Seniorska zlata na prsima juniora

Objavljeno: 08.06.2010, 14:40h

Junior Luka Rakić je na seniorskom državnom prvenstvu Crne Gore u atletici, održanom minulog vikenda u Baru, osvojio tri zlatne medalje

\"Junior Luka Rakić je na seniorskom državnom prvenstvu Crne Gore u atletici, održanom minulog vikenda u Baru, osvojio tri zlatne medalje

Piše: PCNEN

Sto metara! Luka prvi. Vrijeme: 11,15 sekundi. Lični rekord.
Dvjesta metara! Luka prvi. Vrijeme: 22,47 sekundi. Lični rekord.
Štafeta 4 x 100! Luka trči posljednji. Štafeta AK Podgorica prva.

Luka Rakić je junior, član AK Podgorica, a ovo je bilo 56. seniorsko prvenstvo Crne Gore u atletici. Tretirano je i kao izborno za ekipno evropsko prvenstvo na Malti (treća liga) od 19. do 20.juna.

PCNEN: Tri zlatne o vratu! Je li ih naporno nositi?

RAKIĆ: Naravno da nije. Te tri medalje za mene znače mnogo, jer su rezultat mog napornog treniranja i rada, i potvrda da sam u sve boljoj formi. Volim atletiku i uživam trenirajući, i težeći da budem što bolji. 

Luka je Podgoričanin, koga narednih dana čeka maturski ispit u danilovgradskoj gimnaziji, a trenira u Baru. Grad njegovog rođenja se još zvao Titograd kad je 02.8.1991. godine startovao prvim plačem.

PCNEN: Gdje si naučio da trčiš tako brzo?

RAKIĆ: Još kao mali sam trčao i pokazivao talenat za trčanje. Trudio sam se da u svemu budem prvi. Na krosevima u osnovnoj i sredjoj školi sam stalno osvajao prva mjesta. Naravno, poznato je da se talentom bez rada ne može dogurati daleko, zato treniram i naporno radim da bih bio što bolji i pobjeđivao sebe.

PCNEN: Čuo sam da koristiš uputstva nekog poznatog trenera, koji te trenira na daljinu. Da li sam u pravu?

RAKIĆ: Da, jeste. Radi se o prof. Srđanu Đorđeviću, poznatom atletskom stručnjaku, naročito za discipline u kojima se ja takmičim – znaci 100 i 200 metara. Mnogo mi je prijatno dok radim sa njim i po njegovim planovim, jer svakog dana sve više i više uživam u treninzima koje mi daje i vidim da napredujem. Mnogo mi je prijatno u njegovom društvu i puno sam naučio od kada sam sa njim u kontaktu.

PCNEN: Šta te je privuklo kraljica sportova?

RAKIĆ: Trenirajući košarku, paralelno sam pratio atletiku, jer sam uvijek u njoj, na neki način, vidio sebe zbog mojih predispozicija. Naročito me je privukao žar među takmičarima i to koliko se trude da budu prvi ili da budu među najboljima.

PCNEN: Kako popularisati trčanje i atletiku, uopšte, u Crnoj Gori?

RAKIĆ: Pa, na žalost, jako teško, treba jaka volja za treniranjem i odricanja, jer nema puno uslova za treniranje u Crnoj Gori, kao u ostalim državama, gdje se velika pažnja posvećuje atletici.

Mi imamo najkvalitetnije uslove za treniranje u Baru. Putujem iz Podgorice  četiri do pet puta nedjeljno, jer Podgorica nema atletsku stazu. Napravljena je nova  staza u Danilovgradu, ali, na žalost, još nije dozvoljeno da se trenira na njoj, pošto je u krugu objekta Vojske Crne Gore.

Ja živim u Podgorici i meni jeste sve to relativno blizu, ali za ljude iz ostalih djelova Crne Gore, koji sigurno imaju talenta, bio bi veliki problem dolaziti ovamo i trenirati.

Volio bih da se altetika proširi i popularizuje u Crnoj Gori, jer ima dosta nadarenih momaka i djevojaka, ne samo u trčanju već i u ostalim disciplinama. Dakle, ne možemo popularisati sport samo sa rezultatima i našom velikom ljubavlju, voljom i odricanjem. Treba još nešto.

Luka RakicCNEN: Gdje sebe vidiš kroz četiri godine?

RAKIĆ: Pa, namjeravam da se bavim atletikom dok budem mogao, jer je atletika nešto što me pokreće i čini srećnim. Postala je dio mene. Ne mogu, ipak, odgovoriti na to pitanje, i ne želim da razmišljam o budućnosti; samo želim da uživam u sadašnjosti i da iz nje formiram budućnost.

PCNEN: Sa kojim sprinterom bi volio da se družiš u sadašnjosti?   

RAKIĆ: Imao sam prilike da upoznam mlade nade atletike koji su se već pokazali na svjetskoj sceni – Ramila Giliyeva, rekordera na 200m iz Azarbejdzana i Cristophea Lemaitrea iz Francuske, rekordera na 100 metara, sa kojima sam se upoznao prošle godine na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu. Isto tako, imam priliku na treninzima u Sloveniji da se družim sa Maticom Osovnikarom, jednim od najbržih bijelih sprintera u Evropi i Merlene Ottey, koja trenira pod nadzorom Srđana Đorđevića.

Imam puno idola, kao na primjer Tyson Gay, Asafa Powell, Usain Bolt, ali nemam neko određeno misljenje sa kim bih se družio, jer kod svakog sportiste ima nešto specifično.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply