Јоџа, момак плаве крви

Objavljeno: 22.02.2010, 19:28h

Тако је прије неких девет вјекова са ових простора француски племић са крсташима неповратно отишао на исток, пра- пра- баба у необично колоритну прошлост, а Јоџа плаве крви и данас шета никшићким улицама.

Тако је прије неких девет вјекова са ових простора француски племић са крсташима неповратно отишао на исток, пра- пра- баба у необично колоритну прошлост, а Јоџа плаве крви и данас шета никшићким улицама.

Piše: Vojin Grubač

  У временима индентитетских подјела деведесетих, у нашем друштву се посебношћу и оргиналношћу издвајао нас друг Јоџа. Једно вече нам је саопштио нарочито важну новост- "Момци, да ли ви знате да мојим венама тече племићка крв"? „Како то" – питасмо углас? „Лијепо, моја пра- пра – пра баба је остала у другом стању с једним француским племићем када су крсташи ишли преко Бјелопавлића пут Јерусалима". Наша зачуђена лица га нису избацила из такта, презриво нас је погледао и одлучно рекао: „Шта, да ли желите да вам дам доказ  да у мојим венама тече плава крв"? А затим је, не чекајући одговор, надмоћно заврнуо рукаве и показао вене на рукама, које су заиста биле плавичасте боје, питајући: „Које су боје ове вене? Да ли ми сад вјерујете"? Углас смо рекли – „вјерујемо", оштро посмотривши на друга нам Мика који је уочио плавичасте вене на својим рукама, те био спреман да оспори истинитост потврде  драгог нам друга Јоџе. Срећом, Мико је вратио рукаве на своје мјесто, и тиме нас спасио цјеловечерњег Јоџиног  доказивања  свог племићког поријекла.  Схвативши колико смо слаби да оспоримо ту „сушту истину", плава крв и француски племић су постали дио обавезног полусатног монолога сваке вечери, што се сматрало много бољом варијантом од вишечасовног дијалога на исту тему.  

"Јоџа" у политици?

Сјећање на чувеног Јоџу се вратило недавно, када сам прочитао изјаву Новака Аџића, функционера Социјалдемократске партије, гдје очекује извињење Србије за то што се "вјековима понашала као освајач , угњетач и асимилатор" према  Црној Гори, која је још  "од Немањића, па све до данашњих дана, била жртва њене војне окупације и анексије". 

И тако, кликнем на Гугл да прочитам нешто о "жртви окупације", државној претечи Црне Горе, и отвори ми се карта Дукље за вријеме Бодина. Ово мора да је нека грешка, рекох себи, када угледах карту гдје се дотична држава  граничи са Бугарском.  Елем, појави се коментар изјвесног Борислава Цимеше, гдје  дотични тврди: "Од 1081 – 1101 (или 1108) године Дукљом/Зетом владао је краљ Бодин, син краља Михаила. За његове владавине Дукља достиже највеће пространство; свој суверенитет успоставља над Рашком, Босном, Травунијом и Захумљем, дјеловима Македоније, Хрватске и сјеверне Албаније." С обзиром на то да су Цимеша и Аџић истомишљеници чудно ми је било коришћење израза "успостављање свог суверенитета" над сусједима, умјесто одомаћеног  израза "анекција, окупација, освајање, угњетавање и асимилација"? Ипак сам на крају схватио да се ради о другом систему размишљања, иманентном духу нама познатог простора. Наиме, зар није свима јасно да – када Дукља заузима Рашку, Босну, Македонију, и остале у околини, до Бугарске – то је успостављање свог суверенитета, а када неко заузима Дукљу – то је угњетавање и окупација?  Наравно да је јасно! 

Елем, иако је то сасвим јасно, „случајно" написах изјаву како шеф Новака Аџића, предсједник нам Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић,  мора да крене на пут извињења сусједима. Да обиђе: Београд, Загреб, Сарајево, Скопље, Тирану, могуће и Софију, Бања Луку и Приштину, па да се извини за сва угњетавања, окупације и анексије које је краљ Бодин извршио над сусједним државама, несмотреном му "освајачком и асимилаторском" политиком. Господин Кривокапић би тако био први црногорски Вили Брант, који својим извињењем сусједима поставља темеље добрим међудржавним односима у региону. Срећом, нико то у црногорским медијима није желио објавити, претпостављам зато што би представљање Дукље као агресора могло нанијети непроцјењиву штету мирољубивој историји Црне Горе, као и покварити смисао садашње црногорске политике, коју пројекцијом далеке прошлости у садашњост демонстрирају посве чудне црногорске социјалдемократе.

Крсташи и  НАТО

На другом порталу сам нашао још један интересантан осврт на исту тему: "Краљ Бодин проширује државу (Дукљу/ Зету) припајањем Рашке, Босне и Захумља, а крајем вијека у својој пријестоници Скадру угошћује крсташе из Крсташког похода предвођене Рејмондом Тулушким."

Ево, рекох, историја се понавља – Бодин је угостио крсташе, а ми угошћавамо  НАТО.  Да су НАТО и крсташи скоро исто свједочи сљедећи приказ крсташких путешетвија…

 Султан Саладин (курдски ратник Салах Ел Дин) је 1087. Године  освојио Јерусалим, што је био повод за покретање Крсташког рата, па је на Сабору у француском граду Клермону 1095.г. папа Урбан II позвао све европске хришћане да ослободе Христов гроб у Јерусалиму и цијелу Свету земљу, Палестину, од Турака- Селџука. Бодинов гост Рејмонд Тулушки, француски гроф, као најстарији и најбогатији од свих крсташа био је један од вођа те експедиције. Када је Јерусалим освојен понуђено му је чак да буде краљ Јерусалима, што је он одбио. Како је изгледао пад Јерусалима у том Првом крсташком походу (било их је девет) иде кратко свједочанство: "Након пада, у Јерусалиму је три дана владао потпуни хаос – пљачкање и убијање на све стране." С друге стране, према исламским изворима – „западни варвари су изненађујуће лако побиједили исламску војску,  послије чега је побијено око 40.000 муслимана заједно са Јеврејима, и тако је Јерусалем "очишћен од невјерничке руке". Након заузимања града, у базилици Светога гроба одржана је миса захвале."

Таман сам заустио да споменем потребу да се Ранко Кривокапић извини припадницима других вјероисповијести за тадашње злочине нашег госта Рејмонда Тулушког, када сам схватио да то он не може урадити, јер је у једном ранијем иступу истакао : „Мудрошћу смо стигли и до предворја НАТО-а, гаранта да нећемо ратовати у нашем окружењу…".  У складу с таквим поимањем политике, припадници Војске Црне Горе кренули су у "мирољубиви Нато поход"  увођења  демократије тамо гдје је нема – на Далеком истоку.

Багдад  данас, послије увођења демократије,  изгледа слично или горе него Јерусалим послије „ослобођења" од стране Крсташа али, са друге стране, Багдад и Кабул се могу „занемарити" ако су нам политичари "објаснили"  да је „НАТО гарант демократије и суверентитета" овдје, а не тамо!? С обзиром на то да је официјална позиција званичне Подгорице да су ратови код нас лоши (то знамо!),  а у даљини добри (треба размислити!),  те да је све јасно што се тиче смисла кампања организација у распону од крсташа до НАТО-а, тема се враћа Јоџиној баби…

Амоур, растанак, страдање

Јоџа је у праву! Ако су кршташи били гости у Скадру,  пријестолници Дукље/ Зете, то је могућност љубави између његове пра- пра- бабе и француског племића била реална. Из уважења према мом другу претпоставимо да је та љубав била пламена и искрена, али и у довољној мјери законита да не би стизале  претензије од стране родбине. Ипак, послије љубави долази растанак. Француски племић одлази пут Јерусалима да уведе демократију, она остаје очекујући рођење дјетета. На растанку, пружа руке пут њега и уплакана говори му – "Дођи ми, врати ми се кад опослиш тај посао, мој драги витеже!" 

Збиља,  да ли је он, потресен, рекао својој жени са Балкана неке стихове на милозвучном француском? Рецимо, нешто попут стихова руског пјесника Константина Симонова:

„Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи

само ме чекај дуго

чекај ме и када жуте кише ноћи испуне тугом

чекај и када врућине запеку

и када мећава брише,

чекај и када друге нитко не буде чекао више.

Чекај и када писма престану стизати из далека

чекај ме и када чекање дојади

свакоме који чека,…" 

Јоџини путеви и нове одлуке

Тако је прије неких девет вјекова са ових простора француски племић са крсташима неповратно отишао на исток, пра- пра- баба у необично колоритну прошлост, а Јоџа плаве крви и данас шета никшићким улицама. Сада је политички подобан локални чиновник. И даље је широке руке, те када сретне старе другове обавезно зове на пиће, уз напомену: "Да се нико није машио за новчаник, дигао сам плату, ја плаћам, па плата ми је преко хиљаду и двјеста еура…"

Уз чашицу, како туре пића долазе и пролазе, пра- пра- бабин унук креће да се жали на плату,  која се почиње неочекивано топити, на осамсто, шесто,…, еура. На растанку,  дајући завршни печат тако важном сусрету, Јоџа старом друштву даје ново обећање: „Момци, као што вам рекох, ј… ми оца ако ћу им више радити за сто осамдесет еура! Сад идем да дам отказ!" Наравно, сви му неизоставно потврђују  да вјерују у озбиљност његових ријечи и намјера, јер је боље саслушати тај кратки монолог него вишесатно убједивања нашег Јоџе, потомка француског племића, вјечитог момка плаве крви.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Jole says:

    Ovakvim gadostima u vidu seljackih malicioznosti i kvazi mudrih sarkazama iz kojih nevjesto prikriveno proviruje grdno lice jedne ideologije za koju se do nedavno vjerovalo da je na izdisaju, svijet u dvije dimanzije i isto toliko boja gdje se za svaki pojam ili dogadjaj moze unaprijed znati kojoj od te dvije boje ce ga autor naslikati, autor je premasio i samog sebe.
    Da li nam je ova pamet alternativa ovoj vlasti, ili jos uvijek postoji nada da se pojavi uz pomoc Svevisnjeg neka civilizovanija alternativa prikladnija Evropi 21-og vijeka?!

