer, i mi koji imamo drugacije misljenje o svojemu nacionalnom identitetu, ili o crkvi (CPC), – imamo pravo na to misljenje. No, to g. Dzomic nikada nije uvazavao. Zato zrtve mogu biti samo oni koje je on bahato – u ime njegove crkve (SPC) i njegove ideologije (“srpstva”) – vrijedjao. Uzgred, ako je iko bio “bahat” u ponasanju i u odnosu prema drzavi u kojoj je zivio, i prema stavovima i misljenjima vecine sugradjana (Crnogoraca) – to je bio g. Dzomic.

    P.S. Ovo, naravno, nema nekakve veze sa vasom golgotom i losim iskustvom sa arogantnim i neprofesionalnim “vlastima”.

  2. DejanT. says:

    Dragi Danilo, iznošenje mišljenja o bilo kojoj temi je zagarantovano Univerzalnom dekleracijom o ljudskim pravima. To podrazumeva i onakvu vrstu mišljenja koja se vama ili meni ne dopada. Svoje mišljenje mogu da iznose i ljudi koji nam nisu simpatični, čak i onakvo koje ne želimo da čujemo.
    Bilo bi interesantno da saznamo zbog čega je Džomić bezbednosno neprihvatljiv za Crnu Goru, kada gotovo svakodnevno vidimo ljude sa sumnjivom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću, koji uživaju to isto državljanstvo što se njemu osporava.

  3. danilo stojanovic says:

    Dejane, Slazem se da “selektivna pravda” nije pravda. I da zakon treba biti jednak za sve. Medjutim, znam da sluzbenici na granicnim prelascima u USA (aerodromima npr.) imaju diskreciono pravo da odbiju putnika sa urednim papirima i vizom (iz bilo kojeg razloga, moze i sumnja u izjavu putnika o razlozima ulaska u USA – bez objasnjenja). Da ne pominjemo rigorozne mjere za clanove komunisticke partije (makar i neangazovane) koji nijesu mogli uci samo po osnovu clanstva ili simpatija prema komunistima. Naravno, meni je to uvijek djelovalo neopravdano – medjutim, to ukazuje da drzava (uz)ima pravo da se brani – ako smatra da je neka osoba ugorzava. Bez obrazlozenja.

    Gost koji dolazi u drugu drzavu nema ista prava kao i domacini (drzavljani). Posebno ne prilici nekome kao g. Dzomic da se aktivno bavi politikom na nacin kako se on bavio – i kao pop, i kao sranac. Njegov neskriveni velikosrpski nacionalizam, antagonizam prema drzavi CG, negiranje Crnogorskog naroda i vrijedjanje Crnogorske Crkve, davno su zaluzili sankcionisanje. Meni je prosto frapantno da mi trazimo objasnjenja o razlozima kada, istovremeno, (i svakodnevno) odredjeni svestenici SPC na celu sa Mitropolitom drasticno krse Ustavna prava gradjana crnogorske nacionalnosti (vjerska i rasna diskriminacija). Mali li je razlog krsenje Ustava CG (i medjunaorodnih konvencija o ljudskim pravima)? Zasto drzavni tuzilac (i ne samo on) prelazi preko tih mnogo puta ponovljenih i javnih incidenata i verbalnih delikata meni nije jasno? Zato me zaista ne intersuje mnogo razlog tajnih sluzbi. Meni je dovoljan razlog ovo sto se javno cini po CG. I sto je g, Dzomic sam vise puta cinio.

  4. Veljko B Ilic says:

    Davne 1969-e napustih Crnu Goru. Bio sam malo u Evropu, zatim iz Zapadne Njemacke dodjoh u Australiju. Poslije 40 godina vratih se u moju Crnu Goru. Imao sam sva dokumenta kada sam trazio crnogorski pasos I crnogorsku licnu kartu. Sve sam to dobio za nekolika dana. Nijesam imao nikakvih problema. O nekom DZomicu I Amfilohiji Radovicu ne zelim da pisem. Istina, moram reci da su to najveci (mrzitelji) neprijatelji Crne Gore. Zamislite gospodo samo ovo: Amfilohija Radovica pitaju novinari u Vojvodini, sta misli on: Hoceli Crna Gora povratiti drzavnost na referendum?
    Odgovor Rista Radovica je bio ovakvi: ” Ne, Crna Gora nece dobiti drzavnost, jer se ne PRAVI PITA OD GOVANA.” Eto taj Risto je jos u drzavi Crnoj Gori, kao i njegov ljubitelj Dzomic. Nema drzave na svijetu koja bi dozvolila Ristu i Dzomicu da im vrsljaju po Crnoj Gori. Sram da ih bude za sva vremena.

