Hoćemo referendum

Objavljeno: 11.12.2009, 18:28h

Premijer Dukanović, po mnogima najveći sin naših naroda i narodnosti, najavio je mogućnost odlaska iz politike. Jednom kada je otišao, na kratko srećom, nacija je pala u depresiju.

Premijer Dukanović, po mnogima najveći sin naših naroda i narodnosti, najavio je mogućnost odlaska iz politike. Jednom kada je otišao, na kratko srećom, nacija je pala u depresiju.

Piše: Zipp

Premijer Dukanović, po mnogima najveći sin naših naroda i narodnosti, najavio je mogućnost odlaska iz politike. Jednom kada je otišao, na kratko srećom, nacija je  pala u depresiju. Ne ekonomsku, nego onu iz glave što dolazi . Pametni su vapili „Primuse vrati se". Oni malo manje pametni su se pitali „Kako ćemo sad, bez njega?". Tad čuh jedan radio komentar-uvodnik, našeg najboljeg i najprofesionalnijeg novinara povodom njegovog odlaska. I ukočih se. Od tuge. A tek kada mu se javiše slušaoci. Kakav je to bol tj. neprebol bio. Toliko  „plača" za premijerom, kao da je ne daj Bože umro. Bilo je i  takvih komentara-komentara, da je isti najbolji u istoriji crnogorskog novinarstva. I šire, dodah tada u sebi. Ne mogah u program uživo. Od tuge i bola, bi mi se glas oduzeo.

Pitao sam se kao mnogi tada. A što ćemo sad? A kako ćemo sad? A oćemo li moć? A…

Puno pitanja, malo odgovora. Znao sam da ga gospodin Šturanović neće moći dostojno zamjeniti, uprkos tome što je i on krajnje pošten. Kao svi iz vrha partije. Medju običnim simpatizerima i članovima  se može provući i poneko nepošten, ali u vrhu takvih nema. Ne može se sve do kraja iskontrolisat, kolko godj partija revnosa bila!

Zamislih se  tada i za Državu, kao svaki pravi patriota, pitajući se. „A što ako ona propadne?"

Uh, o čemu sam sve mislio. Bolje da ne pišem. Znate sami na koje ste muke bili.

Srećom, po sve nas, Premijer se brzo pokajao tj. podlegao pritisku naroda.  Ostavio je milionske poslove, koji su mu izvrsno išli, da bi se opet žrtvovao. Za nas, često  nedovoljno zahvalne.

Ali, evo, opet premijer najavljuje da se povlači iz politike. I to sad, kad nam je najteže, a za što je kriva svjetska ekonomska kriza. Sad, kad nam je skinuo vize. Sad, kad smo na prijemno za ulazak u EU. Sad, kad uživamo u miru poslije nametnug nam rata. Sad, kada smo spremni da se odlučno suprostavimo organizovanom kriminalu i korupciji. Sad, iako nam  Državi još prijeti opasnost od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja…

To ne smijemo dozvoliti, ako nas ima. A ima nas. Trebamo se organizovati, protestovati ako treba, bolje moliti, da nam Premijer ostane. Zauvjek. Treba ga svim demokratskim sredstvima prisiliti da nas ne ostavlja. Predlažem organizovanje referenduma sa jednostavnim pitanjem „Da li želite da nas Djukanović vodi do kraja?". Ili tako nekako. Ma kao ono kada je on  predlagao, da se organizuje referendum sa isto tako jednostavnim pitanjem „jesmo li za višepartijski sistem?".

Znam da mu nije lako, te da ga kao čovjeka vrijedja ovo što o njemu priča takozvana opozicija i isfrustrirani ljudi, umišljeni intelektualci. Zato,  na referendumu bi se moglo postaviti i pitanje da se ukine opozicija. Što će nam? A kad demokratski odlučimo da nam opozicija ne treba, u što ne sumnjam ni ja niti bilo koji pošteni gradjanin, EU i Amerika nam ne mogu ništa prigovoriti. Sve demokratski.

