Dvadeset godina od osnivanja LSCG – Imovina nadjakala domovinu

Objavljeno: 05.02.2010, 19:38h

Ne želim da ulazim u razloge koji su prethodili gašenju, samo ističem da mi je žao. I zbog razlaza sa Miodragom Živkovićem i zbog poruka dragog prijatelja Marka Vešovića iz Sarajeva, recimo i svih drugih sukoba i razmirica. Morali su opstati

Ne želim da ulazim u razloge koji su prethodili gašenju, samo ističem da mi je žao. I zbog razlaza sa Miodragom Živkovićem i zbog poruka dragog prijatelja Marka Vešovića iz Sarajeva, recimo i svih drugih sukoba i razmirica. Morali su opstati

Piše: Dragan Banjac

Počeću od kraja. Liberalni savez Crne Gore, sinonim borbe za crnogorsku nezavisnost i antiratnog pokreta, više ne postoji. Odluka o prestanku političkog delovanja LSCG, osnovanog 26. januara 1990. godine, doneta je u četvrtak 24. marta 2005. godine na vanrednoj konferenciji održanoj na Cetinju. Osnivač, dugogodišnji predsednik, politički lider, rizničar… Slavko Perović kazao je novinarima da je odluka izmamljena, te da su oni, liberali, razumni ljudi shvatili "da je ova vlast, koja se ne menja punih petnaest godina, zapravo narodna vlast, da narod podržava takvu vlast i da ova vlast voli svoj narod. Ne nalazimo više nikakve potrebe da kvarimo bilo kakvu idilu i veliku ljubav koja postoji između ove vlasti i naroda". Besan zbog gašenja i ne razmišljajući o razlozima ovo sam napisao na početku komentara  u dnevnom listu Glas javnosti, sa pozicije zamenika glavnog i odgovornog urednika. (Svi koji to žele iščitati u celosti tekst mogu pronaći preko googla, ukucvanjem liberali adio dragan banjac, a objavljen je 3. aprila 2005. godine).

Tužan i ljut, ne pitajući za pobudu(e) sročih na mestima oštar komentar i nešto što bih danas prećutao. Đukanović je tada izjavio (i pogrešio!) da mu liberali neće nedostajati, iako nije prenebregao da je LS bio baštinik "odlične ideje", ali da je u međuvremenu "urušen dnevnopolitičkim kompromiserstvom" ljudi iz užeg kabineta. Prethodnih dana sam pomno iščitavao šta o ovom jubileju(?) govore dični Crnogorci i čini mi se da se svi žale zbog gašenja "stranke čuvara crnogorskog obraza".

Podsetio sam se da je Liberalni savez Crne Gore na prvim višestranačkim izborima nastupio sa Savezom reformskih snaga, da ih je u Skupštini predstavljao Slavko Perović. Zbog antiratnog stava, protivljenju (i izvinjenju!) agresiji na Dubrovnik, ukazivanje na deportaciju Muslimana-Bošnjaka, te njihov progon iz Bukovice, kasnije i zločina u Štrpcima i zalaganja za crnogorsku nezavisnost, Perović i družina su stalna meta vlasti i većinske Crne Gore. Bili su trn u oku vlasti koja je revnosno sledila uputstva "velikog brata", odnosno balkanskog satrapa.

Iščitao sam i krajnje simpatično "vezivanje čvora" da je posle televizijskog prikazivanja otkrića čudesne jugoslovenske Službe u kojoj su glavni akteri Boljkovac i Špegelj, a jedna dnevna crnogorska novina, ona koja je dugo u naslovu imala slova koja aludiraju na delove šumadijskog opanka, gledateljstvo uputila da je "neki Crnogorac" koji se pominje kao posrednik u naoružavanju hrvatskih paravojnih formacija zapravo lider LSCG. "Glave svih nas bile su u torbi, svaka džukela je mogla da nas sretne na ulici i ubije i to bi naišlo na sveopšte odobravanje", opisivao je Perović crnogorski ambijent početkom devedestih. Crnohumorno zvuči da ih je policija redovno vizitala na putu, iako su unapred znali da od "oružja" poseduju jedino balone i opasnu stvar – crnogorske zastavice. Najveće parče crnogorskog izbornog kolača pripalo im je (35.000 glasova, odnosno 12 odsto) kada su imali trinaest skupštinskih mesta. Jednu godinu služiće više kao dekor, nipošto kao partner vlasti nadmoćne Demokratske partije socijalista. Dva ministra uredovali su u resoru ekologije i uređenja prostora. I dalje se razlikuju od veliko-srpskih crnogorskih stranaka, bogami i od DPS; gensek socijalista Svetozar Marović ugošćuje ruskog ekstrema Vladimira Žirinovskog, a Slavko Perović stiže do Butros Galija, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, LSCG je punopravni član Liberalne internacionale, a vođa liberala njen potpredsednik.