  2. Vojin Grubac says:

    Господине Јоле,

    немојте ми замјерити што сам због вашег брзог коментара зарадио виски у једној интерној опклади.
    Наиме, текст сам постовао – 22. Feb 2010, 19:28, а ви сте реаговали – 22. Feb 2010, 19:34!

    Феноменалан резултат!

    Опклада је била да ћете се јавити у року од два сата, а вама је било потребно за читање такста и писање комантара шест минута.
    Можда међу нама постоји телепатска веза, или је нека друга Виша сила у питању. Можда сте овај универзални комантар давно написали, а неком новом техником се он аутоматски постује приликом отварања новог текста.
    Зато ваш коментар лежи у дубокој хладовини, дакле, сјенци у односу на вашу брзину.
    Заиста сте брзи.

  3. Jole says:

    Gospodine Grubac, hvala ne komplimentima.
    Dakle niste samo vi postavili rekord sa ovim smecem od komentara koje bazdi vise no i jedno do sad, nego i ja brzinom odgovora.

    Vjerujete da za vase komentare obicno ne potrosim vise od 5 minuta na odgovor.
    To je tacno da imam pripremljen odgovor, jer vam je svaki komentar u smislu motiva, stila i teme stereotipan da ne kazem isti pa je vrlo tesko biti originalan u pogledu komentara.

    Nikad se nijesam smio opkladiti da cete izaci iz vaseg mentalne nacional zacaurenosti i napisati nesto humano, duhom siroko ili bar prakticno i korisno za mladu demokratiju u CG. Vase komentare vidim kao mentalnu hranu vasem animozitetu prema omrzenoj drzavi i naciji, a divim se PCNEN-u na njihovoj sirokogrudosti da pomognu ovu mentalnu terapiju, ma koliko vonjalo po ovom site-u.

    Pozdravljam vas

    ps. Malo prije sam trazio od PCNEN-a da izbrise moj komentar, jer nisam bio siguran ima li smisla komentarisat. Evo jos cu jednom apelovat na njih.

  4. perfect stranger says:

    Господине Јоле, морам да признам да сам и ја стекао утисак да је Ваш неприкладан и непристојан коментар написан знатно прије објављивања овога блога господина Грубача. Не би се, другачије, могле објаснити све ружне квалификације које сте изнијели на рачун аутора текста, а које немају никакве везе с текстом који наводно коментаришете.

    Какво “грдно лице идеологије” ви видите у тексту? Какве везе има овај текст са било каквом идеологијом? Шта је то “нехумано” у овом тексту? Гдје ви у тексту примјећујете “анимозитет према омрженој држави и нацији”? Када већ износите неке озбиљне квалификације, елементарна коректност налаже да их образложите.

    Овај текст заправо деконструише (и исмијава) неке ставове неких квази-интелектуалаца. Ставове који су иоле образованијем и разумном човјеку смијешни, али који су истовремено изузетно опасни, јер њихов непосредан ефекат може да буде јачање нетрпељивости, дискриминације и подјела у овом иначе изразито подијељеном друштву. У том смислу, указивање на сулудост таквих ставова, разоткривање будалаштина тзв. историчара – треба да буде цивилизацијска дужност слободног човјека и појединца који вјерује у демократију. Колико сам примијетио, текст помиње и неке политичаре чији је шовинизам општепознат на свим политичким странама. Ваше игнорисање ових ствари (уколико се испостави да сте ипак читали текст) и ваше “уочавање” у тексту госп. Грубача ствари којих нема показују да сте национално и политички острашћена особа.

    Господине Јоле, вашом усплахиреном и непристојном реакцијом сте оставили јако ружан утисак. Покушајте да се сталожите и да напишете нешто након читања текста. Добро сте учинили што сте тражили од реакције ПЦНЕН-а да обрише ваше непримјерене коментаре.

  5. Vojin Grubac says:

    Јоле: “To je tacno da imam pripremljen odgovor,…”

    Господине Јоле,

    ваших шест минута за читање текста и постовање првог коментара, као и тврдња да увијек имате припремљен коментар унапријед, величанствени су. Штета што су те чињенице у сјенци нечега што је природни феномен – факта да је ваша будност, као врхунског мотриоца, таква да сте чак успјели претпоставити до у минуту, да не кажем секунду, овога дана кад ће се појавити овај текст. Мислио сам да га постујем сјутра, случајно је био данас у тој минути коју сте ви, својом генијалношћу или интуицијом, брилијантно препоставили. Вама магија сигурно није страна категорија, ваш инстикт потврђује да сте напатворени егземплар Свемирске паутине, како понеко назива Интернет.
    Ваше коментаре могу и сам избрисати, знате – то је остављено блогерима на разматрање и имају ту могућност, али сам ово што сте написали морао архивирати, јер, ко зна, можете лако постати јунак једне лијепе приче.
    Немате појма колики је ужитак читати ваше коментаре, који изгледају као да вам је неко под ноге бацио петарду, а ви помислили да се десио Рат звијезда, па из Космоса шаљете последњу опоруку јавности, коју мислите да могу смирити ваши немири.

  6. Jole says:

    Gospodine stranger,

    nisam ni sumnjao da ce vam se svidjeti apsolutno sve sto Grubac napise pa i ovakvo kvaziintelektualno, usko i providno smece, jer je dovoljan jedan banalan razlog – nacija u cijem ste rovu duboko ukopani.

    Molim vas gdje vam je sirina da kritikujete necional ekstremizme svih strana pa i vase ? Idite malo sire. Jesmo li od vas i Grubaca takvo sto culi do sad? Ne, niti cemo.
    Ovako izgleda mizerno stereotipno, cak pomalo monotono.

    Evo jos jednog clanka Grubaca. Koga ce okrpit vala Bogu ovaj put? A Crnogorce za promjenu. Stil: neosrpski sarkazam, malicioznost , jeftine metafore. Motivi: treba li pominjati? Saveznici, istomisljenici: znamo, protivnici: doduse i to znamo…

    Ovaj Grubacev komentar je u sferi patologije, i ako mu je ovo terapija ja se izvinajvam sto sam komentarisao.

  7. Vojin Grubac says:

    Господине Перфект Стрејнџеру,

    овај текст има бар пет разних прича, од којих ми је врло кратка дотицање претпостављене приче о љубави било најинтересантије, а она о мом другу Јоџи најважнија. Дакако, мало сам му промијенио надимак, јер је био “сличан” нику првог комантатора, којем, у жељи да се лагано смири, пред сном, морам постовати као лијек читаву пјесму коју сам скратио у тексту, због дужине.

    Константин Симонов

    Чекај ме

    Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи
    само ме чекај дуго.
    Чекај ме и када жуте кише
    ноћи испуне тугом.
    Чекај и када врућине запеку,
    и када мећава брише,
    чекај и када друге нико
    не буде чекао више.
    Чекај и када писма престану
    стизати издалека,
    чекај и када чекање дојади
    свакоме који чека.

    Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.
    Не слушај кад ти кажу
    како је време да заборавиш
    и да те наде лажу.
    Нек поверују и син и мати
    да више не постојим,
    нека се тако уморе чекати
    и сви другови моји,
    и горко вино за моју душу
    нек пију код огњишта.
    Чекај. И немој сести с њима,
    и немој пити ништа.

    Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,
    све смрти ме убити неће.
    Нек рекне ко ме чекао није:
    Тај је имао среће!
    Ко чекати не зна, тај неће схватити
    нити ће знати други
    да си ме спасила ти једина
    чекањем својим дугим.
    Нас двоје само знаћемо како
    преживех ватру клету, —
    напросто, ти си чекати знала
    као нико на свету.

  8. Jole says:

    Gospodine Grubac, ja mozda reagujem burno. Sto ces geni pradjedova. Medjutim i ohladim se brzo.
    Nemam permanentni animozitet koji vi prosipate godinama po internetu. Ja bi vam prihvatio bilo sto, sto ide i makac dalje od zlih Crnogoraca i njihove omrzene drzave, sa malo vise sirine. Vi dalje od toga nijeste makli. Nemojte se onda cuditi kad posumnjem na patoloske korijene vase proze. Na kraju krajeva internet je prilicno otvoren medij i niko ne trazi ljekarsko uvjerenje autora.
    Meni ce kamilica biti dovoljen za laku noc, za vas je potrebni nesto jace, recimo prozac (vrsta francuskog konjaka) 🙂

  9. perfect stranger says:

    Господине Јоле, смеће не може да буде “уско” или “широко”. Међутим, то није битно; битно је да овим новим коментаром ви потврђујете да нијесте читали текст. У супротном бисте бар покушали да одговорите на постављена вам питања:

    “Какво “грдно лице идеологије” ви видите у тексту? Какве везе има овај текст са било каквом идеологијом? Шта је то “нехумано” у овом тексту? Гдје ви у тексту примјећујете “анимозитет према омрженој држави и нацији”? Када већ износите неке озбиљне квалификације, елементарна коректност налаже да их образложите.”