Umišljenih i isfrustriranih  intelektualca srećom imamo malo, sve poštena inteligencija, pa se na njih ne trebamo ni osvrćati. Jednostavno ih mi, obični obožavaoci partije i premijera, a nas je ogromna većina,  trebamo pljunuti ili upadljivo, sa prezirom gledati kada ih vidimo na ulici. Ako oni uopšte i smiju izaći na ulicu, pred narod?

Već me majka pita „Dome, oćemo li nam davat penzije ako on podje"?

Tetka kuka „Kuku nama, ako on podje, sve će nas pobit"

Komšija brine „Oće li mu srušit to mala jada od kuće što još nije dovršio, a dozvole nema, iako je svim srcem i dušom za današnjicu" što i  pokazuje na svakom koraku.

Kolega mi se boji da ne ostane bez posla, iako ga godinama nema, ali prima platu.

Ujak, da mu nikad neće asfaltirat put pored kuće,  na selu,  a put godinama, samo što nije asfaltiran.

Poznanik, doktor, ima slične strahove i  komentariše „Ako budem mora živjet od plate kao ti, bolje da se ubijem."

Poznanik poznanika „Budem li mora plaćat porez, zatvaram radnju"

Momak jedan, dobar kao hljeb, ali ga je bilo uhvatilo loše društvo znate, boji se da će morat u zatvor zbog onih 5-6 grama heroina.  Muka je na njega.

Na koje su muke ovi „veliki", kad smo mi mali na ovakve, samo mogu zamislit. Ako Premijer podje. Nego neće. Nećemo mu dat.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Nina says:

    Sa velikim zadovoljstvom citam sve vase postove na PCNEN-u.

  2. Vojin Grubac says:

    Realno se moze desiti da Planeta izgubi gravitaciju, te da svi budemo nebeski gradjani. Ne narod, da ne ispane aluzija, vec gradjani.

  3. Milovan Vukov Jankovic says:

    On se povlachi NEPORAZEN,
    a narod osta NEPREOBRAZEN.

    Nema krucega ljepila od crnogorske ljubavi za LIK&DJELO, od Kralja Nikole, preko Acike iz Biograda, Staljina, Tita, Sloba, Momira&Mila, shto ce JADNO CHELJADE OBEZGLAVLJENO I OBEZMUDJENO, to samo Gospod Bog zna, kome ce cheshkat JAJCA, kad Milo sam sebe povuche i ostavi nam MINULI RAD I HIPOTEKE NA CGu,
    da ih otplacuju, nashi sinovi i unuci.

    Po novom zakonu mi nikoga ne smijemo isporuch koga ceraju po Jevropi, pa ni njega, moramo se navikavat, da i druge pitamo, kud je CGa krenula i imali li CILJ pred sobom, ili cheka da je neko VODI, ka kravu kod BIKA, a TELADI nece falit,
    jer zlo govedo, ostane vjechno JUNE.

  4. Veljko B Ilic says:

    “Moj izborni program je zbir realnih i sigurno dostiznih ciljeva razvoja Crne Gore. Dozvolite da Vas ukratko upoznam sa glavnim tackama programa:

    ZA CRNU GORU-otvorenu slobodnu drzavu vladavine prava, postovanje ljudskih vrijednosti, zastite porodice i slobode pojedinaca, ujedinjene oko nacionalnih interesa.

    ZA DEMOKRATIJU-odlucno i neopozivo, dalja demokratizacija svih institucija politickog sistema i demokratska kontrola vlasti zakonom i javnoscu rada.

    ZA PRAVA MANJINA-zastita i primjena posebnih prava muslimanskog, albanskog i hrvatskog naroda u Crnoj Gori, kao i doprinos manjinskih narooda razvoju bolje i srecnije Crne Gore.

    MILO DJUKANOOVIC-takav nam treba! Covjek pobjednickog duha. Milo Djukanovic je rodjen 15 februara 1962 godine u Niksicu, u staroj i uglednoj porodici iz Katunske nahije, koja tradicionalno njeguje crnogorske vrijednosti. Predsjednicki izborni program Mila Djukanovica je manifest politicke zrelosti, siguran i realan, zasnoovan na jasnim principima buduceg razvoja Crne Gore.”