U jeku ozbiljnog uspona usledila su "unutarpartijska trvenja". Neki su smatrali da iz podrivaju politički neistomišljenici koji se plaše mogućeg ugrožavanja, drugi da sve već predugo traje i da život ima svoje (stomačne) zakonitosti. Bilo je nešto i onih koji pored neprikosnovenog Perovića nisu ni pomišljali da bi mogli načiniti kakav ozbiljniji politički iskorak ili ne daj bože zameniti ga na vrhu. Nakon četvorogodišnje iscrpljujuće borbe liberalna oštrica pomalo otupljuje, a dolazi i do smanjivanja razlika između njih i Narodne stranke, sledi i koalicioni nastup što je samo godinu-dve pre toga bilo nezamislivo. Perović i Kilibarda, kao Milošević i Ivan Đurić nakon uspostave višestranačja!!! Jedan džemperaš (bez brkova) okreće leđa beogradskom Voždu, a liberali mu daju podršku zbog promene političkog kursa. Zapravo, Perović dodatno pojašnjava da je reč o "preuzimanju liberalne politike" i u tome i jeste kvaka, kako vele klinci. Uzimam ti ideju i sprovodim je – odozgo!

Jedan dugogodišnji beogradski vatreni liberal, danas daleko od nekad mu velikog Slavka rekao je tada će Sati (žao mi je što nemam vaše novo slovo) glave doći "njegova đeca", tevabija okupljena oko opozicije unutar stranke, Monitora, Matice, Pen centra…" Pošteno govoreći u dobroj meri je bio vidovit. Liberali (Slavko) malo zategnu, malo popuste. Družina se osipala. Perović je razmišljao o povlačenju, čuo sam od zajedničkih prijatelja iz Podgorice. Ponudio sam mu intervju za Našu Borbu, koji nije prihvatio oberučke, vajkao se da nema šta da priča za punu stranu. Bio je kraj aprila 1996. godine. U glavnom gradu Crne Gore rado se prepričavao grafit koji je pravdao preletače, a Zoran Ljumović mi je tada rekao šta mu je ("Što ‘vamo ima para!") rekao jedan opozicionar (nije iz LSCG) koji se dočepao vlasti, vrha jednog ministarstva. Desilo mi se i nešto prijatno. Upoznao sam Balšu Brkovića, samo se pojavio na vratima moje sobe u hotelu "Crna Gora". Bio mi je veoma dragoceno otkriće, kao da sad sretnem Andreja Nikolaidisa, recimo. Narednog dana, dok sam grabio prema onoj baraci gde su liberali delali opet nabasam na mladog Brkovića koji reče da se upravo iščlanio… Slavko je zaista pominjao mogućnost da se skloni "od svega", prednosti kućnog ogrtača i papuča, svetle radne sobe u kojoj niže stihove… Intervju sam objavio odmah po povratku u Beograd, u vikend dvobroju Naše Borbe. Bilo je više od strane, na VIII i IX, 27-28. april 1996, a naslov je odisao sadržajem razgovora – Crna Gora će biti nezavisna.

Nikad nisam skrivao bliskost sa Perovićem, koliko god to štetilo i što su mu katkad neki njegovi kasniji saradnici ("borci NOR-a iz 1945") svašta servirali. Oni isti koji su na jednoj konvenciji (na III u Igalu sam bio gost-novinar a i danas na privesku LSCG držimo ključeve našeg "jugića") za sam vrh stranke govorili da su "buzeranti". Znao sam i za poteze tipa podapinjanje starom gospodinu prilikom izlaska iz klupe ka govornici, sve to mi je govorilo da je bio umoran i da nije imao s kim da nosi teret koji se svakim danom uvećavao.

Ne želim da ulazim u razloge koji su prethodili gašenju, samo ističem da mi je žao. I zbog razlaza sa Miodragom Živkovićem i zbog poruka dragog prijatelja Marka Vešovića iz Sarajeva, recimo i svih drugih sukoba i razmirica. Pogotovo žalim što LSCG više ne postoji i rado ću citirati kolegu i prijatelja Esada Kočana koji je povodom 20 godina od osnivanja rekao da je LSCG "bio moralni vrh i biljeg Crne Gore XX. vijeka". Perović je u svakom trenutku bio svestan, voleo je to da naglasi, da je delovanje liberala u Crnoj Gori – bitka Davida i Golijata. Da je reč o neravnopravnom jakanju "onih koji su Crnu Goru smatrali domovinom, protiv onih koji su je smatrali i smatraju imovinom". Pored svega dugo je bio u rovu, što nije baš lako, da parafraziram starog dobrog Džejmsa Restona.

Krajem jula prošle godine izmenili smo nekoliko poruka. Deo poslednje dodajem ovom prilogu: "Raduje me da pratiš moj blog. Osjećao sam obavezu da o nekim temama saopštim moje mišljenje i opišem moje iskustvo. Možda će, nešto od toga, nekome, nekad zatrebati, ko zna kad i hoće li ikad. Znam da CG, ako ikad krene da od blata pravi sebe, mora proći klancem kojim je išao LSCG, drugi put jednostavno ne postoji. Ovaj blog je neka vrsta putokaza, za lakše snalalaženje u mrkloj dubini toga klanca. Srdacno te pozdravljam!"