    У овом новом коментару износите неке квалификације и на мој рачун; потврђује се да живите у предубјеђењима, да је ваша психа конструисала неког имагинарног Грубача или неког Стрејнџера који се понашају у складу с вашим очекивањима. Тим имагинарним супарницима ви стављате у уста неке ваше конструкције, нешто што вас оптерећује и мучи, како бисте затим у некој суреалној расправи са самим собом успјели да поентирате и да ослободите душу. Ипак, треба да знате да метод који користите није оригиналан нити безазлен: користио га је, рецимо, и Норман Бејтс, са знамо каквим посљедицама по околину.

  10. Vojin Grubac says:

    Господине Јоле,

    гени прадједова су вам учинили исто што су и гени пра- пра- пра- бaбе учинили мом другу Јоџи. Претпостављам да сте у тој причи нашли себе, заврните рукаве, погледајте на вене. Плавичасте су, зар не!? То је први знак да сте Изабрани, за коментаре!
    Зато су вам поруке, кроз познате пароле, етикете, дисонантно депласиране. Јер, непријатељи државе и нације се данас налазе свуда. Последњи који су регистровани су рудари, који изгледа руше државу у шахтама рудника! Прије њих су били и гимназијалци на Цетињу, али су незаобилазни и ови модерни, борци против аутохтоних нарко- картела.
    Њима се, као и многима другима, и ја придружујем, са необичним задовољством, уз вашу несебичну помоћ, и најљепше етикете које имају милозвучни папагајски дијалект.
    Непријатељи су свуда, и ви сте будни да на њих мотрите, и на вријеме уочите у немогуће кратком року од неколико минута.
    Тачно се плашим да вас “не окине срчика”, у том напрезању.
    Да ли ви уопште мислите о мени, или само о себи?
    Како ћу ја без вас? Ко ће ме слатко насмијати ако не ви? Ко ће ме обрадовати старим фразама, док се антилогика руши пред вашим очима, а ви је лијепите брзином свјетлости удивљавајући све у интернетском видокругу?
    Не дозволите да чудни социјалдемократи остану без ваше потпоре, употријебите несто јаче од камилице. Обратите се аутохтоним баронима, они имају државни лијек у форми праха, који ће вам појачати утиске.

  11. Vojin Grubac says:

    Ево вам, господине Јоле, шта су прије неки дан радили “непријатељи државе”… Не само да се не смирују, већ се круг таквих шири, а ви ординирате на Интернету, умјесто да засучете рукаве и покажете демократску ширину у превазилажењу проблема. Било је …

    “Четворица бивших радника мојковачких предузећа су повријеђена приликом интервенције полиције која их рано јутрос избацила из једног од напуштених окана некадашњег Рудника Брсково. Приликом интервенције полиције, један од раника је покушао да се запали, полиција на раднике бацила шок бомбу, онеспособила их и избацила. Улази у јаме Рудника Брсково су, превентиве ради, били затрпани претходних дана.”

    “Радници Боксита поставили су експлозив на улазу у јаму Биочки стан и запријетили да ће га активирати уколико полиција или обезбјеђење покуша да их избаци одатле, рекао је представник никшичких рудара Марко Николић . Николић је упозорио полицију да не покушава интервенисати силом против штрајкача, јер су они спремни да почине самоубиство скоком у рударске шахте.”

  12. Neon says:

    Drma me H1N2 i nemam snage da se tematski uključujem u polemiku, pa ću doprinos dati citatom pomenutog Novaka Adžića, na nedavnom skupu crnogorskih patriota (u organizaciji crnogorskog PEN-a, DANU, CPC, Lovćenske vile itd). Čovjek je, od slova do slova, izjavio ovo:

    “Svidjelo se to nekom ili ne, ne mogu ovdašnji crnogorski veliki Srbi orati crnogorsku njivu i bacati sjeme u nju, a boga moliti da kiša pada na Dedinju ili Terazijama ”

    Sapienti sat

  13. Jole says:

    Gospodine Grubac,

    kod mene je 6 predvece. Ne znam sto jos radite za kompjuterom kad ste toliko cool. Ko i obicno na komentar slijede vasa tri.

    Oko gena je bolje ne potezati argumente. Ja ne bi vrijedjao vaseg pradjeda sto mu je praunuk naci paranoik. Pradjed ti je imao miran san i pored toga sto je zivio u suverenoj Crnoj Gori pretpostavljam.
    Gospodine Grubac, ja vam velim da vasa ostrascenost mrznjom prema svemu sa crnogorskim predznakom u domenu patologije. Vi ste na in4s.net stavili potjernice za izvjesnim momcima koji su vrijedjali srpstvo prije godinu- godinu i po. Ovo su primjeri alternativnih demokratskih metoda iz “Akademske Alternative”.
    Ostavljem citaocima da prosude rijecnik predsjednika “Akademske Alternative” (ironije od bombasticnog i neprimjerenog imena) i savjetnika nekih stranaka koji pretenduju na vlast u Crnoj Gori. Radi se o golom srpskom nacionalizmu, nevjesto prikrivenim smijesnom retorikom, toboze intelektualnom. I ovo je vas domet Vojine. Vi od srbovanja ne mozete ni makac. Sve sto kazete u jednom do dva koraka se dolazi do banalnog motiva. Izvolite pokazite malo sofisticiranosti i sirine. Postoji mnogo srba patriota cije komentare citamo sa respektom bez osjecaja gadjenja kao na ove vase psyco bljuvotine

    Svakako ostavite sve komentare na citanje onima koji vjeruju da Grubac i slicni mogu imati mjesto u politickom domenu post DPS-ovske Crne Gore.

  14. Jole says:

    O, tek sad primjetih da se skupljaju ko “pack of hyenas” (ljepse zvuci engleski). Otuda choporativno razmisljanje.
    Vrag je odnio salu. Odoh odavde. Ko zna koliko ce ih se jos skupiti.

  15. Vojin Grubac says:

    Господине Јоле,

    најбољи ефекат призводите када ништа конкретно не причате, већ се занимате дисциплином која се назива “лијепљење стикета и узвикивање парола”! Чим се мрднете у конкретну причу ви налетите на нагазну мину у виду нелогичности и неодрзивости ставова, те летите у Космос као први астронаут познатог простора.
    Рецимо, тврдите да је неко “stavio potjernice za izvjesnim momcima koji su vrijedjali srpstvo”, а претпостаљам да сте мислили на извјесне момке који су на планини избушили гуме не дјечијем аутобусу, претпостављајући да се дјеца са планине требају пјешке враћати својим кућама. Под потјерницом, претпостављам, подразумијевате позив да се таквим “бизнисменима”, који буше гуме, бокотују производи приватне фирме коју држе, јер је удар по џепу у којем им се налази њихова савјест – ефективна форма освјешћивања таквих ликова.
    Можете ли замислити власнике, рецимо, Фолксвагена да буше гуме на ђачком аутобусу? :))
    Тврдите да сам “savjetnik nekih stranaka koji pretenduju na vlast u Crnoj Gori”, међутим, нити сам члан било које странке, нити савјетник, и немам намјеру да то будем у дужем периоду. Тренутно сам ангажован на пар крупних неполитичких пројеката, који ће, својим остварењем у реалном времену, код вас изазвати симпатичне стресове. Неважно што су неполитички, јер код нас и прича о фарми свиња изазива политичке ефекте, гдје ви спремно стојите с етикетама на готовс.
    У сваком случају, очекујем да ћете нас, у стилу ефектног порно активисте, и даље увесељавати својим акцијама патриотизма.
    Дакле, од вас се само тражи: маска, мантил, ширење мантила и стандардно показивање голотиње, видјесмо да то добро радите, у циљу “унапређења демократије и културног дијалога”. Грохотан смијех до суза, као и френетични апалузи су спремни само за вас. Успут, спремите нове пароле, ове немају ефекта јер им је истекао рок употребе.

  16. Dragan Vujovic says:

    Tekst je zanimljiv. Ali priznace gospodin Grubac da je (sa toliko stila i maste koliko ima) mogao veoma lako napisati slican tekst za bilo koju izjavu bilo kojeg politicara (pogotovo ovih sa Balkana). Ovakvi tekstovi ne vrijede mnogo ali su odlicni za razbibrigu i ja ih iskreno i sa radoscu citam. Nije gospodin Grubac jedini koji pise ovakve blogove i spaja u njima nespojivo. To ipak moze biti interesantno za citanje i bilo bi mnogo interesantnije kada bi gospodin Grubac bio u stanju da ovakvim tekstovima “oplete” po prostorima bivse domovine ne stedeci nikoga. Bio bi interesantniji. Ovako, uvijek skoncentrisan samo na Crnu Goru, sa zadatkom da sve sto je u njoj smijesno, napravi smjesnije, sve sto je u njoj ruzno, napravi ruznije, namjerno zanemarujuci cinjenicu da je u crnogorskom okruzenju, u najmanju ruku ili smjesnije ili ruznije, gospodin Grubac pokazuje toliki demokratski potencijal tako da njegov intelektualni potencijal mnogo trpi.

    Niste na nivou gdje mislite da jeste, gospodine Grubac. Ne zato sto nemate potencijal, nego zato sto vlastiti intelektualni potencijal vi sami banalizujete.

