Umesto “u ime zakona” – u ime kockastog

Objavljeno: 20.09.2009, 10:47h

Nakon što je Okružni sud odbio tužbeni zahtev direktora RTS protiv Yucom-a, tri i po godine kasnije Vrhovni sud Srbije preinačio presudu u korist “čoveka opasnog okruženja”

Nakon što je Okružni sud odbio tužbeni zahtev direktora RTS protiv Yucom-a, tri i po godine kasnije Vrhovni sud Srbije preinačio presudu u korist \”čoveka opasnog okruženja\”

Piše: Dragan Banjac

U petak (18. septembvra) znatiželja me je odvukla u beogradski Medija centar (Terazije 3) na konferenciju za štampu Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom). Povod: Odluka Vrhovnog suda Srbije da zabrani doštampavanje knjige "Slučaj službenika Aleksandra Tijaniuća" i "oštećenom" na ime svega i svačega isplati 200.000 dinara, nešto preko 2.000 evra (izdanje Yucom-a 2005. godine u okviru edicije Javni dosije – protiv zaborava), iako je beogradski Okružni sud u prvostepenom postupku 11. novembra 2006. godine – odbio zahtev tužioca Tijanića koji je od Yucoma iskao da mu "po osnovu povrede imovinskih prava" isplati 500.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 21.04.2005. godine – do isplate, i da se tuženi obaveže da tužiocu "na ime povrede moralnih prava" isplati 5.000.000,00 dinara (preko 50.000 evra) takođe sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđivanja do isplate. Tijanić je tražio da Sud tuženom zabrani dalje korišćenje "autorskih dela" tužioca i Yucom-u zabrani dalje umnožavanje novih tiraža spornog izdanja i da uvod i izreku presude objavi u dnevnom listu Politika o svom trošku odmah po pravosnažnosti presude, plus naknada parničnih troškova.

O besmislu (iako ima dosta prikladnijih izraza) Odluke Vrhovnog suda govorili su advokat Yukom-a Natalija Šolić, Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, Stanislava-Staša Zajović (Žene u crnom), Borka Pavićević, dramaturg i šefica Centra za kulturnu dekontaminaciju i Biljana Kovačević-Vučo. Uvodeći novinare u problem, kako je rekla, advokat Natalija Šolić je pojasnila da sporna knjiga "velikim delom predstavlja citate Aleksandra Tijanića, preuzetih uglavnom iz njegovih izjava i članaka objavljenih u medijima u periodu od 1976. do 2004. godine", da su svi "označeni na način kako je propisano u Zakonu a korišćeni su isključivo kao ilustracija stavova direktora Radiotelevizije Srbije (RTS) tokom njegove političke i novinarske karijere, s posebnim naglaskom na neprikrivenoj mizoginiji (grč. mržnja prema ženama – prim. D.B.), brutalnim diskvalifikacijama političkih neistomišljenika, predstavnika nevladinih organizacija i pojedinih liberalnih intelektualaca, što ga objektivno čini nepodobnim da bude direktor RTS, pozicije na koju je postavljen u vreme Vlade Vojislava Koštunice i na kojoj je i danas".

Moj kolega i prijatelj Slaviša Lekić, najbolji srpski novinar posle Juga Grizelja (rasprava na ovu temu nepotrebna) napisao je u jednom dnevnom listu tim povodom komentar (17. septembra, 821-og dana otkad je Tomislav Nikolić obećao da će se iseliti iz Bulevara dr Zorana Đinđića) u kome veli da je Tijanić "visok, glavat i krupan, kao sve ideje koje je sledio, odan do bola, najviše sam sebi, večito gonjen neiscrpnim talentom, ovaj patriota svih režima dogurao je, relativno brzo, od poslušnog partijskog apartčika (šef za ONO i DSZ) čak do ministra i funkcije savetnika Vojislav Koštunica i "umesto da u Tašmajdanskom parku hrani golubove, iz Takovske oblikuje javno mnjenje".

Na tom putu, navodi Lekić, ljudi oko njega su padali poput snoplja, neki i nikad da se pridignu. Jedino je Aleksandar hrlio napred. Neokrznut! Tako su u narod „ušle" poštapalice: "Večan k’o Tijanić" & "Tijanić, uber alles"! Od svih ljudi, čiji je bio, jedino je Broz umro prirodnom smrću. Kao predsednik Akcione konferencije Saveza komunista Politike, važio je za „stambolićevca". Ivan Stambolić je ubijen! Bio je blizak prijatelj (u jednom trenutku i saradnik) Zorana Đinđića. Zoran Đinđić je ubijen! Nije baš zalivao baštu u Tolstojevoj, ali je skupa sa Slobodanom coktao degustirajući Mirine delicije… Slobodan Milošević je deportovan u Hag. Umro/ubijen! Nisu bolje prošli ni mnogi od onih na čijem je platnom spisku bio. Od viđenijih faca koje su finansijski "pokrivale" bahatog Tijanića jedino još Vladimir Beba Popović hoda zemljom Srbijom. Povremeno. Nikad bez obezbeđenja. Tijanić je bio blizak saradnik Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina. I Ćuruvija je ubijen! Tijanić je bio blizak saradnik Željka Kopanje, vlasnika Nezavisnih novina. Kopanja je u podmetnutoj eksploziji ostao bez obe noge. Tijanić je bio blizak saradnik Bogoljuba Karića, vlasnika BK televizije i još koječega… Ovaj ne sme da priviri u Srbiju. Tijanić je bio neka vrsta mentora & šaptača Miri Marković. Za njom je raspisana poternica! Tih ljudi, dakle, nema ili su negde-nigde, jedino je Tijanić ovde. Volšebno jači, bučniji, eruptivniji, destruktivniji, bahatiji i, dakako – moćniji!