  5. DejanT. says:

    Ni meni Džomić nije prvi na listi simpatičnih ljudi, ali to ne znači da mu treba uskratiti pravo koje mu pravni sistem garantuje. Koliko mi je poznato on osim te tajne bezbednosne provere nema drugih prepreka da ostvari državljanstvo. Mislim da bi u službi javnog interesa bilo objaviti procenu, da svi vidimo kako je urušavao našu bezbednost.
    Crna Gora je sekularna država i crkve mogu da uređuju odnose kako god misle da trebaju.

    • danilo stojanovic says:

      Dejane, Vi mijesate pojmove. S jedne strane branite pravo misljenja i govora (u tome vas potpuno podrzavam) – kao apsolut. S druge strane, isada da vi odobravate (ili omalovazavate?) vjersku i rasnu diskriminaciju (u tome se ostro protivim).

      Naravno da dzomici mogu da misle sve najgore o CPC ili CG – ali ne mogu da (i to javno) propovijedaju. Odnosno, ali ako javno blate, pljuju i vrijedjaju CPC – to jeste vjerska diskriminacija – odnosno, krsenje ustavnih odredaba CG. Posebnoi sto je CPC uredno, po propisima drzave CG, registrovana i priznata od starne drzave. Oni tim cinom ne samo sto sebe stavljaju iznad drzave, vec time vrijedjaju i svakog vjernika CPC. Da ne navodimo da je SPC – nelegalnom i nelegitimnom otmicom crkava i manastira – nacerala te vjernike da slave Bozic po trgovima?

      Kanonski zakoni ne mogu biti iznad Ustava CG. I vrijede samo za crkve koje ih priznaju i postuju. SPC negira i ponizava CPC, samo zato sto nema tomosa – a cinjencia je da nijedna religija/crkva na svijetu nema tomosa. Da je tomos bio potreban ne bi bi bilo nijedne svjetske religije (Crkve). Da nije Sv. Pavle pitao za “tomos” da osnuje Hriscansku Crkvu? Ili poslanik Muhamed Islamsku?

      Ironija je sto SPC , sa svoje strane, ne postuje te iste kanone koji se odnose na “etnofiletizam”. Da ne pricamo o njihovim krsenjima deset Bozijeh zapovijesti, itd..

      Ili vi, mozda, smatrate da je sloboda govora reci da su Crngorci “ono iz debelog crijeva, a drzava CG “ono od cega se ne pravi pita”? Da se Crnogorski narod cascava sa “djidova kopilad”. Ili se velica svoj narod kao “nebeski”, a negira Crnogorski (“izmisljena nacija”). Zar to nije cisti rasizam?

      Zato se ne slazem sa vasom tolerancijom – iako sam tolerantan covjek. Preko nekih uvreda ne moze se tako lako preci. Neke uvrede se na mogu zabasuriti onim tupavim (za mase) “salio sam se”? Salite se, gospodo, na vas racun. Imate dovoljno materijala.

  6. Veljko B Ilic says:

    Dejan kaze: Crna Gora je sekularna drzava, I crkve mogu da uredjuju odnose kako god misle da trebaju. Ne gospodine Dejane Tofcevicu. Ovi sto kazu da zastupaju I predstavljaju neku crkvu, nebi trebalo da se vise pojavljuju u drzavi koja se zove Crna Gora. Stidimo se ovih Dzomica I Amfi-Radovica. Lazovi su to. Risto je jedan od najvecih lazova koje sam ja ikada video. Vidio sam Rista davne 1963-e godine. Risto Cirov je lazov I prevarant. Amin! Imam sve dokaze.

  7. DejanT. says:

    Gospodo, vaš pogled na ljudska prava je veoma interesantan. Vaše viđenje ove teme se prelama kroz odnose dve crkve i dnevnopolitička zbivanja. To bih mogao uporediti sa mišljenjem ptice u kavezu o dešavanjima koja se zbivaju iza brda. Ljudska prava su univerzalna i važe za svakoga, bez obzira na sve.