    Vasi tekstovi naljute ponekog Crnogorca, obraduju ponekog Srbina (sto je cool) ali u njima vi negirate i izvrgavate ruglu samo ono sto je crnogorsko (sto nije cool), a iz Crne Gore ste. Interesantno. Zbog cega? Zar nemate neke pra-pra preke da se dicite njima kao vas prijatelj Jodza ili su vas ti isti pra-pra preci tako zestoko i debelo obrukali, mozda jos u vrijeme krstaskih ratova, da im, ni vi, a bogami ni vasa pokoljenja, to ni dan danas ne mozete oprostiti?

  17. Vojin Grubac says:

    Господине Вујовићу, гдје је у тексту извргнуто руглу “нешто црногорско”?
    Ставови господине Аџића? Да ли сте убијеђени да се његови ставови могу третирати као “свецрногорски”. Ја мислим да не могу, и да то нису. Мислим да с таквом причом он не може добити подршку нити пет одсто “националних гласова” свога “полка”.
    Ја сам његову изјаву само ставио паралено с неким чињеницама, и она је добила форму бесмислености.
    Ово и јесте прича о бесмислу и баналностима, које су реалне, свуда око нас.
    А Јоџа је позитивни јунак, који је у временима идентитетских подјела тражио свој пут, да се не би сврстао нигдје. Тако је и постао потомак француског племића, пројектујући далеку прошлост у себи неопходну реалност, ма колико та пројекција била комична из одређеног угла.
    За разлику од њега, Аџићеве пројекције прошлости су смјехотресне из сваког логичког угла, а поготово из политичког – ако се узме у обир да је циљ таквих његових интервенција дизање прашине да би се замаглиле кључне ствари и важни проблеми. Отприлике, кућа гори а баба се чешља!

  18. Vojin Grubac says:

    Зашто се Аџић бави проблемима древних окупација а Кривокапић идентитетским питањима, могуће је да се разлог налази у ојкупацији раѕних функција од стране ове партије.
    Недавно је био један текст о Вујици Лазовићу, гдје је истакнуто да овај потпредсједник СДП- а има “desetak najodgovornijih funkcija u Vladi Crne Gore, uz članstva u tenderskim komisijama i profesorski angažman na državnom Ekonomskom fakultetu “, а затим иде списак гдје је он …

    – potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem
    – predsjednik Savjeta za privatizaciju
    – šef Komisije za ekonomska pitanja (KEP) koja Vladi predlaže ekonomsko-finansijske poteze
    – ministar za informaciono društvo
    – vršilac dužnosti ministra prosvjete i nauke
    – potpredsjednik Savjeta za izgradnju autoputeva
    – član Savjeta za izgradnju hidroelektrana
    – predsjednik Tenderske komisije za Elektroprivredu
    – predsjednik komisije za zakup ulcinjskog Valdanosa i Ostrva cvijeća
    – član raznih tenderskih komisija
    – glavni za ispitivanje zakonitosti raspodjele otpremnina i naknada članovima odbora u državnim, javnim kompanijama i regulatornim agencijama
    – najavljeno je da će za međuresorsku grupu za praćenje realizacije obaveza iz ugovora sa vlasnicima Kombinata aluminijuma i Željezare biti zadužen i Lazovićev kabinet
    – vanredni je profesor za grupu predmeta Informatičke ekonomije
    – zadužen za nastavu na više disciplina na dodiplomskim i postdiplomskim studijama na Ekonomskom fakultetu (informatička ekonomija, menadžment informacioni sistemi i projektovanje informacionih sistema)
    – zadužen je za nastavu iz predmeta Informacioni sistemi na Fakultetu političkih nauka.
    – od 2008. godine rukovodilac je doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu

    Lazović. pored svega toga, ima obaveze i kroz razna plaćena službena putovanja, susrete sa kolegama iz regiona i inostranstva, dolazećim i odlazećim ambasadorima, sastanke o bilateralnoj pomoći ekonomskom razvoju Crne Gore, prisustvuje domaćim i inostranim ekonomskim forumima, godišnjim samitima, raznim radnim posjetama, susretima sa privrednicima, predstavnicima stranih kompanija, a čest je gost i konferencija o ekonomskom stanju, investicijama i informatici…

  19. Vujovic says:

    Gospodine Grubac.. samo kratko, jer zaista nemam vremena, a mislim da ste razumjeli sta sam htio da vam kazem.

    Slazem se sa vama i ne smeta mi kada neko kritikuje ljude na vlasti. Imaju toliko privilegija da zasluzuju da ih neko proziva i udara po usima. To im treba biti u opisu posla. Nije tu nista sporno. Moja poenta je, a vi to razumijete samo vjesto izbjegavate, da do sada nisam nasao ni jedan vas tekst u kojem izvrgavate ruglu nesto sto nije crnogorsko. Zalijepili ste se za Crnu Goru, kao da su vasi primjeri onog sto ne valja svojstveni samo Crnoj Gori. Oni su svojstveni svim novonastalim drzavama ali vi uporno lijepite etikete samo Crnoj Gori. Zato zvucite kao ostrasceni srpki nacionalista. Ima Lazovica i u opoziciji, samo nisu u poziciji.

    p.s. Ne mislim da ne treba da ukazujemo na nesto sto je pogresno kod nas zato sto je pogresno i oko nas. Mozda nas to jos i vise obavezuje ali ipak… sarajte malo!

  20. Vojin Grubac says:

    Господине Вујовићу,

    умјесто да се осврнете на детаљ који вам се чини као напад на неку нацију, па да то оспорите одређеним контраставом, ви користите етикетирања у смислу да је неко острашћени националиста.
    Да вам дам савјет, најлакше је у дискусији оспорити острашћене националисте, јер они не полазе од универзалних принципа који важе за све. Њихови принципи се разликују од ситуације до ситуације. Погледајте моју претходну колумну. Па чак и тада такве нисам етикетирао, већ изнио крупне нелогичности које су присутне, и то сам сматрао довољним.
    Препостављам да сте то примјетили и у сљедећим дјеловима дотичног текста:

    “Наиме, зар није свима јасно да – када Дукља заузима Рашку, Босну, Македонију, и остале у околини, до Бугарске – то је успостављање свог суверенитета, а када неко заузима Дукљу – то је угњетавање и окупација? Наравно да је јасно!”

    “…Багдад и Кабул се могу „занемарити” ако су нам политичари “објаснили” да је „НАТО гарант демократије и суверентитета” овдје, а не тамо!? С обзиром на то да је официјална позиција званичне Подгорице да су ратови код нас лоши (то знамо!), а у даљини добри (треба размислити!)…”

    Ако су ово два момента која су вас дотакла, а не можете дати контрастав, тада вам једини излаз остаје у етикетирању, што није нешто што ће вам прибавити убједљивост.

    Много поштенији од вас је господин Стојановић, који је у недостатку аргумената једном приликом рекао да не може прихватити исправан логички склоп, јер “кога змија уједе и гуштера се боји.” Прича је била о томе да се Устав Црне Горе не може промијенити, што сам аргументовао конкретним реалним цифрама, а он је остао при своме да је то могуће, а доказ је страх од могућности да се деси немогуће. Прихватио сам његов страх као реалну компоненту, коју је немогуће разувјерити очигледностима.

    Ви нисте такви, осјећате да нешто није у реду, да је нешто нелогично у причама одређених људи чије мишљење дијелите, а не желите да се суочите с тим. Ипак, не морате да се служите етикетама, јер су оне лоше оружје немоћних.

    Имате могућност да се на Интернету сретнете с острашћенима и размијените мишљења, која ће личити на разговор глувих. Одмах да вам кажем да ћете и ви бити од њих оцијењени као острашћени, па можете једни друге чашћавати како хоћете, а ја вам тако нешто нећу рећи из просте потребе за уважавањем саговорника.
    Надам се да сам био прецизан.

  21. Dragan Vujovic says:

    Gospodine Grubac… ja ne etiketiram.. kazem vam kako zvucite….iz teksta u tekst…

    Ako hocete bas moje misljenje o djelovima teksta koje ste vi eto nasli da meni smetaju ja cu ih i prokomentarisati… ali znajte da ih komentarisem samo zato sto ste ih eto vi naveli i ” из просте потребе за уважавањем саговорника”.

    GRUBAC: “Наиме, зар није свима јасно да – када Дукља заузима Рашку, Босну, Македонију, и остале у околини, до Бугарске – то је успостављање свог суверенитета, а када неко заузима Дукљу – то је угњетавање и окупација? Наравно да је јасно!”

    VUJOVIC: Zasto mislite da ste nesto veliko i istinito rekli ili otkrili? Pa to je uvijek tako. Istoriju pisu pobjednici. Pa, za vas Crna Gora nije bila okupirana (i ugasena) od strane Srbije. Za vas je to bilo ujedinjenje, za Crnogorce je to bilo ugnjetavanje i okupacija. Ili, za sve nas je Srbija bila okupirana i ugnjetavana kada je bila pod Turcima, ali kada Srbija okupira Crnu Goru to je za vas bratski zagrljaj. U ovoj recenici pokazujete upravo ovo sto ste sami naveli (i tako sami sebi uskacete u stomak) — “најлакше је у дискусији оспорити острашћене националисте, јер они не полазе од универзалних принципа који важе за све. Њихови принципи се разликују од ситуације до ситуације.” Zar ovo niste vi.. Duklja-Srbija (i obratno brale).

