NEUROVIZIJA

Objavljeno: 27.05.2012, 10:10h

Iako me popularna muzika ič ne interesuje iz mnogih razloga, a u prvom redu estetskih , morao sam da primetim kako je takmičenje za najbolju evropsku pesmu upravo završeno.

Iako me popularna muzika ič ne interesuje iz mnogih razloga, a u prvom redu estetskih , morao sam da primetim kako je takmičenje za najbolju evropsku pesmu upravo završeno. Svako čeljade koje se imalo kreće i boravi među ljudima ovih dana nije moglo a da barem ne pomene ili u najdrastičnijem slučaju čuje nešto o tome. Pored sve nezainteresovanosti za rečeni događaj ni ja nisam izbegao, već malo preko monitora računara, delom iz kuhinje ili hodnika, a prilično i ispred televizora ga odgledah. Da sam sam kod kuće verovatno mi to ne bi padalo na pamet, ovako malo po malo pored ostalih ukućana i ja propratih ovu neuroviziju.

I videsmo čudesni Baku, drevni Zaratustrin grad koji doživljava svoju renesansu zahvaljujući alavosti sveta za naftom. Pored Istambula ovo je još jedan veliki glavni grad koji leži na dva kontinenta i traje desetinama vekova.

U poslednje vreme za Baku me vezuje muzika čarobnog džez pijaniste Vagifa Mustafazadea koga često slušam i ćerke mu Azize. Nihova muzika nosi neku blagu setu orijenta koja mi nimalo nije strana i ponekad me dovodi u prijatnu opuštenost konzumenta dobre muzike.

Tamo je početkom dvadesetog veka i drug Kobe Džugašvili, bivši bogoslov a budući diktator i satrap, živeo kao gangster i pljačkajući pošte i banke finansirao Iljičevu revoluciju. Tada su ga još uvek znali samo pod skromnim imenom Soso a tek kasnije je dobio ono čelično – Staljin. Možda je tada shvatio da ovde treba držati dve armije koje će čuvati naftne rezerve dok Švabe opsedaju Staljingrad, potonji Volgograd koji je relativno nedaleko. Ko zna. Kasnije je ta nafta terala ruske tenkove prema Berlinu.

Znam ovaj grad iz mnogih priča i uglova iako moja noga nije još stupala tamo. Možda znam i više nego što bi trebalo za objektivnost, ali nije važno.

Uglavnom, i ova neurovizija minu. Svako je glasao za svoje, kao i obično. Ex YU države za svoje , Ex SSSR opet za neke druge. Izgleda da one države koje su bile rastresitije imaju bolje šanse u ovoj trci za organizacijom narednog takmičenja. Cirkuska šatra se seli u Švedsku naredne godine. Valjda će imati dovoljno peneza kao čestiti Azeri, da je što više ušarene, namirišu i izglancaju. Vele da su ove godine potrošili oko dvesta miliona evra za organizovanje ovog vašara prosečnosti, iako za to ja ne bih dao ni pet para. Sledeći put ću svoje vreme potrošiti pametnije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Duško Vuković says:

    Hvala za Vagifa. Upravo slušam Nizame…

  2. danilo stojanovic says:

    Hvala Dejane. Zaista pravo “otkrovenje”. Izvanredan jazz pijanista – nijesam znao za njega.

    • DejanT. says:

      Slučajno sam na njega naišao pre nekoliko godina i od tada sam redovan slušalac. Najinteresantnije je kako su se Azeri učili jazz-u u vreme SSSR-a, gde je bio zabranjen. Gledali su američke filmove i odatle “skidali” muziku, tako da danas imaju prilično razvijenu scenu. Preporučio bih sajt http://jazz.az/