    PS; Eto postovana gospodo, kakav je nekada bio program Mila Djukanovica kojega ste birali na svim izborima za poslednjih dvadesetak godina. Zahvaljujuci ddemokratiji koju vam je podario, sada mozete slobodnije da iznosite ono sto zamisljate, smisljate i planirate. Zivjeli i srecni bili, kao i Milo-takav nam treba!

  5. Zipp says:

    Milo-Vesko. Tako nam i treba.

  6. Libero says:

    Zipp me stalno odusevi sa svojim blogom.
    U kontekstu njegovog teksta samo da nadodam; nakon svega sto je uradio za Djukanistan crnogorskog Primusa treba proglasiti ‘Svecem” gradjanske i ekoloske drzave Crne Gore. Jedini koji ima kredibilitet da to uradi je Amfilohije Radovic, koji ce uskoro zasijati na patrijarhovom tronu. Najtezih ratnih godina oni su inace sa Slobom i Rasom isli nekad drumom a vise sumom!

  7. Veljko B Ilic says:

    Dobro pise ovaj nas Zipp. Sve sto vise citam njegove price, sve ga bolje upoznajem i razumijem. Zao mi je Zipp-ovu tetku sto je hvata neka tuga za Milom. Treba joj reci, da je Milo mlad, i da 15 februara, (jos dva mjeseca), puni 48 godina. Najbolje bi bilo, da toga dana organizujemo mitigne na kojim cemo proslaviti Milov Rodjendan, i uzgred uruciti cestitke i zahtjeve, da nas, nas premijer ne napusta. Ne treba da zaboravimo, da je nas Milo na svoj 29 rodjendan (1991) postao najmladji premijer u Evropi. Mogao bi Milo da ostane na toj duznosti premijera, i da nedje ubuduce proslavljamo da je nas Milo postao najstariji premijer u Evropi.

    To bi bilo potpuno ispravno: Za dobar zivot, za siguran zivot, za zivot bez podjela. Za sigurnu, bogatu, otvorenu, slobodnu i uspravnu Crnu Goru u Evropi. Potreban je Vas glas na Zipp-ovom Referendumu, da ga jos jednom damo nasemu premijeru Milu Djukanovicu. Zivjeli! PS: Gospodine Zipp, pozdravite vasu tetku.

  8. Zipp says:

    Gopsodine Iliću,
    Pozdravio sam tetku od Vas. Premilo joj je bilo. Još kada sam joj rekao da živite u Australiju. Zna tetka da je to dalje i od Beograda i od Zagreba.
    Reče mi, kada se čujem sa Vama(nijesam joj mogao objasniti kako komuniciramo), da, ako dodjete u Podgoricu, obavezno svratite kod nje. Na urmašice i kadaif, te da se lijepo ispričate.
    Ako se odlučite da prihvatite njen poziv, preporučio bih Vam da to ne bude u vrijeme dnevnika RTCG. Sve poslove prekida tada. Dnevnik joj je melem na ranu. Zna mi reći, otprilike ovako:
    “Vala nijesi nepametan, ali vidiš li kako svi na televiziji lijepo pričaju o Milu. Samo ti nešto iznaodiš. Šuti jadan. Da njega nema, ne daj Bože. A može te neko i ubit to što pričaš.”
    Mislim da Vi gospodine Iliću, i moja tetka, imate o čemu pričati. Imate i slična mišljenja, vizije, razmišljanja, rekao bih.
    Možete poslije odigrati i partiju ćišmaka. Pokera, tetka ne zna igrat.
    Dobro došli. Kod nje, mislim.

  9. danilo stojanovic says:

    Dobar blog. Ukazuje na nase nedemokratsko “rajinsko” ponasanje. Mozda je to “istorijski uslovni refleks” – ali mi zaista obozavamo “vodje” i “vozdove”.

    Ovo jer samo dokaz nedovoljne demokraske svijesti kod gradjana. Duga je to prica, pa da zakljucim, ZIP u pravu ste – tesko je zivjeti bez vodje kada nemate svoju svijest i savijest. Ili, obratno, lakse je zivjeti kada prepustis svoje odluke nekom drugom.

    Ako nista, mozes bar da ga kritikujes. A to sto si mu ti dao moc – to nije bitno.