    GRUBAC: “…Багдад и Кабул се могу „занемарити” ако су нам политичари “објаснили” да је „НАТО гарант демократије и суверентитета” овдје, а не тамо!? С обзиром на то да је официјална позиција званичне Подгорице да су ратови код нас лоши (то знамо!), а у даљини добри (треба размислити!)…”

    VUJOVIC: U ovom dijelu ste se zapetljali. Sta ovo znaci:” Багдад и Кабул се могу „занемарити” ако су нам политичари “објаснили” да је „НАТО гарант демократије и суверентитета” овдје, а не тамо!?” NATO jeste garant demokratije i suvereniteta za drzave koje su u njemu. Osim toga, po vama bi izgleda prvo trebalo razmisliti o Bagdadu i Kabulu i pokusati tamo dovesti demokratiju i suverenitet, a sa Crnom Gorom cemo lako. Sta pokusavete da kazete? Ja ne znam koje to nepogodnosti trpe drzave koje su u NATO savezu. Velika vecina njih je sa visokim stepenom demokratije i sve su suverene.
    A, recenica – ” С обзиром на то да је официјална позиција званичне Подгорице да су ратови код нас лоши (то знамо!), а у даљини добри (треба размислити!)…” nije vrijedna komentara zato sto ovo nije istina, zato sto je ovo vase etiketiranje Vlade Crne Gore. Jednostavno, ovo nije zvanicni stav zvanicne Podgorice. Neozbiljna recenica, a vi izgleda ponosni na nju.

    Na kraju…. Nije mi samo jasno zasto ste pomislili da me bas ova dva pasusa, koja su vam mozda najslabija u tekstu, provociraju. Rekao sam vam vec.. Vasi tekstovi nisu losi ali sarajte malo.. Zasto ste se toliko obrusili na svoje najblize? Sta su vam to uradili (ili sta vam to nisu uradili)?

  22. Vojin Grubac says:

    Господине Вујовићу,

    напокон сте почели да коментаришете како треба, користећи ставове.
    Када сам коментарисао званичну изјаву функционера СДП Новака Аџића да Србија треба да се извини Црној Гори због “окупације” од стране Немањића , у контексту чињенице да је Бодин такође био “освајач или окупатор” логички сљедује да Кривокапић тада треба да се по истим принципима извини свима у окружењу. Знате, то би било смјехотресно! Јасно сам се одредио да је таква пројекција прошлости у политику садашњег времена бесмислена и лишена здравог разума.
    Суштина мог става је врло прецизна – баш ме брига шта су радили феудални господари и моћници у свом времену, неприхватљиво је и анахроно да се у било ком виду то рефлектује данас кроз политку. Случај са Дукљом и Рашком, чији су господари једни друге заузимали то пластично показује. То што је Дукља заузела Рашку ме не интересује и не производи било какве емоције исто као и када је било обрнуто.
    Византије, Млетачке републике, Отоманске инперије, Аусторугарске монархије више нема! Мислим да нико, ко своју националну историју везе за те државе или империје , не треба данас да се извињава у име тих непостојећих држава било коме.
    Ако се не слажете, то значи да ви сматрате да треба пројектовати далеку историју у садашњост кроз актуелну политку, иако је то очигледно бесмислено. Ја о другоме нечему причао нисам, и трудио сам се да будем крајње недвосмислен.

  23. Mia says:

    @ Vojin

    Sad mi je jasno na sta ste mislili kad smo komentarisali moj prethodni blog. Ja sam jos i super prosla 🙂

    Rekoh negdje ranije da sam apoliticna, tako da text necu gledati iz te perspektive. Pripovjedacki – thumbs up. Jodza me odusevljava, kao i Konstantin Simonov.

    Nevjerovatno je koliko mozete saznati o nekom citajuci njegov blog.

    @ Jole – za prozac se obratite meni, pls 🙂

  24. Dragan Vujovic says:

    Nice gospodine Grubac…. Vas zadnji komentar je veoma dobar i ne postoji rijec na koju bih stavio primjedbu…

    Slazem se sa gospodjicom… Ipak moj savjet i dalje stoji… sarajte malo…

  25. Vojin Grubac says:

    @Mia

    Наравно, да сте у коментарима на свом блогу одлично прошли:))
    Иначе, можете наћи на YouTube у извједби Рада Шербеџије двије лијепе пјесме- ову пјесму Симонова, као и пјесму Бранка Миљковића “Узалуд је будим”.
    Аполитичност је врлина оних који нису дозволили, или је то била игра случаја, да буду инфицирани тим сувишним вирусом. Ако вам је ово коментарисање помогло да увидите сву дубину бесмисла политизираности свих људи на нашем простору, успјех је очигледан. Ти простори ме ужасавају, рекао би Паскал, а велики пјесник Бранко Миљковић инспирисан тим ријечима написао једну лијепу пјесму, која одражава наш простор…

    Сонет – Бранко Миљковић

    Ти простори ме ужасавају
    ПАСКАЛ

    Простор који ничим не подсећа на себе,
    птицама померан, ветровима сличан,
    сам у себи, сам за себе, ничему вичан
    вечити почетак ужасан, без потребе.

    Простор језиком трајања препричан
    и претворен у вечност која ником не треба,
    вечност за проклетство, које будно треба
    под свежом хумком плен свој непомичан.

    Заборавимо мрачно поверење
    себе са собом, у страшно подозрење
    простори се руше и црна наилази плима.

    У шкртости тишине без себе и иметка
    ми смо последњи заточници почетка
    под каменом што име има.

  26. perfect stranger says:

    Gospodine Grubac, apoliticnost moze da bude posmatrana kao vrlina u, uslovno receno, normalnim zemljama, u kojima solidno funkcionise sistem smjenjivosti na vlasti demokratski organizovanim izborima. U konsolidovanim demokratijama. Vjerujte mi, i sam bih bio apolitican da sam rodjen, recimo, u nekoj Norveskoj ili Danskoj, a utroseno vrijeme za iznosenje politickih stavova koristio bih za pametnije ili korisnije stvari.

    Medjutim, ako je neko rodjen u zemlji u kojoj autokratski rezim vlada vec 20 godina u sprezi sa organizovanim kriminalom, rezim koji prezivljava na podjelama i koji sprovodi diskriminaciju na nacionalnoj osnovi – drzim da je civilizacijska duznost svakog gradjanina iznosenje stava. U suprotnom, apoliticnost, tj. pasivnost koja iz nje proizilazi, moze da bude vidjena kao neka vrsta saucestvovanja u posasti. Valja postaviti pitanje na koji bi nacin bili svrgnuti razni diktatorski rezimi sirom planete da je vecina stanovnistva tih zemalja bila apoliticna (naravno, treba imati u vidu i uticaj nekih stranih faktora u svrgavanju nekih diktatorskih rezima). Vjerujte mi, jedva cekam momenat da postanem apolitican, nadam se da ce ubrzo doci. Naravno, sve ovo izlazem uz duzno postovanje i simpatiju prema stavovima nase Mie.

  27. Mia says:

    @ perfect stranger

    Apoliticna sam, a i da nije tako- sta bih ja to mogla uciniti za ovu drzavu?

    Mislim da sam pronasla nacin da iznesem svoj stav, a da to i dalje nema nikakve veze sa politikom.

  28. Vojin Grubac says:

    @perfect stranger

    Cini mi se da je u Crnoj Gori politiziranost stanovnistva pretjerano visoka. Ako se uzme u obir polarizacija tih politiziranih i cinjenica da visoka politiziranost nije dovela do promjene vlasti, to apoliticni ljudi imaju i previse argumenata da ostanu van te price.
    Politizacija stanovnistva se moze tretirati i kao trajna inficiranost odredjenim virusom, koji donosi zadovoljstvo i strast, a nepoliticne osobe nalaze strast i zadovoljstvo u drugim oblastima koje su predmet njihovog interesovanja.
    Dakle, sve se moze posmatrrati iz raznih uglova, bas kao sto je jedan reziser dao naslov svom filmu: “Zivot je smrtonosna bolest, koja se prenosi polnim putem”!

  29. perfect stranger says:

    Gospodine Grubac, u potpunosti sam saglasan s Vasim stavom, ako uzmemo u obzir vid politizovanosti stanovnistva koji pominjete. Uostalom, karakteristicno je za pojedince s ovih podrucja davati misljenja o svemu i svacemu, narocito ako ta misljenja obuhvataju neke banalne epizode iz politicke svakodnevice ili neka istorijska desavanja. Takva vrsta politizovanosti ne samo da nije mogla da dovede do promjene vlasti u CG, vec pretezno pomocu nje (i pomocu polarizacije stanovnistva koju ona produkuje), vlast uspijeva da opstane u tako dugom periodu.

    Medjutim, ja sam govorio o necemu drugom. Moramo krenuti od cinjenice (dakle, od cinjenice, a ne od neke moje procjene) da ovo nesrecno drustvo nikada u svojoj istoriji nije upoznalo mirnu smjenu vlasti (demokratska smjenjivost na izborima je ovdje jos uvijek nepoznanica), i da je od uvodjenja post-komunistickog visestranacja na vlasti iskljucivo jedna partija. Ako tome dodamo konstatacije koje sam iznio u prethodnom komentaru, iznosenje stava o takvom stanju (stava koji neizostavno mora da bude politicke prirode) postaje neka vrsta etickog imperativa kod pojedinca koji u takvoj drzavi zivi, ili u kojoj se rodio. Montenegrinski rezim, koji u goreopisanom smislu predstavlja neku vrstu “splendid isolation”, bar na evropskom kontinentu, je konstruisao neku vrstu virtuelnog drustva, u kome se imitira zivot.

    Zamislite da je u trenucima kada su narko-karteli upravljali nekim latino-americkim drzavama, dobar dio stanovnistva tih zemalja rezonovao: “necu da iznosim stav o tom problemu, jer sam apolitican”. Ili da su u periodima aparthejda u Juznoj Africi mnogi pojedinci mislili: “to me ne interesuje, jer nijesam zainteresovan za politiku”. (Svjestan sam da se primjeri koje iznosim ne podudaraju u potpunosti s domacom situacijom, ali daju neku ideju). Misljenja sam da takva vrsta “apoliticnosti” ne bi bila opravdana s eticke tacke gledista. Medjutim, siguran sam da se kod nase uvazene Mie, ciji smo slucaj iskoristili da diskutujemo o ovom pitanju, radi o apoliticnosti koju Vi pominjete u prethodnom komentaru.

  30. Vojin Grubac says:

    @perfect stranger

    Postovani gospodine,

    ja polazim od toga da je autonomno pravo svakog covjeka da, u skladu sa mogucnostima, bude ono sto zeli, u svakom pogledu. Tako je i apoliticnost u domenu neprikosnovenog licnog izbora, te pozivanje na eticke pricipe ne smatram primjerenim.
    Nisu krive apoliticne osobe sto politizirani ljudi nisu nasli nacina da promijene vlast, jer se realna mogucnost smjene vlasti ne povecava masovnoscu, vec se to nalazi u domenu posjedovanja minimuma politickog morala, efektivnosti i pravilnosti povlacenja politickih poteza, cega nije bilo.

    Od politiziranih ljudi u Crnoj Gori se specijalnim mehanizmima napravilo stado, kojim se manipulise. Primjer je opozicioni lider Novak Kilibarda. Svi politizirani gradjani koji su u njemu vidjeli licnost koja ce da promijeni vlast su kolektivno pusteni niz vodu, jer je on bio “u nekom drugom trendu.” To je dokaz da politiziranost sirokih slojeva stanovnistva sama po sebi ne znaci nista. Pitanje je – koliko i sada ima politickih klonova doticnog Kilibarde?
    Evo sta je Kilibarda, u stilu apsolutno nemoralnog politicara, koji je nekad bio jedan od vaznijih opozicionih lidera, rekao u intervjuu “Pobjedi”:

    KILIBARDA: Objasniću zašto je prsla Narodna sloga, ali dok to govorim osjećam stid. Prvo je falsifikovanjem potpisa od strane člana Narodne stranke izgubljeno nekoliko mandata odbornika liberala u Skupštini Podgorice.
    Drugi sramni udar na Liberalni savez bio je kada jedan od mojih „eksperata“ iz Narodne stranke nije htio da im vrati pare.

    KILIBARDA: Mi predsjednici novih stranaka u to vrijeme bili smo apsolutni diktatori. Mogli smo da radimo šta god hoćemo, tako da nije bilo velikih problema da se i u statutu i u programu stranke naprave čak i krupne izmjene

    POBJEDA: Znači li to da ste stranku osnovali po nečijoj narudžbi? KILIBARDA: Da, bukvalno po narudžbi tadašnje vlasti.

    KILIBARDA: Ako je išta poslije čitavog mog boravka u politici ostalo, bilo bi logično, da mogu biti savjetnik predsjedniku ili premijeru. Ne zbog mene, nego što to njima treba.
    ( kraj citata intervjua)

    Sta znaci potreba da se dobije sirina pokreta koji ce da promijeni stanje u drustvu kada vi imate ovakve likove koji su na vrhu opozicione piramide, a koji imaju zadatak da te iste politizirane ljude preveslaju u odredjenom momentu i sve vrate ponovo na pocetak?

  31. Vojin Grubac says:

    Naravno, Kilibarda je ovim intervjuom izvrsio politicki harakiri. Nelogicno je da on kao apsolutni vladar stranke, sto je rekao, ali i potvrdio kada je u jednom trenutku izbacio iz stranke osamdeset odsto funkcionera i clanova, okrivljuje neka dva funkcionera po bilo kom pitanju.

    Ako se iz ovoga sto sam predocio, iz intervjua treba skrpiti nova izjava Kilibarde, koja bi bila logicna i u skladu sa onim sto je iznio, ona bi glasila…

    KILIBARDA: Narodna sloga je prsla , zato sto sam osnovao stranku bukvalno po narudžbi tadašnje vlasti. Da bih imao potpunu kontrolu nad njom, organizovao sam je tako da sam bio apsolutni diktator, koji je mogao da radi šta god hoće. Dok ovo govorim ne osjećam nikakvu stid, ne samo prema svojim glasacima nego i prema koalicionom partneru LSCG. Kao apsolutni diktator stranke,naredio sam da se falsifikovanjem potpisa od strane člana Narodne stranke izgubi nekoliko mandata odbornika liberala u Skupštini Podgorice, kao i da se liberalima ne vrate pare koje su nam pozajmili. Da me nisu poslusali ti clanovi stranke ja bih ih momentalno izbacio iz nje. S obzirom na to da sam zaduzio ovu vlast, bilo bi logično da mogu biti savjetnik predsjedniku ili premijeru. Ne zbog mene, nego što to njima treba.

  32. perfect stranger says:

    @ Vojin Grubac

    “Tako je i apoliticnost u domenu neprikosnovenog licnog izbora, te pozivanje na eticke pricipe ne smatram primjerenim.”

    Gospodine, sve je u domenu neprikosnovenog licnog izbora, ali je itekako primjereno pozivati se na eticke principe u odredjenim situacijama.

    To sam i pokusao da objasnim primjerima iz prethodnog komentara. Da li je prihvatljivo, recimo, necije neizjasnjavanje ili nemanje stava, o nekim tragicnim istorijskim dogadjajima, kao sto je holokaust Jevreja? Smatram i da u politickom domenu postoje situacije (a odredjene primjere sam naveo u prethodnom komentaru) o kojima nije prihvatljivo, s eticke tacke gledista, nemati stav.

  33. Mia says:

    Dragi moji,

    Jedino sto mogu zakljuciti iz medija jeste da ova drzava i njena vlast potpuno zasluzuju jedna drugu.

    Dotle dopire moj skromni racio. A i moja politicnost.

  34. Vojin Grubac says:

    @perfect stranger: Da li je prihvatljivo, recimo, necije neizjasnjavanje ili nemanje stava, o nekim tragicnim istorijskim dogadjajima, kao sto je holokaust Jevreja?

    Postovani gospodine,

    sto se tice holokausta ja imam stav koji se podudara sa onima koji su na strani osude toga sto se desilo!
    Na drugoj strani, postoje i oni koji imaju drugaciji stav o holokaustu, kao npr. oni koji misle kao Ahmadinedzad, i ne mislim da takvih ima malo u arapskom svijetu. Pretpostavljam da u drzavama slicnim Iranu takav stav ne samo ne povlaci nikakvu odgovornost pred zakonom, vec se vjerovatno stavlja na nivo etickog principa.
    Ne sumnjam da u tom istom arapskom svijetu sigurno ima ljudi koji osudjuju holokaust, ali i onih koji se ne izjasnjavaju, niti imaju stav uglavnom zbog utiska oko zategnutog izraelsko- palestinskog konflikta.
    Mislim da, generalno gledano, ne moze biti neprihvatljivo nemati stav o necemu.

  35. Vojin Grubac says:

    Ako se uzme u obzir da na Planeti ima stotine miliona gladnih, bolesnih, opterecenih teskom situacijom u kojoj se nalaze zbog raznoraznih uzroka, cak mislim da nije eticki od njih uopste traziti da se izjasnjavaju o istorijskim ili politickim temama. I oni ulaze u taj krug – da li cine eticki prestup ukoliko se ne izjasne.

  36. perfect stranger says:

    Па и ја сво вријеме тврдим да, генерално гледано, није неприхватљиво немати став о нечему, био такав став који недостаје из политичке или било које друге области. Не бих никада осуђивао неког Данца који се не изјашњава о политикама љевице или деснице у тој земљи, о омиљеном писцу или музичару. Ствар је у томе што своју аргументацију о овој материји не базирам на генералним, већ партикуларним ситуацијама.

    Да бисмо се боље разумјели, оставимо по страни Холокауст и неке друге ствари које су подложне релативизовању и манипулацијама. Оставимо по страни у овој дискусији и стотине милиона гладних и болесних који понекад немају енергије за изношењем било каквог става о било чему, и чија се трагична ситуација додатно погоршава сазнањем да стотине милиона људи који нијесу гладни ни болесни не износе став о њиховој ситуацији (из неког разлога, можда зато што су аполитични, или што их те ствари једноставно не занимају).

    Покушајмо да појаснимо моје становиште практичним примјерима из свакодневног живота. Рецимо, након сазнања да се неко сексуално иживљавао и затим убио невино дијете – имамо ли морално право, да ли ико има морално право, да не изнесе сопствени став о таквом догађају? Да каже: “не знам, немам става, те ме ствари не интересују”. Можемо навести на десетине, на стотине сличних примјера.

    Не треба се заваравати да се такве ситуације не могу, у извјесном смислу, одсликати и на политичком пољу. Да ли је прихватљиво, с етичке тачке гледишта, не износити или немати став о Хитлеру? Да ли неизношење таквог става треба оправдати постојањем неких неонацистичких група које величају Хитлера? Не може се баш све релативизовати. Иако свјестан чињенице да изјашњавати се о одређеним стварима у неким земљама није једноставно, моје је мишљење да постоје одређене ситуације када је изношење става цивилизацијска дужност појединца.

