Закон џунгле!?

Objavljeno: 09.12.2009, 15:02h

Госпођа Љупка Ковачевић је навијачима Приморца покушала објаснити да је непраштање облик пројављивања људске истине, и оправдани одговор на ехо прошлих времена!? Иначе, како објаснити чињеницу да је транспарент “Никад нећемо заборавити, никад опростити”, истакнут на ватерполо утакмици Југ – Приморац у Дубровнику, наишао код познатог јавног дјелатника на симпатије и разумијевање?

Госпођа Љупка Ковачевић је навијачима Приморца покушала објаснити да је непраштање облик пројављивања људске истине, и оправдани одговор на ехо прошлих времена!? Иначе, како објаснити чињеницу да је транспарент “Никад нећемо заборавити, никад опростити”, истакнут на ватерполо утакмици Југ – Приморац у Дубровнику, наишао код познатог јавног дјелатника на симпатије и разумијевање?

Piše: Vojin Grubač

Госпођа Љупка Ковачевић је навијачима Приморца покушала објаснити да је непраштање облик пројављивања људске истине, и оправдани одговор на ехо прошлих времена!? Иначе, како објаснити чињеницу да је транспарент "Никад нећемо заборавити, никад опростити", истакнут на ватерполо утакмици Југ – Приморац у Дубровнику,  наишао код познатог јавног дјелатника на симпатије и разумијевање?

Госпођа је крајње аналитички објаснила навијачима которског Приморца да су се "суочили са истином која није само политичка него људска"!? Успут их је упозорила да ће се то дешавати "на свим мјестима гдје је Црна Гора била умијешана у рат", те да ће сасвим оправдано "и убудуће њихово кретање, слобода и људско достојанство бити ограничени", док се не испуне одређени услови политичке природе!? Неизбјежно се поставља питање, а по којим је то познатим законима тај став исправан? Да ли, можда, по законима џунгле? Или је законе џунгле госпођа Ковачевић овом тврдњом промовисала као незаобилазну "људску истину", која мора наићи на опште разумијевање?  Морам рећи да се с тим ставом не могу сложити, нити га разумјети .

Роко и Марин не праштају ником!

Недавно је "Слободна Далмација" пренијела информацију да је Истражни центар Жупанијског суда у Шибенику поднио тужбу "због основане сумње покушаја убојства у контексту злочина из мржње, против Рока М. (22) и Марина П. (26) из Перковића зато сто су без повода пресрели, вријеђали на националној основи, те потом брутално претукли двојицу браће – Јосипа (37) и Марка (25) М., држављане БиХ из мјеста Бусовача."
"Ноћни препад догодио се на жупанијској цести у Перковићу, гдје су насилници Мерцедесом препријечили цесту Аудију у којем су путовала браћа из Бусоваче. Премда их од раније нису познавали, почели су их, по изласку из аутомобила, безразложно вријеђати на националној основи.  Након салви увреда кренули су у отворени физички напад, при чему су браћу немилосрдно претукли шакама, дрвеном летвом, камењем, те напослијетку чекићем. Наиме, старији од браће Јосип, у нападу је задобио дјеломичну фрактуру обје вилице, избијено му је неколико зубију и дијагностицирана тешка озљеда ока, као и фрактура јагодичне кости. Његов млађи брат Марко у обрачуну је имао "више среће", те је у сукобу с насилницима зарадио "само" посјекотину на глави у дужини од девет кируршких шавова."
Како ово коментарисати? Нема сумње да су ова двојица насилника органски дио свима познате пароле: "Никад вам нећемо заборавити, никад опростити", која је у другим околностима добила симпатије госпође Љупке Ковачевић. Резултат суштинске пројаве те пароле је овдје очигледан. Он је њен логични продужетак , јер не постоји други пут реализације такве злехуде мисли. 
У овом случају именовани насилници су пресрели потпуно непознате људе – зато што  имају претензије према свима који путују са БХ регистарским таблицама, и пребили их из разлога "колективне одговорности" за нешто.  Колективна одговорност се, дакако, провлачи и у порукама госпође Ковачевић, упућених навијачима Приморца. У чему је разлика?

Освета не бира жртве

До ког безумља може да иде заслијепљаност промотера насиља на основи "колективне одговорности" најбоље показује чињеница да су претучени били, у споменутом случају, исте националности као и нападачи. Коментари на тај догађај у "Слободној Далмацији" су били невјероватно колоритни. Ево дијела коментара: "У Далмацији ништа ново.  Напаћени Хрвати Средње Босне нападнути су из обијести од домаћих Орјунаша."; "Да није жалосно било би смијешно. Пијане будале не знају да у БиХ живе и Хрвати. Умјесто да помажемо једни друге, Хрвати млате нашу браћу Хрвате."; "Хрвати из БиХ ОПРОСТИТЕ НА ОВИМ БУДАЛАМА, СРАМ ЈЕ НАС ВЕЋИНЕ ТАКВИХ ИДИОТА". Један коментатор је на те коментаре реаговао овако:"Некако се из ваших изјава може извући закључак да је једини проблем код овог премлаћивања што су премлаћени, по вашем закључку, Хрвати?! Е то је већ оно страшно."
Интересантан је у овој причи био и сљедећи коментар:" Како на националној основи кад су и једни и други Хрвати..?" Одговор на то чудно питање је, ипак,  врло лак – у експлозији агресивне националистичке заслијепљености може пострадати и припадник исте нације јер, можда, "није добар" члан своје нације, по личној процјени нападача. Зар је то чудно? Па у Црној Гори су, сјетимо се, такође из побуда екстремног црногорског национализма, кроз познати ЦКЛ и резимска гласила, "медијски черечени" одређени Црногорци, као- "најгори издајници Црне Горе, који су се политички удружили са њеним највећим крвницима, непријатељима њене суверености".  

Принципи или антипринципи?

