ŠTA MISLIŠ KOLIKO JE LJUDI SPREMNO DA POMOGNE?

Objavljeno: 04.09.2012, 08:39h

Majka onog Stefana se zove Vesna, pa ako znaš gde bi se mogle naći Vepersid ampule možeš joj javiti na +381 61 288 12 33

Pre nekoliko dana posredstvom fejsbuka do mene stiže informacija da majka jednog Stefana traži deficitarni lek kako bi nastavila njegovu terapiju protiv neke opake bolesti koja je do njega stigla preko svakog reda i uprkos svemu. Kaže još da ako ga ne nađe njegov život može biti ugrožen, jer ova odvratna boljka ne prašta prekid terapije. I na kraju dodaje kako bi bilo dobro postaviti ovu poruku na sopstveni zid da bi informacija otišla dalje i možda negde se pronašao spasonosni medikament koji se ne može kupiti ni dobiti. Kao i većina roditelja pomislih koliko su očajni i divno hrabri ti ljudi koji se ne predaju dok se bore za dečiji život hvatajući se za slamku i tražeći lek preko socijalnih grupa, i preko raznoraznih oglasa kako videh na internetu.

Ja ne poznajem Stefana niti njegovu mamu ali uz malo dobre volje i još manje potrošenog vremena podelih ovu poruku na mom profilu, pa mi se i to učini nedovoljnim i zatim ga prevedoh na engleski i prikačih na nekoliko prijateljskih zidova gde mi se učinilo da bi neki stranac u čijoj zemlji ima rečenog leka to eventualno mogao videti i pomoći. Dakle, po nekom mom grubom proračunu tu poruku je moglo videti barem nekoliko hiljada „prijatelja“ sudeći po brojevima koji su istaknuti na profilima. I šta misliš koliko ljudi je šerovalo ovu poruku? Je li više od jedan posto?

Bio bih licemer kada bih rekao da sam se odazvao svakom pozivu za pomoć nepoznatih ljudi i cilj ovog pisanija nije nikakva pridika ili moralisanje, već hoću i ti da znaš kako stvari stoje, jagnje moje.

Dakle, jedan posto od hiljadu je deset, a od nekoliko hiljada je nekoliko desetina ljudi, jabuka ili štapića. A ja sam očekivao da će barem toliko ljudi, ako ne i mnogo više učiniti uslugu nepoznatom koja ništa ne košta i ne zahteva nimalo vremena a može da spasi život nekom detetu. Ali nije! Ovu moju poruku je podelila jedino moja dvanaestogodišnja ćerka Marija, zbog čega sam srećan i vrlo ponosan na nju.

Izgleda da su nas ova teška i smutna vremena načinila neosetljivim na tuđu patnju, i humanost, onako po navici, prepuštamo drugima da učine ono što bi mi morali, tako da ona vene jer je gotovo niko ne zaliva i pazi, što se mora činiti sa osetljivom biljčicom. Jer danas je potrebna pomoć nekoj dalekoj, nepoznatoj osobi a sutra ko zna kome. Ako zaista sebe smatraš humanim i želiš nekome da pomogneš moraćeš to sam da uradiš jer niko drugi od koga to očekuješ neće, a vidim da si dobar jaran kad si uzeo da čitaš ovaj tekst i da ti je stalo do toga.

P.S. Majka onog Stefana se zove Vesna, pa ako znaš gde bi se mogle naći Vepersid ampule možeš joj javiti na +381 61 288 12 33

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply