Izvinjenje i Ambasador

Objavljeno: 02.07.2009, 22:20h

Ljudi koji su spremni da uvide i priznaju svoju grešku, upute izvinjenje, i snose bar dio konsekvenci zbog lošeg postupka-greške, izazivaju moje poštovanje. Takvim sam, ja lično, uvijek spreman da oprostim…

Ljudi koji su spremni da uvide i priznaju svoju grešku, upute izvinjenje, i snose bar dio konsekvenci zbog lošeg postupka-greške, izazivaju moje poštovanje. Takvim sam, ja lično, uvijek spreman da oprostim…

Piše: Zipp

 

Ljudi koji su spremni da uvide i priznaju svoju grešku, upute izvinjenje, i snose bar dio konsekvenci zbog lošeg postupka-greške,  izazivaju moje poštovanje. Takvim sam, ja lično, uvijek spreman da oprostim, bez obzira  koliko me njihova greška skupo stajala. Jedini uslov je da izvinjenje bude iskreno a ne iznudjeno, licimjerno ili polititikansko-ako je u pitanju izvinjenje zbog političke greške.

Svi mi, malo stariji, bez obzira koje političke ili ljudske opcije bili, znamo da je naš Premijer bio istaknuti ratni huškač u „Ratu za mir". Dokazano se ne dokazuje pa neću navoditi njegove izjave i djelanja iz tog perioda, koja su iako (ne)vješto sakrivana, opštepoznata.

Kada je uvidio grešku, tj. kada se „opametio"-što bi rekli, uputio je izvinjenje. Dubrovniku i Hrvatima. Meni je to izvinjenje izgledalo nesikreno, iznudjeno i politikansko, ali neću o tome. Logično bi mi bilo, da se za tako krupnu grešku, uz izvinjenje, da je bilo iskreno, trebao povući ne sa mjesta Premijera, već uopšte iz političkog života.

Ali neću ni o tome.

Izvinjenje, nikada nije uputio onim, koji su odbili da slijede tadašnju njegovu ratnohuškačku politiku i zbog toga imali odredjenje konsekvence, veće ili manje. Uglavnom veće. Medju takvim, koji su debelo platili odbijanje učestvovanja u  ratnoj histeriji, dobrano izazvanoj od samog Premijera, računam i sebe.

Umjesto izvinjenja, iskrenog, mi koji smo odbili da „bijemo ustaše, zenge i mupovce"  u okolini Dubrovnika i po Hrvatskoj, godinama dobijamo samo uvrede. Poslije uvrede, kakva je, data nam abolicija(oslobadjane od krivične odgovornosti za počinjeno krivično djelo) zbog neučestvovanja u ratu, najveća uvreda za mene je nedavno slanje g. Gorana Rakočevića za Ambasadora u Zagreb. Poslati g.Rakočevića, tada istaknutog ratnog huškača baš protiv Hrvatske, koji je na najprimitivniji i najmizerniji način kvalifikovao antiratno nastrojene pojedince i stranke u Crnoj Gori, je uvreda bez presedana. Ne samo za mene i nas, koji smo se protivili tom ratu(i svim ostalim), nego bi trebala biti i za hrvatske gradjne tj. Državu, koja je u njihovo ime prihvatila njegovu akreditaciju.

Prihvatanjem njegovog agremana za Ambasadora Crne Gore u Hrvatskoj, zvanična Hrvatska se pridružila „šamaranju" onih u Crnoj Gori koji su se protivili agresiji na nju, a abolirala one koji  su tu agresiju svim svojim bićem propagarili.

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Dragan Banjac says:

    Što se crnogorske diplomatije tiče imali ste već mnogo gorih izbora – svojevremenim slanjem Novaka Kilibarde u Sarajevo, koliko god se to tada zvalo, da li trgovinski predstavnik ili slično.

  2. perfect stranger says:

    Mislim da stoji vecina stvari koje je Zipp iznio u svom tekstu. Ipak, rekao bih da se zanemaruje jedna jako bitna stvar. Naime, smatram da se prenebregava cinjenica da je u zvanicnoj Hrvatskoj na vlasti stranka koja je u svojoj osnovi i sustini neonacisticka (iako ne treba potcjenjivati izvjesne demokratske preobrazaje koje su se vremenom u toj stranci dogodile – a istovremeno treba istaci i uobicajeno europejsko licemjerje vezano za ocjenjivanja proslosti odredjenih balkanskih stranaka). Ta ista Hrvatska je, osim agresije koju je osjetila na sopstvenoj kozi i koja je i u ovom tekstu pomenuta, pocinila agresiju prema svom sopstvenom stanovnistvu (koja se drugacije osim agresije ne moze nazvati, bez obzira na razlicita misljenja o uzrocima skorasnjih balkanskih ratova). Dimenzije te agresije su dobro poznate, gotovo da je citav jedan narod raseljen sa sopstvenih ognjista, te moram priznati da mi sva ova jednosmjerna, ponovljena i uporna izvinjenja djeluju pomalo neukusno. Ima li se Hrvatska, koja je za vrijeme ratnih desavanja na svom celu imala ratnog zlocinca i negatora genocida iz Drugog svjetskog rata (po mom misljenju), nekome za nesto izviniti? Ja mislim da ima i da bi to izvinjenje neko zaista morao pretendovati. Mislim, recimo, da bi poneka vila mogla da klice za onim nesrecnim Niksicanima iz Lore.