Да ли Госпођа Ковачевић сматра да сви пострадали у прошлом рату требају, заједно са својим сународницима, покретати и промовисати нови круг отворене приче о непраштању, са свим консеквенцама које слиједе из тог става упућеног "онима другима"? Наравно, све то гледајући у контексту да се ниједна страна у сукобу на територији бивше Југославије није суочила са прошлошћу, а чини се да политичари уопште немају намјеру да иду у том правцу. Управо зато, када би се став Љупке Ковачевић посматрао као универзални принцип који важи за све, онда нико више никад не би смио да се креће по "туђим територијама" без страха од посљедица.
Да је госпођа Ковачевић, којим случајем,  подијелила дотични транспарент на два дијела, па да је дио "никад нећемо заборавити" – донекле "разумјела", а други дио "никад опростити" – крајње критички посматрала у општем контексту балкансих дешавања, схватајући његову опасност – чак и за оне који истичу тако нешто, ситуација би била другачија. 

Хајде да ствари посматрамо са друге стране. Рецимо, да ли Љупка Ковачевић зна за злочине почињене у "Бљеску и Олуји", затим оне на територији непризнете Херцег Босне, сабирне логоре за српске цивиле у Хрватској изван територије ратних дејстава, злочине приликом акције регуларне војске Републике Хрватске пред крај рата у БиХ, свирепа убиства резервиста никшићко- шавничке групе у Лори? Ако зна, да ли због тога унапријед поздравља евентуалну појаву истог транспарента у Котору на новој ватерполо утакмици истих спортских супарника? Да ли би тада и хрватским навијачима поручила да ће "и убудуће њихово кретање, слобода и људско достојанство бити ограничено", све док се не испуне неки политички услови у Хрватској?  Ја, рецимо, осуђујем такву могућност и претпостављам томе  поруку да свако погледа себе у сличној ситуацији. Краће речено, "не ради другом оно сто и сам не би желио да ти други раде", из истих разлога и побуда. И да та порука буде упућена  овај пут навијачима Југа који су истакли тај инкриминисани транспарент, као и навијачима Приморца у том смислу да не праве реципрочан одговор. А госпођа Ковачевић би ипак требала да се још једном осврне на поруке свог текста и изведе одређене закључке. Нарaвно, све то из разлога да се не би послије немилих догађаја, који се могу десити у Котору на исти начин, хватала за главу од изненађења. Изненађења не смије бити, те зато треба ипак носити већу одговорност за своје ријечи, које су у овом случају биле без потребе натопљене керозином. 

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Jole says:

    Iako se slaze sa vasom osnovnom idejom tj. prastanjem za grijehe, koja je stara bar koliko i hriscanstvom, ta ideja je univerzalna.

    Interesantno je da ste od obilja primjera koji su se desili na prostorima bivse YU, uzeli jedan sukob izmedju Hrvata. I jos cudnije – navodno linchovanje izvjesnog Crnogorca od Crnogoraca, naravno u jeku pomahnitalog, histericnog Crnogorskog nacionalizma koji je tresao cio region.Dakako, i strana stampa je izvjestila o tome.

    Na ovim prostorima, neprastanje, osveta , inat, .., su dio kulture, jos uvijek. I jos gore, pokusaji istrebljenja , protjerivanja cijelih naroda,vandalizam,… Upravo je pretekst toga cesto bio prethodni zlocin ili nepravda nanesena aktuelnom pociniocu. Nisu li Hrvati NDH objasnjavali njihovim stradanjima u II sv ratu, ali su u jednom danu ubili vise Srba nego li sto je Hrvata stradalo izmedju dva rata. Nisu li i Srbi navodili zlocine iz II sv rata nad njima kad uvod u novi Magnum Crimen pocinjen ponajvise u Bosni,…, pa ciklus nasilja izmedju Albanaca i Srba itd.
    S obzirom koliko su ovi primjeri za neprastanje ruzni i jezivi, razumijem vas sto ih nijeste pomenuli.
    Izabravsi ona dva primjera sa jedne strane zvuci groteskno, providno i neozbiljno.
    Sa druge strane, ja ne prigovaram advokatu koji brani klijenta,ma sta on pocinio.To mu je profesija.

  2. Zipp says:

    Zakon džungle?
    Kada se posmatra iz ugla, iz kojeg ga Vi posmatrate, to bi se moglo nazvati tako. Kada bi ljudi bili onakvi kakvim ih uče svete knjige, bio bi ovaj text g-dje Kovačević poziv na zakon džungle. Ali ljudi su, pogotovo na ovim prostorima, često zvjeri. U ovom drugom kontekstu, našem, ljudi kao zvjeri, transparent “Никад нећемо заборавити, никад опростити” je benigan. I za naše prilike, pogotovo navijačke, na utakmicama, Gandijevski.
    Uporedite ga sa «Nož, žica, Srebrenica» iz grla dobrog dijela navijača kada gostuje neka ekipa iz Federacije BIH.
    Ili, zamislite da se Kotoru desilo što i Dubrovniku. Da je granatiran stari Kotorski grad, poharani Prčanj, Perast, Stoliv… Da je Kotor držan pod opsadom. Da…
    I zamislite transparente u Kotoru, poslije toga, pri gostovanju neke ekipe iz Dubrovnika. A tek omrznutu šahovnicu na registraciji automobila i što bi se sa njim moglo desiti.
    Jedan-jedini metak sa Hrvatske teritorije nije ispaljen na crnogorsku, za vrijeme rata.
    Jedan-jedini metak nije ispaljen sa teritorije Bih na Srbiju za vrijeme rata.
    «Nož, žica, Srebrenica»!
    U Dubrovnik sam poslije rata bio 3 put. Svaki put mi je bilo krajnje neprijatno, osjećao sam nelagodu. Iako sam zatvaran zbog odbijanja učešća u toj suludoj pohari. Neprijatna mi je bila i pomisao da će me naglasak «odati». I da mogu možda doživjeti prezir, uvrede, batine čak, od nekog Dubrovčanina, ostrašćenog ili koji je izgubio nekog tada. I šta da kažem? «Ja nijesam». Da mi se to i desilo, vjerovatno to ne bih rekao. Mislim, da neki koji su radili ono za što ja mogu, ni kriv ni dužan «platiti», ne osjećaju ni stid ni nelagodu. Ja osjećam.
    Upravo sam tako shvatio i text g-dje Kovačević. Da odgovaraju oni koji su krivi. Koji su nas gurnuli u taj pohod «ovjenčan» opijanjem i pljačkom, koji ja ne bih nazvao ratom. Da se izvrši lustracija, kako ne bi svi bili odgovorni. Kolektivno. U tom slučaju, ja ne bih amnestirao ni običnog vojnika ili rezervistu, koji se «isticao» u nepočinstvima. Ali bi mi on uvijek bila zadnja karika odgovornosti. A svi znaju, ko hoće da zna, ko je najodgovniji. Tadašnji i sadašnji crnogorski politički vrh, takozvana elita.
    «Elite» se dočekuju na crvenim tepisima. Obični gradjani se mrze, šikaniraju, strahuju i plaćaju cehove njihovih pijanstava i orgijanja.
    Tako sam je vidio i vidim text g-dje Kovačević. I saglasan sam sa njim.