  37. Vojin Grubac says:

    @perfect stranger

    Gospodine,

    da bi se apoliticni ljudi mogli pozvati da izadju iz tog stanja, i pridruze se opstem pokretu za promjenu sistema vrijednosti u drustvu trebaju se stvoriti odredjene pretpostavke.
    Taj poziv nije ozbiljan ako se ne dese odredjene stvari, kao sto su na primjer: demokratizacija opozicionih partija, promjena lidera partija koje su na zadnjim izborima pale sa rejtingom ili otisle iz parlamenta, postavljanje novih lidera koji imaju veci stepen odgovornosti i sposobnosti da vode stranke, angazovanje najboljih specijalista u odredjenim oblastima koji bi pojacali te stranke, prestanak politickog lukavljenja i otvoreni dijalog i dogovor po mnogim pitanjima koji ce omoguciti da se vlast promjeni bez krupnih stresova i strahova javnosti.
    Najkrace receno – potrebno je obezbjediti predvidljivost!
    Ja kod opozicije trenutno vidim potpunu dezorijentisanost i nespremnost da se bilo sta mijenja u sopstvenim strankama, koje su vremenom postale mini- interesne zajednice uskih krugova iz rukovodstva tih stranaka.
    Preciznije – privatna akcionarska drustva.
    Time pokazuju da ne uvazavaju ljude koji zele promjene u drustvu. Rukovodstva opozicionih stranaka ne uvazavaju opozicionu javnost, one od cijih glasova zavise.
    Njima ne samo da nisu potrebni apoliticni ljudi, nisu im potrebni bilo kakvi ljudi.
    Ipak, treba ih podrzati, cak iako znamo da oni sami govore da cemo ih morati podrzati jer nemamo kuda!
    Zasto? Zato sto ce u novim okolnostima najgori od njih brze propasti, a podvale ce se moci lakse kazniti. Nadati se da ce tako biti?!
    Politika i politicari u Crnoj Gori su jedna tuzna prica, sa primjesama balkanskog mentaliteta demonstriranja podlosti, prevrtljivosti, sitnicarstva, nedoslijednosti, povodljivosti, prodaznosti za nisku cijenu.

  38. perfect stranger says:

    Наравно, изузетно је тешко не сложити се с Вашом анализом опозиционог амбијента у ЦГ.

  39. Veljko B Ilic says:

    Pise gospodin Grubac, koji je, ja vjerujem arijevske krvi, o nekom Jodzi momku plave krvi koji zivi i radi u gradu Niksicu, kojega su davno Crnogorci oslobodili od Turaka. (Zelim da napomenem, da je taj grad nekada pripadao srpskoj istocnoj Hercegovini.) Posto nam fino predstavi tog Jodzu Spartanca, gospodin Grubac opisa nam i sta se desilo u Duklji prije devet stotina dvadeset devet godina. Kad to sve procitah i analizirah, sjetih se kako je nekada Amfilohije “milosrdni i pobozni” proklinjao proklete Dukljane, govoreci da ih sve treba prikucati za Vezirov Most! Da, gospodine Grubacu, Dukljani su prvi poceli te njihove “oslobodilacke” ratove. Cudno, zar ne? Sada ta “zla Raska struja” moze lakse da opravdava sve ratove i zlocine koje je pocinila od Nemanjica do danasnjih dana.

    PS: Moram ovo moje pisanje zavrsiti sada jer grmi i zemlja se trese, pa mi internet ne funkcionise dobro. Mozda nijesam trebao spominjati Amfilohija-tog Bozjeg covjeka. Nastavicu kad se poboljsa vrijeme, i da nekolike recenice napisem o Nemanjicima. Zivjeli i srecni bili!

  40. Dragan Vujovic says:

    Gospodine Grubac,

    Blog i komentari me podsjecaju na guljenje luka. Krenemo i gulimo jedan sloj ispod koga se nalazi novi sloj, a sve u nadi da cemo doci do srzi problema.

    Izuzetno ste dobro dali sliku crnogorske opozicije ako se uzme u obzir da je pisano u formi komentara. Ima ipak jedan pasus u vasem komentaru koji bih zelio da prokomentarisem.

    Vi kazete za crnogorsku opoziciju izmedju ostalog i ovo:” Ipak, treba ih podrzati, cak iako znamo da oni sami govore da cemo ih morati podrzati jer nemamo kuda!
    Zasto? Zato sto ce u novim okolnostima najgori od njih brze propasti, a podvale ce se moci lakse kazniti. Nadati se da ce tako biti?!”

    Kao obican gradjanin, ja postavljam sebi pitanja i odgovaram ovako. Da li se u Crnoj Gori zivi bolje nego prije pet godina – zivi. Da li Crna gora ide naprijed – ide. Moze li ici naprijed brze – vjerovatno moze. Da li bih ja sada zelio da mijenjam vlast sa kojom mi idemo naprijed brzinom koja nije dovoljna, a ostaje mi samo nada da ce dio tih novih koji dolaze, ako ne valjaju propasti, a ostatak vremenom postati bolji od ove sadasnje vlasti – ne bih zelio.

    Sta nedostaje crnogorskoj opoziciji?

    Crnogorskoj opoziciji, a u prvom redu opozicionim liderima, nedostaje ozbiljnost i spoznaja da je posao kojim se bave zaista ozbiljan posao. Posao koji zahtijeva mukotrpan rad, raznorazne analize, strategiju, analizu birackog tijela i tema koje ce odabrati da bi se obrusili na vlast i dokazali da vlast ne radi dovoljno dobro i da bi oni to radili bolje. Posao koji je izlozen kritikama, u najmanju ruku jednako, ako ne i vise, kao i posao politicara koji su na vlasti. Posao za koji je izuzetno vazan kredibilitet i povjerenje koje moraju steci u birackom tijelu. Nazalost, posmatrajuci rad crnogorske opozicije, primjecujem da im sve ovo navedeno nedostaje. Kao da nisu svjesni sta im je posao koji su odabrali.

    Kada petogodisnjim djecacima date loptu da se igraju, jedan sutne loptu i svi trce za njom, zatim drugi, koji je uspio stici prvi do nje, sutne loptu ponovo i onda oni opet svi trce za njom. Na isti nacin opozicija se ponasa sa aktuelnim, gorucim problemina u Crnoj Gori, ne pokazujuci interesovanje da se problemi rijese i da se krene dalje. Skacu sa problema na problem ishitrenim izjavama, najcesce nerealnim prognozama, brzo zaboravljajuci sta su zapoceli prelaze na neku novu temu, onda se vrate na temu koju su nekad zapoceli. Osim toga, njihove kritike najcesce lice na izvikivanje parola. Uzviknu kritike u vidu parola nekolio puta i misle da su odradili svoj opozicioni posao. Veoma cesto, zalijetajuci se bez razmisljanja i analiza, njihovi se stavovi i prognoze pokazuju netacnim – tako gube kredibilitet.

    Uzmimo primjer crnogorskih simbola. Obican gradjanin moze da misli kako hoce. To nisu moji simboli ili to jesu moji simboli ali svaki politicar u opoziciji mora da misli i reaguje drugacije. Ozbiljan lider opozicione partije, koji zasigurno zagovara da je to demokratska partija, kojem iz ko zna kojih razloga simboli ne odgovaraju, mora da kaze ovako nesto:”Gospodo, ovi simboli nisu moji simboli, mi ih ne dozivljavamo kao nase, ali to su simboli koje je odabrala vecinska Cran Gora i koju priznaje cijeli svijet. Dok smo u opoziciji, mi cemo postovati te simbole zbog danasnje vecinske Crne Gore. Trudicemo se da se ti simboli promijene, a kada dodjemo na vlast mi cemo ih i promijeniti”. Demokratski, legitimno, lici na nekoga ko razumije demokratiju.

    Drugi primjer je, primjer Crnogorske Pravoslavne Crkve. Obican gradjanin moze reci to nije moja crkva. Moja crkva je SPC. Moze reci to jeste moja crkva. Moze reci mene crkva ne zanima. Moze reci i nesto cetvrto, ali ozbiljan politicar mora reci:”Gospodo, za tu crkvu kazu da nije kanonski priznata, ali kanoni, u danasnjem sekularnom drustvu, nisu ti po kojima se drzava I demokratsko drustvo ravna. Pravo na vjeroispovijest je ustavom zagarantovano i to pravo mora biti zagarantovano svima jednako, pa zato, ako ima gradjana koji zele da budu vjernici ili da podrzavaju CPC oni moraju da imaju jednaka prava kao i drugi vjernici bilo koje crkve ili religije. Sloboda vjeroispovijesti je ELEMENTARNO LJUDSKO PRAVO. Mozda nije po pravoslavnim kanonima, ali crkve su kroz istoriju nastajale, postojale, neke i nestajale, nove religije i vjere radjaju se i danas”.

    Raspisah se…. Vise nego sto sam mislio… Umorih se… 🙂
    Pozdrav

  41. danilo stojanovic says:

    Vidim da cemo, uskoro, imati situaciju da g. Grubac pise blog – a PS mu odgovara. Drugi su nepotrebni u tom duetu. Odlicno dodavanje “lopti” samo sto se sve zavrsava “autogolom”.

    Naravno, oni moraju da pisu toliko mnogo, jer treba zaista mnogo truda da se odbrane neodbranjive nacionalisticke gluposti.

    CG gora je daleko od savrsenstva (slazem se potpuno) – i visokih kriterijuma koji postavljaju Grubac i PS (naravno, ti se kriterijumi ne primjenjuju na njihovu omiljenu, i vazda bezgresnu, drzavu, crkvu i naciju).

    P.S. g. Grubac, vise se plasim nasih no tudjih – jer smo, najcesce, mi najveci neprijatelji sami sebi.