Na žalost trenutno nije u prilici da uzvrati na moju poruku od 6. januara ove godine i nadam se da neću dugo čekati odgovor. Šta god da mislite o njemu i njega i liberale je valjalo sačuvati, radi, kako Kočan reče, morala i kao beleg.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. perfect stranger says:

    “Tužan i ljut, ne pitajući za pobudu(e) sročih na mestima oštar komentar i nešto što bih danas prećutao. Đukanović je tada izjavio (i pogrešio!) da mu liberali neće nedostajati, iako nije prenebregao da je LS bio baštinik “odlične ideje”, ali da je u međuvremenu “urušen dnevnopolitičkim kompromiserstvom” ljudi iz užeg kabineta.” – Бањац

    Дакле, у тој ситуацији Ђукановићу се десило да “погреши(!)”, иако је “правилно” истакао да је ЛСЦГ “урушен компромисерством људи из ужег кабинета”. И најбољи гријеше!

    “Nakon četvorogodišnje iscrpljujuće borbe liberalna oštrica pomalo otupljuje, a dolazi i do smanjivanja razlika između njih i Narodne stranke, sledi i koalicioni nastup što je samo godinu-dve pre toga bilo nezamislivo.” – Бањац

    Значи, либерална оштрица највише отупљује када долази до коалиције са Србима. Дођосмо, дакле, до кључа за освајање демократије: никада са Србима! Нипошто са Србима!

    “…a jedna dnevna crnogorska novina, ona koja je dugo u naslovu imala slova koja aludiraju na delove šumadijskog opanka…” – Бањац

    Претпостављам да је други дио горе цитираног текста написан с намјером да се допадне неким овдашњим шовинистима. Било како било, подсјећам Вас (ако сте мислили на дневну новину Дан) да је главног и одговорног уредника тог гласила убила Мафија. Позивам Вас да се латите племените дјелатности истраживачког новинарства и покушате да утврдите: ЗАШТО ЈЕ УБИЈЕН ДУШКО ЈОВАНОВИЋ?”

    “Desilo mi se i nešto prijatno. Upoznao sam Balšu Brkovića, samo se pojavio na vratima moje sobe u hotelu “Crna Gora”. Bio mi je veoma dragoceno otkriće, kao da sad sretnem Andreja Nikolaidisa, recimo.” – Бањац

    Дивно! Дражесно је ваше његовање таквих људских драгоцјености, таквих демократских брилијаната, таквих примјера чојства и јунаштва! Код нас би се рекло: “С ким си, такав си!”

    На крају, мислим да би требало да напишете понешто о још једном јубилеју: двадесетогодишњој владавини ДПС-а. Имате доста материјала; ево, рецимо, једног Вашег мишљења о Ђукановићу (и Јову Капичићу), које сте написали прије неколика мјесеца:

    “Ne razumem, kršni i razboriti Crnogorci (ne tražite u ovom ni truna sarkazma, nećete ga pronaći) zašto ne učite na srpskim (narodnim) greškama i greškama vlastodržaca kao što je to, istina, sa zadocnjenjem naučio, pre svega, gospodin Đukanović i “tevabija” oko njega, kako mu je okruženje jednom prilikom na Crnogorskoj TV krstio jedan od najvećih Crnogoraca novijeg doba, gospodin Jovo Kapičić.
    Da ne bude zabune (polemiku ne mogu i ne želim da zaustavim) nisam od njegovih fanova, od onih koji su mu aplaudirali za neke poteze, ali to ne znači da treba da zatvaram oči pred onim dobrima. Na kraju je doneo Crnogorcima – CRNU GORU i sada svi treba da radite na uređenju te divne male zemlje. Možda je moglo i trebalo više i brže, ali vidite gde se i u kakvom stanju nalazi Srbija.
    Neko je zbrajao godine vladanja tri crnogorska vladara, zapravo dva su iz vašeg kamena, a jedan iz Kumrovca. Kralja Nikole 56 godina i Titovih deset godina manje je davna prošlost, gledajte šta možete učiniti sa Đukanovićem u narednim godinama.”

    ——————————————————

    Славку Перовићу желим брз опоравак.

  2. Zoran V. Raicevic says:

    Meni je ipak nažalije to što danas nema LSCG i što Crnogorci na prostorima svoje matice nemaju autentičnu partiju koja će štititi i promovisat njihove interese.

    Danas imamo DPS, koja pokušava da se predstavi kao zaštitnik Crnogoraca, i SDP, koja je uvijek bila beznačajna da bi to i bila, ali niti jedni, niti drugi nijesu istinski zaštitnici crnogorskog naroda.

    Zar je moguće da samo Crnogorci u Crnoj Gori nemaju svoju stranku, dok svi drugi imaju: Srbi, Bošnjaci, Albanci, Hrvati….

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register