  3. Vojin Grubac says:

    Zipp: “U Dubrovnik sam poslije rata bio 3 put. Svaki put mi je bilo krajnje neprijatno, osjećao sam nelagodu. Iako sam zatvaran zbog odbijanja učešća u toj suludoj pohari. Neprijatna mi je bila i pomisao da će me naglasak «odati». I da mogu možda doživjeti prezir, uvrede, batine čak, od nekog Dubrovčanina, ostrašćenog ili koji je izgubio nekog tada. I šta da kažem? «Ja nijesam». Da mi se to i desilo, vjerovatno to ne bih rekao.”

    Gospodine Zipp,

    da li smatrate opravdanim da se Dubrovcani isto tako osjecaju da odu, recimo, u Crnu Goru, Republiku Srpsku, Srbiju, zbog toga sto mogu naleceti na nekoga izbjeglog, “ostrascenog ili ko je izgubio nekog u zadnjem ratu”?
    Pretpostavljam da javna rijec treba da ide u pravcu pacifikacije bivsih desavanja, zakonskih postupaka u utvrdjivanju individualne krivice, a nikako propagiranja kolektivne krivice.
    Nisam vidio u hrvatskim medijima da se dogadjaj na toj vaterpolo utakmici politizovao, nisam vidio da se decidno reklo sta se tamo desilo, te samim tim nije vrseno opsudjivanje toga da li je neko bio u pravu ili krivu. Znaci, logicno se situacija medijski smirivala jer, kao minimum bi bilo – dovidjenje toj vaterpolo lizi ili utakmice bez navijaca uz policijsku pratnju sportista, sto opet znaci kraj.

  4. Vojin Grubac says:

    Zipp: “Upravo sam tako shvatio i text g-dje Kovačević. Da odgovaraju oni koji su krivi. Koji su nas gurnuli u taj pohod «ovjenčan» opijanjem i pljačkom, koji ja ne bih nazvao ratom. Da se izvrši lustracija, kako ne bi svi bili odgovorni. Kolektivno. U tom slučaju, ja ne bih amnestirao ni običnog vojnika ili rezervistu, koji se «isticao» u nepočinstvima. Ali bi mi on uvijek bila zadnja karika odgovornosti.”

    Rekao bih – ne sumnjam u dobre namjere gospodje Kovacevic. Medjutim, gornjim tekstom su dati razlozi zasto taj put smatram neispravnim. Mislim da je izabrala opasan put, jer zeli preko kolektivne odgovornosti da dodje do pojedinacne, i to u situaciji kada kolektiv ne postoji u tom smislu sto – taj virtuelni “kolektiv” ne moze promijeniti vlast. Taj “kolektiv” ne moze pomoci sebi, a o drugima da negovorimo.
    A drugi razlog je taj sto na Balkanu svi posmatraju samo zrtve svog naroda, i traze odgovorne za te zrtve samo u drugim narodima. Dovoljno je pogledati balkanske drzave u kojima je vlast smjenjiva, i opet se ne pozivaju na odgovornost odgovorni.
    Tacnije, gone se pocinioci zlocina samo ako se to mora zbog medjunarodne javnosti. Tako je to danas i u Hrvatskoj, iako je ona, nesporno, demokratska drzava sa smjenjivom vlascu. U Crnoj Gori, cija je demokratija sporna – ista stvar.
    U takvoj situaciji ipak se samo moze insistirati na pojedinacnoj odgovornosti, u ramu zakona i uz asistiranje onih koji mogu da pruze odredjenu pomoc.
    Zato je i gospodja Kovacevic, po meni, napravila krupnu gresku u odabiru puta, koja moze kao opasna greska – izazvati negativne konsekvence u smislu koji sam predocio.

  5. Miro Kuč says:

    Gospodin Grubač okrene naopačke razmišljanje Ljupke Kovačević, pa ga zatim iskritikuje. Uspravno postavljen njen tekst pak nije moguće kritikovati: krivnja za zločine nije individualizovana, to je problem, to je poruka.

  6. Vojin Grubac says:

    Mozete ga postaviti kako hocete, on opet moze biti kritikovan na razne nacine, jer takav ugao gledanja ne stoji stabilno.
    Jedan od boljih nacina je pismo koje su uputili navijaci Primorca – Bestije kao odgovor na reakciju gospodje Kovacevic…

    http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=42086

    Bili su u tom odgovoru kulturni, jasni i jako precizni. Rekao bih – gospoda navijaci.