    Ali moilim, i vas, i PS, da se ne zaklanjate iza izjava da ste vi protiv CG da bi je “spasili” i vratili na “pravi put”. Vasa osjecanja prema CG su vise nego jasna.

    I, cinicno je citirati liepe pjesme da bi opravdali tako ruzne zelje i namjere. A opet, “cinici su razocarani ljubavnici”. Mozda ima nade za vas? Nijesam toliko siguran o P.S. – on nema sluha za poeziju. On je sav u p(r)ozi.

  42. Veljko B Ilic says:

    Obecah nesto reci o Nemanjicima bezobzira sto sam malo skrenuo sa teme. Upoznah jednog Srbina koji dobro poznaje istoriju Raske i Nemanica. Bicu kratak i prepricati sta mi je pricao: Nemanja ima cudno ime i znaci ona osoba sto nema nista- neka Neman-gubavac. Nemanja je porabljivac i rusitelj Duklje-Zete. Rusitelj mnogih primorskih gradova do Stona. Tako zapisa njegov sin Rastko Nemanic-kasnije Sveti Sava. Nemanja se dva puta krscavao, dva puta mijenjao vjeru, (ako to moze tako da se kaze.) Nemanja je ratni zlocinac.

    Kod Nemanica zaista ima svega: (Sin oslijepi oca, otac sina, brat ubija brata, sinovac otruje strica.) Nemanja je dosao na vlast ratujuci sa svojom bracom. Nemanjini sinovi- Vukan i Stevan Prvovjencani takodje su ratujuci sa svojima osvajali titule i prijestolje. Stevanovog sina Urosa svrgnuo je Dragutin, a Dragutina Milutin. Milutin ratuje sa Dragutinovim sinovima. Milutinov sin Stefan Decanski ratuje sa svojim sinom Dusanom. Dusan pobjedjuje i oslepljuje svoga oca Stefana. Dusan kasnije postaje car i nazivaju ga Car Dusan Silni.

    Dalje, moj prijatelj napominje, da je Rastko Nemanjic-(kasnije Sveti Sava) sa nekolika tovara blaga potkupio Nikejski Sinod i kupio Autofekalnost Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Da li je to istina, nijesam provjeravao. Vjerujem da gospodin Grubac zna vise o tome.

    Ove istorijske podatke sam naveo, ne da bi mrzjeli sadasnje Srbe, nego da bi smo bolje shvatili istoriju, i tako bili tolerantniji jedni prema drugima.

  43. perfect stranger says:

    Gospodine Stojanovicu, bojim se da opet nijeste nista razumjeli iz mojih komentara. Ili ste i Vi, poput gosp. Jola, projektovali nekog Perfekta u Vasoj svijesti koji se ponasa u skladu s Vasim ocekivanjima?

    U svojim komentarima ovdje sam govorio prije svega o potrebi demokratizacije CG. Sta lose Vi vidite u tome? Zasto mislite da imam ruzne zelje i namjere? Zasto ste toliko optereceni Srbijom, crkvom, nacijom? Da li sam uopste ovdje govorio o tim stvarima? Da Vas (virtuelno) ne poznajem rekao bih da ste ogrezli nacionalista; ovako sam prije sklon da pomislim da se radi o Vasoj nepaznji tokom citanja komentara.

    Ponavljam, Srbiju nijesam pominjao u svojoj argumentaciji, a mogao sam. Mogao sam iznijeti da je od pada Milosevica Srbija promijenila 5 Vlada, i da je, poslije ubistva Djindjica, dolazilo do demokratske smjenjivosti vlasti na izborima: Zoran Đinđić (25. januar 2001. – 12. mart 2003.), Zoran Živković (13. mart 2003. – 4. mart 2004.), Vojislav Koštunica (4. mart 2004. – 7. jul 2008.; 2. mandat od 15.5.2007.), Mirko Cvetković (7. jul 2008. – ). I u Hrvatskoj je dolazilo do smjenjivosti vlasti. I u Sloveniji. I u Makedoniji. I u BiH. I u Bugarkoj. I u Rumuniji…

    Nagradno pitanje: u kojoj drzavi poslije pada komunizma (uslovno receno: “pada”) nikada nije smijenjena vlast na demokratski organizovanim izborima? Potrudite se malo gosp. Stojanovicu, nije tesko – i doci cete do odgovora na pitanje. Zar to nije “splendid isolation”? Jeste li Vi zadovoljni takvim “splendid isolation”, blago Vama? Otvorite oci Stojanovicu, ne dozvoljavajte da Vam nacionalizam zamagljuje vidike.

    I mislim da nije korektno kada kazete da nemam sluha za poeziju. Kako bih Vas razuvjerio, navescu Vam stihove jednog od mojih omiljenih autora, Snebivljive Azdaje:

    Izvrnuta torta

    “Slatka, mala, izvrnuta torto,
    svi te vole, svi te cene.
    O jadna, mala izvrnuta torto,
    Vrh ti na dnu stoji.
    A, avaj mala, izvrnuta torto,
    nevoljama nikad kraja.
    Slatka, mala, izvrnuta torto,
    dno ti na vrhu stoji.”

    Snebivljiva Aždaja

    Postoji još jedna verzija iste pjesme koja se neznatno razlikuje od prve, a Snebivljiva Aždaja se nikada nije izjasnila o tome koja verzija je originalna. Evo druge verzije:

    Izvrnuta torta

    “Kašlj kašlj.
    Slatka, mala, izvrnuta torto,
    svi te vole i svi te cene.
    O jadna, mala izvrnuta torto,
    Vrh ti na dnu stoji.
    A, avaj mala, izvrnuta torto,
    nevoljama nikad kraja.
    Slatka, mala, izvrnuta torto,
    dno ti na vrhu stoji.”

    Snebivljiva Aždaja

  44. Vojin Grubac says:

    @ Veljko B Ilic: “Da, gospodine Grubacu, Dukljani su prvi poceli te njihove “oslobodilacke” ratove. Cudno, zar ne? Sada ta “zla Raska struja” moze lakse da opravdava sve ratove i zlocine koje je pocinila od Nemanjica do danasnjih dana.”

    Postovani Veljko,

    vec sam rekao da me bas briga za ta srednjevjekovna nadgornjavanja, a njihovu projekciju u ovo vrijeme smatram kategorijom koja je u najmanju ruku smjehotresna.
    Svi su ti srednjevjekovni kraljevi i feudalci bili rodjaci i krvno vezani, i cinili sve sto im se prohtjelo. Narod u toj prici malo egzistira kao nesto vazno.

    Na primjer, ne samo da Bodin “prisajedinio” Rasku, vec je ranije i njegov otac Mihailo takodje “prisajedinio” Rasku i dao je na upravljanje sinu Petroslavu.

    Inace, to sto su radili dinasti izmedju sebe, i svojoj rodbini, je prica koja slicna u svim feudalnim drzavama tog vremena.

    Ispricali ste pricu o Nemanjicima koja je interesantna, ali nista posebno . Kao da ste preslikali, recimo, pricu o Duklji.

    Jer, pogledajte ovo…

    Bodin je naslijedio svoga oca Mihaila. Odmah je imao krvavi obracun sa svojim stricem Radoslavom, koji je pobjegao u Travuniju. Drugi Bodinov stric Branislav je organizovao opoziciju Bodinu i zavrsio u skadarskoj tamnici. Kako su Bodinova braca od strica Branislava pobjegla u Dubrovnik, to je on, ni manjeni vise – osvojio Dubrovnik da bi ih protjerao jos dalje.
    Bodin poslije svojih “osvajanja” daje Bosnu na upravu rodjaku Stefanu, a Rasku daje svojim lojalnim dvorjanima Vukanu i Marku. Zatim umire, i pocinje stara prica, tacnije sou…
    Bodinov sin Mihailo Drugi je naslijedio oca, ali se desilo “dogadjanje naroda” pa je svrgnut i na njegovo mjesto je dosao Dobroslav, polubrat njegovog pokojnog oca.
    Opet se desila urota, pa je Vukan, kojeg je, kao sto smo rekli, postavio Bodin da vlada Raskom, bacio u tamnicu Dobroslava, a na presto je dosao Vladimir, koji je bio unuk Bodinovog oca Mihaila. Kada je Vukan pustio Dobroslava iz tamnice, uhvatio ga je novi kraj Vladimir i oslijepio.
    Vladimiru ta surovost nije pomogla da odrzi vlast, je se odjednom pojavljuje kao bitni faktor Jakvinta, supruga kralja Bodina. Ona je otrovala Vladimira i svoga sina Dordja postavila za kralja. Opet se vraca Vizantija, koja poslije zauzimanja Skadra odvodi u Carigrad Jakvintu i Dordja, koji umiru u tamnici.

    Gospodine Veljko, mislim da je ovo dovoljno da se uoci besmislenost projekcije proslosti u sadasnjost.
    Sadasnja opozicija u Crnoj Gori se ne oslijepljuje, ne baca u skadarske tamnice i ne protjeruje u Travuniju. Ali, postoje ubistva sefa kriminalne policije, direktora medijske kuce, tjelohranitelja, …

  45. Veljko B Ilic says:

    Slazem se sa Vama gospodine Grubacu. Na osnovu svega sto smo napisali (Vi i ja) o Dukjlanima i Nemanjicima, Vi zakljucujete da je besmislenost projekcije proslosti u sadasnjost. Ja cu dodati jos ovo: Proslost ne mozemo mijenjati. Za sadasnjost potreban nam je obrazovan i mudar gradjanin. Gradjanin koji gradi a ne rusi. Zivjeli i srecni bili!