Lekić na kraju teksta žali "što se još nije našao taj ko bi ga patosirao pristojnim uzvikom – iš. Ili taj neko postoji ali, prosto – ne sme. Šteta: bio bi to dostojanstveni kraj jedne briljantne i impresivne biografije". Ali Saša i dalje stoji visoko, gotovo svakodnevno se (kažu na potpis?) narani u jednom restoranu u kojem se godinama već maste ratni i mirnodopski profiteri. Možda bi za bolje razumevanje lika i dela ovog taslaka (Podujevo, 13. decembra 1949) trebalo navesti nešto iz biografije. Osnovnu školu završava u Đakovici, Gimnaziju u Prištini, bio je kurir i arhivar u Politici, zatim službenik u dokumentaciji NIN, novinar u istom nedeljniku, glavni urednik Intervjua, sarađivao u Slobodnoj Dalmaciji, Oslobođenju, zagrebačkom nedeljniku Danas, Startu, Borbi, Dnevnom telegrafu, banjalučkim Nezavisnim novinama, izdavao svoj dnevni list Građanin. Predsednik Radničkog saveta NIN, glavni urednik Sportskog žurnala, direktor i urednik TV Politika, direktor BK TV, ministar za informisanje u Vladi Mirka Marjanovića, savetnik za medije (i još ponešto) predsednika SRJ Vojislava Koštunice, još jednom se (kao novinar) vratio u NIN, a od marta 2004. godine je glavni baja u monstrumu iz Takovske (RTS).

Iako je kockasti tražio hrpu novca Vrhovni sud mu je dodelio samo crkavicu koju će, koliko mi se čini, teško iskamčiti od Yucom-a. Većina učesnika pomenute konferencije veruje da je ovom odlukom Vrhovni sud pokazao "da postoje nedodirljivi" i da je Tijanić "čovek opasnog okruženja" (Dereta), da "štiti elitu od polaganja računa javnosti" (Zajović), a Biljana Kovačević-Vučo da su sudije u Vrhovnom sudu "ili neznalice, ili se radi o korupciji". Najavljuje da nema ništa od isplate "dok se Sud ne izjasni o svom stavu u pogledu člana 48. Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima sa propisanim ograničenjima koji se odnosi na kratke odlomke autorskog dela (pravo citiranja), koje se, tvrdi Biljana Kovačević-Vučo, u ovom slučaju "ne može primeniti". Yucom se obratio i ministarki pravde Snežani Malović, "ne zbog toga što tražimo da da se meša u pravosuđe, nego da vidi – šta smrdi", kaže Biljana Kovačević-Vučo.

E, da smrdi samo u pravosuđu. Srbiju valja provetriti – celu.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Danilo Stojanovic says:

    ‘Nulla poena sine lege’ (nema kazne bez zakona tj. niko ne moze biti kaznjen za neki akt koji nije zabranjen zakonom).

    Iako ovo pravilo znaju svi studenti prve godine Pravnog fakulteta (koji su polozili Rimsko pravo) – nase vrhovne sudije to ne znaju. Ili, sto je jos gore, ne priznaju. I ne primjenjuju.

    Nije mi poznato da postoji zakon koji zabranjuje “citiranje”, niti zakon koji zabranjuje “ironiju i omalovazavanje” ali su vrhovni sud Srbije (Tijanic), i vrhovni sud CG (Kusturica), donijeli takve presude. Posto se radi o “ucenim ljudima” neznanje nije izgovor. Uostalom, “nepoznavanje zakona” se ne prihvata kao validno opravdanje pred sudovima.

    Dakle radi se o svjesnom krsenju pravnih propisa i urusavnaju pravnog sistema. I to do strane ljudi koji su izabrani da stite Ustav i zakone!

    Ovakve presude, osim sto su besmislene, su i opasne. Jer ruse pravni sistem i povjerenje naroda u takav sistem.

    A gdje nema vladavine prava drzava propada. Ili da parafraziram E. Burke-a – narodu koji izgubi povjerenje u Zakon ne ostaje nista drugo nego da se uzda u svoju sopstvenu moc. Ako je Zakon nijihov neprijatelj, oni ce postati neprijatelji Zakona. A oni koji imaju puno ocekivanja i nada – a nemaju nista da izgube – su uvijek veoma opasni.

    Plasim se da ce sve zemlje na Balkanu zavrsiti, ili u haosu, ili u diktaturi. Jer zakoni se ne postuju (ne primjenjuju), a moral je na niskom nivou, tako da nam nema spasa.

    Jedino nas moze spasiti neko sa strane. Mozda bi EU trebala da nas sve pod hitno primi u clanstvo i postavi administratore da nas uce redu i zakonima?

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register