  7. Ervina Dabizinovic says:

    Dok se ne uđe u proces suočavanja sa prošlošću i lustraciju pacifikacija nije moguća igospodine Grubač.
    Kada se donese politička odluka o preuzimanju odgovornosti od strane vlasti i političkih elita za zločine koje su činili u naše ime svi biće pomirenje i oprosta. U protivnom ovdje će još biti pozivanja na svijetlo oružje i osvete i mogućih sukoba.
    Dok političari ne preuzmu ličnu, komandnu i političku odgovornosti, dok kompletno društvo ne bude lustrirano stalno će nam se pojavljivati kosturi iz ormara. I to je ono na što nas je podsjetila Ljupka Kovačević. Ko shvatio shvatio.

  8. Vojin Grubac says:

    Dok političari ne preuzmu ličnu, komandnu i političku odgovornosti, dok kompletno društvo ne bude lustrirano stalno će nam se pojavljivati kosturi iz ormara. I to je ono na što nas je podsjetila Ljupka Kovačević. Ko shvatio shvatio. ( Ervina Dabizinovic)

    Gospodjo Dabizinovic, ne bih se slozio s vama da je tekst doticne gospodje bio usmjeren u tom pravcu. Ali, osvrnucu se na ovo sto vi tvrdite.
    Znaci, tvrdim da političari u Crnoj Gori nikad nece preuzeti “ličnu, komandnu i političku odgovornost”, niti odgovarati za ponasanje u vremenima proslih ratova iz mnogo razloga:
    – zato sto su na vlasti, imaju imunitete i napravili su sistem gdje je vlast nesmjenjiva te bira samu sebe.
    – zato sto su pitanje svoje odgovornosti za ratna desavanja “odradili” trgovinom sa Zapadom u vremenima konfrontacije sa Milosevicem, tako da su abolirani od strane “medjunarodnih gazda”.
    – zato sto je najveci dio antiratnih javnih radnika, koji su u dugom periodu napominjali rezimu ratne grijehe – unovcio svoju antiratnu poziciju i postao dio tog istog sistema: ambasadori, cinovnici , savjetnici, pomocnici, biznismeni, direktori TV,…

    Ako su antiratni djelatnici odustali od narastanja snage ideje o ratnoj odgovornosti do kriticne mase, kada se stvari mogu mijenjati, te na politickoj berzi prodali svoje politicke pozicije za cinovnicke i biznis pozicije – tada se vise nece moci nikada stvoriti ta kriticna masa unutar CG. Jednostavno, bilo bi smijesno da sada ti isti koji su se prodali pocnu govoriti o odgovornosti. Odmah bi im se uputilo pitanje – a koliko trazis sada?

    U takvim okolnostima govoriti o kolektivnoj odgovornosti, na nacin da neko ima pravo da vas zbog nje presretne negdje, i kazni na razne nacine: od maltretiranja do Roko- stila, izgleda mi bezumno.

  9. Veljko B Ilic says:

    Vojin Grubac: “Govoriti o kolektivnoj odgovornosti, na nacin da neko ima pravo da vas zbog nje presretne negdje, i kazni na razne nacine: od maltretiranja do Roko-stila, izgleda mi bezumno.”

    Gospodine Grubacu, vase zapazanje je potpuno jasno i tacno. Kao sto vi kazete, ne moze se preko kolektivne odgovornosti doci do pojedinacne. Poznato je, da nema kolektivnih zlocinaca, nema ni kolektivne lazi ni istine. Dolazi vrijeme da usvajamo tolerantan odnos jednih prema drugima bez prethodnog formiranja predrasuda i stereotipa.

  10. Vladimir Nedovic says:

    Ja cu, nevezano za to sto sam i sam Bestija i prijatelj onih koji su pisali njihovo saopstenje, podrzati upravo njihov zdravorazumski stav, koji se moze smjestiti izmedju onog gospodje Kovacevic i ovog gospodina Grubaca.

    Ja razumijem stav gospodje Ljupke, i cak se zalazem za kolektivnu odgovornost. Ali ne svih gradjana ovih prostora, svih mogucih generacija, vo vjeki vjekov. Nego generacije nasih roditelja, onih koji su bili zaslijepljeni mrznjom, zavedeni propagandom ili uplaseni da se usprotive. Njihova djeca nista nisu kriva, i tako ce ostati ako, nedajboze, ne bude nekog novog incidenta ili sukoba na slicnim osnovama.
    Nacin na koji ja razumijem tekst gospodje Kovacevic jeste da ona zeli da izazove bunt kod mladih, da ih navede da se usprotive protiv roditelja i njihovih (ne)djela, ali i tada i sada aktuelnih politicara. Mislim da ovo nije bila prava prilika za takvo nesto. I da ovaj incident (a na strani navijaca Juga bila su neka djeca, ‘napaljeni tinejdzeri’ – pogledajte ovdje: http://www.dance.hr/odyuteladoamerike/675-jug-primorac.html) nema mnogo veze sa tim. Stoga podrzavam Bestije sto ne zele da se bave tim stvarima onda kad od obicnih gradjana postaju navijaci svog kluba.

    Sem toga, slozio bih se sa gospodinom Grubacem u prvom dijelu teksta, s tim sto smatram da on nije adekvatan odgovor na stav gospodje Kovacevic (s obzirom da ga dozivljavam na gore opisani nacin). Ali se ne mogu sloziti sa zadnjim njegovim pasusom, gdje se opet podsjeca na neke ‘nase’ i ‘vase’ (sto je potpuno irelevantno), i zamislja situacija u kojoj bi se kotorski navijaci ‘svetili’ zbog Lore, Bljeska i Oluje. Ovo posljednje mi pogotovo turobno i cak tendenciozno zvuci, pa moram ponovo skrenuti paznju na mudre rijeci predstavnika Bestija.

  11. perfect stranger says:

    Исправна запажања господине Грубач, а наслов адекватан.

  12. Vojin Grubac says:

    Gospodine Nedovicu,
    razlika u pristupu autora teksta koji ste linkovali i izjave gospodje Kovacevic se razlikuju po duhu i namjeri. Ujedno, jedan dubrovacki sajt je prenio njenu izjavu:
    http://www.dubrovniknet.hr/novost.php?id=7601
    Dok bi im hrvatski komantator zabranio ulazak na tribine, gospodja Kovacevic nalazi opravdanje za takve provokacije koje su se desile. I poslije citanja doticne izjave na dubrovackom sajtu mogu konstatovati samo jedno – da su u pravu. Ostali civilizovani i korektni navijaci Juga vjerovatno “trebaju da se stide”, jer “nisu dovoljno patrioti” i ne shvataju potrebu da neko nosi “kolektivnu odgovornost” pred njima?!
    I sada dolazimo do mjesta kada treba razjasniti – koji oblik kolektivne odgovornosti i kazne trebaju da istrpe navijaci koji su kolektivno odgovorni?
    S obzirom na to da se gospodja Kovacevic nije osvrnula na skandiranja malene grupe najvijaca Juga, od koje se ogradjuju korektni ljudi, da li ona smatra da se doticno skandiranje moze smatrati ispravnim?
    Takvim pristupom se osveta stavlja na pijedestal pravde, a potom i osveta sa osvetu, i tako dalje u spiralu.
    U cemu se tada razlikuje izjava gospodja Kovacevic od izajva politickog rukovodstva CG koje je uoci proslog rata nedvosmisleno reklo da ide u “osvetu” zbog duha NDH, koji se “reinkarnirao u novom obliku”.
    Da li da pominjem u sirem kontekstu “sah i sahovnicu”, kao i izvode koji slijede?
    Zato smatram da bi gospodja Kovacevic trebala proznalizirati svoje stavove iznesene u zadnjem tekstu.

    Uostalom, evo izvoda iz teksta o poznatom reziseru Lordanu Zafranovicu, sa osvrtom na jedan poznati film vezan za Dubrovnik:

    “I ovogodišnju smotru Lordan kakvog ne poznajete otvoriće Zafranovićev najpoznatiji i najnagrađivaniji film Okupacija u 26 slika, priča o Dubrovniku pod ustaškom vlašću sa jednom od najpotresnijih slika u jugoslovenskom filmu – scenom klanja u autobusu. Zbog nje su mnogi napuštali bioskope pre kraja projekcije a njeno izbacivanje savetovano je reditelju kako bi dobio Oskara za najbolji strani film. Međutim, Zafranović nije hteo da pristane na tako nešto, a kako je izjavio na konferenciji za novinare, imao je nameru da se „naturalizam usiječe u svijest svakog gledaoca”.

    Lordan Zafranović smatra da bi uvek trebalo praviti filmove o fašizmu, koji je stalno prisutan, i ispitivati odnos prema njemu. To najavljuje i za film Karuzo, koji namerava uskoro da snimi. On je govorio i o užasima ustaškog logora smrti Jasenovac, o kojem je 1983. snimio dokumentarac Krv i pepeo Jasenovca, filmu Testament – Sumrak stoljeća o suđenju ustaškom zločincu Andriji Artukoviću, tokom čijeg snimanja je pomišljao da zauvek napusti film. „Radili smo filmove iz strahova da se nacionalizam ne pretvori u tragediju”, rekao je Zafranović napomenuvši da se ipak dogodilo suprotno. Da može, vratio bi se na nerealizovanu temu o deci Kozare, jer je drugi svetski rat bitan za razumevanje onoga što nam se desilo početkom devedesetih.”

    http://www.e-novine.com/index.php?news=25733

  13. Vladimir Nedovic says:

    Gospodine Grubac,

    opet vi o nasima i vasima. Ja sam rekao sta sam imao, u jednom dijelu se slozio s vama, i zakljucio da su Bestije ponajvise u pravu.

  14. Vojin Grubac says:

    Gospodine Nedovicu,

    cini mi se da se nisam osvrtao na vas tekst, niti ga komentarisao u bilo kom vidu osim sto sam se osvrnuo na vas link.
    Dakle, u ovom slucaju ne sporim sa vasim pozicijama koje su mojim proslim postom ostale netaknute.
    Naravno, slazem se da su Bestije u pravu.
    Ne mislim da je relacija “vasi – nasi” inkriminisana kategorija kada se govori o jednakim principima za sve. Ako, pak, jedni “principi” vaze u jednom slucaju a u drugom ne vaze, inkriminisana kategorija je nedostatak univerzalnog pricipa, te je kategorija “nasi – vasi” opet neduzna.

  15. labud dabanovic says:

    Ja nijesam obrazovan da kometarišem ovakve teme-đe treba mudrost i znanje.Ja se trudim da iz komentara mudrih i obrazovanih sebe izgrađujem u savremenog čovjeka.Ali zbog onih,što svoje obrazovanje i mudrost zloupotrebljavaju za neke lične maštarije,primoravaju me da i ja nešto prozborim.Za takve ‘obrazovane kulturologe’,koliko sam ja primjetijo,njihovo srljanje ne može zaustavit ničija kultura i obrazovanost-neće da čuju-imuni su na to.Pa sve mislim da takvi najbolje čuju baš mene jer me ne sputava ni kultura niti obrazovanost-da pazim na riječi i ponašanje.
    Ovom temom ‘Законa џунгле’ autor nastavlja da zatrpava tragove iz jame zločina-2 vijeka duboke i široke,koju mu je pripadnost u nasljestvo ostavila.Nebih se tome protivijo,no mi čak bi i milo bilo,da to zatrpavanje ne čine lustrirajući i ukopavajući druge pripadnosti.Narod njegove pripadnosti te lustracije ne čini a 2-vijeka su ogrezli poput onog jučerašnjeg -Nož, žica, Srebrenica.Kad im se to danas o glavi slomilo pojavljuju se razni akademici i razne alternative,da to zatrpavanje nastave pričanjem i gunđenjem.A ovaj ‘đžentlemen’ Grubač,koji sebe iz milosti zove-Srbin iz Moskve,nastavljo lobirat s položaja AA-kiklopu ugrdit drugo oko u glavu.No i to ‘ne pije vodu’ pa sad dofatijo trubu da na ovu temu trubi tuđim notama ubačujući u njima svoje,nebi li tako tuđe osvjetlijo a ono svoje-naopako i opako zamaglijo.
    Dok je ovakvih trubača a i lidera u Srbiju,nama u Crnu Goru je nemoguće vršiti lustraciju-osudit ono što je za osudu.Ko je lud da u svoju kuću osuđuje članove za nedjela u koja su bili a oni,što su ogrezli u zločine,čekaju momenat da š njima naslade svoju mržnju?Od tog,u nevakat kažnjavanja,izgorela bi kuća i domaćin zajedno sa članovima.E tome slično bi i Crna Gora prošla sa građanima kad bi sad,u nevakat,vršila lustraciju.Bila bi to i druga nepravda,sa onom iz 1918,koju su učinjeli sinovi svojoj maki Crnoj Gori-ponovo žrtvovanje sebe da ponovo Crnom Gorom vlada onaj što trči-maratonska zlodjela.Ličilo bi to na ponovo vraćanje zločinaca na mjesto zločina i njihovo nastavljanje mrcvarenja i ponižavanje žrtve.
    A što se tiče parole pojedinaca poput ‘Никад нећемо заборавити, никад опростити’ i kad bi takve parole činjele državu ‘zakonom đžungle’ opet bi tim ‘zakonom đžungle’ Srbija prednjačila.Sjeća te li se onog u Crnu Goru poput ‘ovo je Srbija’ da one ostale koje izazivaju prezir ne pominjem.Te parole u Hrvacku kao i ove u Crnu Goru nijesu od čeljadi kojima je država i kuća i budućnost-njima se na praštanje nemože zamjerit-djelo je na viđelo.Zamjerit im mogu samo oni koji oće da se i zaboravi.To je nemoguće postić đe mozak normalno fukcioniše.

    Zašto neko prašta ranu
    to neljudi ne poznaju.

  16. Vojin Grubac says:

    Dabanovicu,

    od svega sto ste napisali razumio sam da je poenta u sljedecem:
    ” U Crnu Goru je nemoguće vršiti lustraciju-osudit ono što je za osudu. Ko je lud da u svoju kuću osuđuje članove za nedjela u koja su bili, u nevakat kažnjavanja izgorela bi kuća i domaćin zajedno sa članovima. E tome slično bi i Crna Gora prošla sa građanima kad bi sad, u nevakat, vršila lustraciju.”

    Bicu jako precizan, ono u cemu se slazem sa gospodjom Kovacevic je to da svako treba da odgovara za nedjela pocinjena protiv covjecnosti i to individualno. Vi ste protiv toga da se odgovara po individualnoj krivici, ali i uopste, jer – “nije vakat”, ” ko je lud da u svoju kucu to radi”, “kuca ce izgoreti od toga”, “izgorece domacin sa clanovima”, itd…

    Vas stav je jasan, hvala na preciznosti u komentaru.

  17. labud dabanovic says:

    Grubaču
    razumijeli ste vi sve dobro!No vaša ‘poenta’ je da se ne vide zle namjere-vaše i onih oko kuće.Čupati nekom rečenice da bi mu obezvrijedili ono što se ćijo reći može samo onaj ko je naklonjen-Законy џунгле.

  18. danilo stojanovic says:

    Bicu jako precizan, ono u cemu se slazem sa gospodjom Kovacevic je to da svako treba da odgovara za nedjela pocinjena protiv covjecnosti i to individualno. Vi ste protiv toga da se odgovara po individualnoj krivici, ali i uopste, jer – “nije vakat”, ” ko je lud da u svoju kucu to radi”, “kuca ce izgoreti od toga”, “izgorece domacin sa clanovima”, itd…
    V. Grubac

    G. Grubac, izgleda, zahtijeva lustraciju za “Mila” ali ne i za “Momira” tj. on bi da “lustrira” samo dio CG koji mu se licno ne svidja. (Uzgred, Momir nije sada na vlasti, pa ne moze biti “zaklonjen”, ali ga niko ne proziva za zlocine. Zasto?). A trebalo bi da se u svim drzavama bivse SFRJ napravi lustracija. I u CG, i u Srbiji, i u Hrvatskoj, i u Bosni, i na Kosovu.

    Medjutim, kad smo kod lustracije da li se ona odnosi samo na zlocince, ili i na one koji su ideoloski, religiozno i mitoloski pripremili zlocine?

    U citavoj prici G. Grubaca nedostaje nesto.
    Naime, krivica za zlocin jeste individualna, ali politika zlocina je kolektivna. Ne mozete kazniti samo naciste, a zaboraviti na nacizam.

    Njemci su kolektivno platili za Hitlera i naciste. Kada su padale bombe na njemacke gradove nijesu ginuli samo nacisti. A nije citava Njemacka bila nacisticka. Postojao je jedan Vili Brant i slicni. I mnogo djece i zena.

    Uzgred, Vili Brant nije klekao u Ausvicu zbog svog zlocina – vec zbog kolektivnog zlocina, odnosno, odgovornosti, njegovog naroda.

    Mozda je ova paralela sokantna – ali jeste istinita. Ako mi zmurimo dok nasi sugradjani cine zlocine, ako oprastamo i stitimo “nase” zlocince (dok, istovremeno, licemjerno osudjujemo “tudje”), ako biramo lidere koji nas vode u zlocinacke ratove, i sl. – zato sto je to “dobro” za nasu naciju, drzavu, vjeru, itd. – po kojem osnovu smo mi “nevini”?

    Dakle, ne mozemo izbjeci nasu kolektivnu odgovornost za ono sto se desilo. Da nije tako zasto bi se svi mi bojali, osjecali nelagodno, ili osjecali stid, kada posjecujemo Dubrovnik? Zato sto znamo da smo i mi – necinjenjem, ili pogresnim izborom, – rusili Dubrovnik. I jos ga uvijek rusimo dok ne osudimo zlocince – ali i ideologiju koja je dovela do rusenja.

    I tu dolazimo do jednog paradoksa. Dok se mnogi osjecaju ponosni, na celu s G. Grubacem, sto su pripadnici “nebeskog naroda”, ti isti bi da se operu od zlocina koji su pocinjeni u ime tog istog “nebeskog naroda” s floskulom “krivica je individualna”.
    Ovo je primjenjivo, u istoj mjeri, za Hrvatsku i njene “branitelje”, i sl.

    Tu i jeste paradoks – krivica i jeste, i nije, – individualna. To jest – ona je i individualna i kolektivna – istovremeno.

    Prema tome, mislim da nema nevinih – ni na jednoj strani. I dok to svi na Balkanu ne shvate nece nam pomoci nikakve pojedinacne, individuane, lustracije.

    I nece biti ni zaborava, ni oprostaja.

    Mislim da je to bila glavna pouka kontroverznog clanka koji je toliko iritirao G. Grubaca, da je morao hitno da napise blog, i da sam sebe komentarise – vise puta.

    Obicno ljudi tako reaguju kad ih nesto pogodi “u zivac”. Mozda i vi, G. Grubac, i pored svega sto ste napisali o “individualnoj krivici” (potsvjesno) osjecate i “kolektivnu krivicu”?

  19. Vojin Grubac says:

    Gospodine Stojanovicu,

    vi se bavite konstrukcijama tipa:

    – Grubac, izgleda, zahtijeva lustraciju za “Mila” ali ne i za “Momira”
    – on bi da “lustrira” samo dio CG koji mu se licno ne svidja.

    Na osnovu cega ste to zakljucili? Ili vi smatrate da treba da pravite bezvezne konstrukcije a ja da trosim vrijeme da demantujem vase iluzije, pretpostavke, kosmarne snove.
    Nema potreba da izigravate Gebelsa, ujedno, a navodno, osudjujuci nacizam, jer je element nacizma u odredjenoj mjeri krivljenje stvarnosti koje vi cesto umijete demonstrirati.

  20. Vojin Grubac says:

    Stojanovic: “Prema tome, mislim da nema nevinih – ni na jednoj strani. I dok to svi na Balkanu ne shvate nece nam pomoci nikakve pojedinacne, individuane, lustracije. I nece biti ni zaborava, ni oprostaja. Mislim da je to bila glavna pouka kontroverznog clanka koji je toliko iritirao G. Grubaca, da je morao …”

    G. Stojanovicu,

    evo opet konstrukcije. Vi mislite da je poruka clanka gospodje Kovacevic bila “da nema nevinih – ni na jednoj strani”.
    Da li ste vi citali uopste clanak doticne gospodje?
    Ako jeste, i ako vam je ovo zakljucak dozvolite da vam predlozim da odete u policiju, i trazite da istraze vas slucaj, gdje vam neko sipa narkotike u kafu ili caj, s namjerom da vam unisti loguku.

  21. perfect stranger says:

    И ја сам имао сличних проблема с коментарисањем господина Стојановића. Човјек живи у неком свом свијету, он често не коментарише сами текст већ неко своје предубјеђење, неку слику коју је створио прије читања текста о аутору или теми. У више наврата сам скретао господину Стојановићу пажњу на такво његово чињење, и увијек истицао да сам сигуран да се не ради о злој намјери у његовом случају, већ је у питању нешто друго.

    Рецимо, и у овом коментару на текст госп. Грубача, ниједна констатација, ниједно запажање, ниједно расуђивање госп. Стојановића нема додирних тачака с изворним текстом. Случај је заиста јединствен. Управо наводна порука коју он уочава у тексту госпође Ковачевић јесте једна од основних порука текста Грубача.

    Извињавам се Стојановићу и Грубачу на овом мом коментару, намјера је била подстицај на пажљивије читање и разумијевање коментара код госп. Стојановића. Тиме би и сама дискусија добила на квалитету.

  22. labud dabanovic says:

    Vala,preśedniče AA
    kad ste se izvinuli preko perfect strengera,sebe i poštovanom Stojanoviću,kulturno bi bilo,bar radi okoline,da ste i mene spomenuli.

  23. Vojin Grubac says:

    Kako komentarisati novi dogadjaj gdje taksista iz Herceg Novog Velimir Vujović (56) je pretučen u Dubrovniku gdje ga je “napala grupa huliigana, izvukla iz njegovog auta parkiranog nedaleko od bazena u kome igrana utakmica, i bez ikakvog povoda pretukla metalnim šipkama i palicama”. A usput je njegov “automobil demoliran, polomljena su stakla, iščupane ručice oko volana i spoljašne kvake na vratima i oteto 400 eura koje je imao kod sebe?”
    Mozda su procitali poznati nam tekst koji je objavljen na dubrovackom sajtu, koji poziva na linc u ime “kolektivne odgovornosti”?!

  24. Jole says:

    Zelim dodati da gospodin Stojanovic ima perfektnu poentu. Postoje momenti u istoriji kada je velicina i monstruoznost jednog zlocina (Magnum Crimen) u kojem su na razlicite nacine ucestvovao dobar dio jedne nacije – preko vlade, armije, medija, naucnih, umjetnickih i vjerskih institucija, tolika da je de facto cijela zemlja ili nacija kaznjena, ukljucujuci i nevine. Ne znam da li je iko ikad formalno osudio jednu naciju, ali jeste kaznio. Sa druge strane, kaznjena strana se izvinula u ime pocinioca.
    Komentar jeste u okviru teme – kolektivna i individualna krivica.

    Medjutim, interesantna je stvar da se u cijeloj argumentaciji nalaze primjeri iskljucivo u Hrvatskoj , Crnoj Gori … Neizbjezni nacionalni filteri i odbrana svoje strane. Ko kad bi o zlocinima iz II sv. rata govorio kroz primjere iz Madjarske ili Rumunije praveci se da Njemacka u svemu nije ucestvovala.

  25. danilo stojanovic says:

    Ocekivao sam reakcije G. V. Grubaca i G. “perfektnog stranca” (P.S.) Ne zelim da se upustam u rasprave. U sustini, P.S. je donekle u pravu. Ja iznosim svoje misljenje na temu bloga. Ne razmisljam ni o pohvalama (iako me raduju), niti o kritikama (ma koliko bile neopravdane i ostre).

    Medjutim, posto ovaj blog vec dugo stoji na sajtu (obicno je PCNEN hitar da skine najkontroverznije – pa time, i najinteresantnije) da nesto i ja, poput G. Grubaca, dodam.

    Nije mi bio cilj da bilo koga pojedinacno, a ni grupno, napadam. Samo sam htio da istaknem da se pitanje lustracije i odgvornosti za ratne zlocine ne moze tako jednostavno postaviti na “individualnoj odgovornosti” i primitivizmu i barbarstvu huligana i ubica.

    I slazem se sa G. Grubacem – ova najnovija brutalnost dubrovacke olosi prema taksisti samo se okrece protiv svih gradjana Dubrovnika – jer ce se posteni i nevini gradjani Dubrovnika stidjeti i plasiti da dodju u CG – iz istih razloga kao i mi – kada idemo u Dubrovnik. I oni ce biti “kolektivno odgovorni” sto nijesu sasjekli korijene zlocina i divljackog ponasanja navijaca (mada su navijaci posebno pitanje skoro svuda).

    Svi znamo da nijesu zlocinci (koji su okrvavili ruke) rasturili nasu bivsu domovinu (SFRJ). Ucinili su to nacionalno nastrojeni ideolozi i “ocevi nacija” u skoro svim republikama i pokrajinama. Ucinili su to nesavjesni i korumpirani novinari, pisci, naucnici, akademici, crkve i popovi. I narod koji je “informativno ugrozen”(“Information challenged”), i koji je zaveden svim tim “pametim” vodjama i nacionalnim ideologijama, slijedio te vodje bez razmisljanja o posljedicama.

    Moje je misljenje, da su sve drzave – ucesnice u skorim ratovima – izbjegle da se jasno oprijedijele o nacionalizmu i klerikalizmu koji je bio osnovni pokretac tih ratova. Tj. da lustriraju ideologije podjednako kao i individualne krivce. Naprotiv, svi su poceli da velicaju svoje ratne zlocince iz Drugog svjetskog rata, svoje kvinsliske drzave, itd. Sve to stvara ponovo eksplozivnu situaciju u kojoj je dovoljan povod jedna obicna utakmica, ili demonstracije, da se pretvori i krvavi pir obracunavanja i izivljavanja nad nevinim pojedincima – iz drugih drzava/naroda.

    Zato sam i napravio paralelu sa V. Brantom. Naime, ako se problem nacionalizma i klerikalizma zaista ne sasjece u korijenu – sve sto smo, s uzasom, posmatrali u proteklim ratovima – ponovice se. U jos vecoj i uzasnijoj mjeri. Jer mrznja i zelja za osvetom progresivno rastu.

    Zato ce, za mene, “sijaci mrznje” uvijek biti mnogo odgovorniji od neposrednih izvrsioca (mada to ne umanjuje nijhovu licnu odgovornost, i pred zakonom, i pred drustvom).

    Vrijeme je da se zamislimo svi mi i da se upitamo koliko doprinosimo tim pojedinacnim zlocinima sa nasim cutanjem, sa nasim pasivnim otporom, nezainteresovanoscu, i sl.

    “Nijedan covijek nije ostrvo” pa ni u zlocinu.

    Da podsjetim, da je u staroj CG nadrasticnija kazna bila deportacija iz zemlje. Nasi preci su dobro znali koliko je tesko biti izbacen iz drustva.
    I sramotni cin pojedinca nije bacao samo ljagu na njega, nego i na njegovu porodicu, i na citavo pleme. Dakle, tu se radilo o svojevrsnoj “kolektivnoj” odgovornosti. I drustvenom lustriranju. Gdje je nestalo to visoko moralno osjecanje nasih predaka?

    Zato, kada G. Grubac insistira na individualnoj odgovornosti i pozivanju na hriscansko prastanje ostalima, treba da ima na umu i drustvo koje je odgajilo takve “heroje”. I ideologije kojima se hrane pokoljenja tog drustva. A ni drzave nijesu ostrva – mi svi dijelimo ovu planetu. Time veca je i nasa individualna i kolektivna odgovornost da je sacuvamo.

    Mrznja moze samo unistiti ovu planetu i sve nas.
    A mrznju stvara strah. A strah stvaraju lazi o drugima – i sebi. Kako god okrenemo uvijek se vracamo na cojstvo kao jedini lijek za nase – i svjetske – probleme. Kriza modernog svijeta nije (samo) ekonomska, ona je u mnogo vecem obimu i znacaju – moralna.

  26. Vojin Grubac says:

    G. Stojanovicu,

    napokon ste napisali logican komentar koji se ne bavi mojom personom vec konkretnom problematikom. Postoje u tom komentaru stvari s kojim se slazem i one s kojima se ne slazem. S ovima drugima necu sporiti zato sto imate potpuno pravo na njih. Nema potrebe da osporavam sve s cime se ne slazem.

  27. Vojin Grubac says:

    Naravno, Dubrovcani ne nose kolektivnu odgovornost za napad na g. Vujovica, zato se trebaju identifikovati krivci, a radi se ocigledno o grupi ekstremista, a policija treba da objasni nedejstvovanje gdje se u ovom slucaju desilo prebijanje i pljacka. Naravno, pitanje je sta radi MUP CG i crnogorski ambasador u Zagrebu?
    Da se nesto slicno desilo nekom nesretnom Dubrovcaninu u CG, a realna je opasnost da se sada i tako nesto moze dogoditi, isto bih rekao.