Podruštvljavanje sebičnosti

Objavljeno: 16.06.2009, 21:58h

Kako da filantropija dospije na naslovne stranice crnogorskih dnevnika?

Kako da filantropija dospije na naslovne stranice crnogorskih dnevnika?

Piše: Duško Vuković

Kako da filantropija dospije na naslovne stranice crnogorskih dnevnika?

Pitanje, približno ovako formulisano, postavljeno je danas na Okruglom stolu Učiti iz prošlosti, posvećenom filantropiji u Crnoj Gori, a povodom objavljivanja studije Primjeri filantropije u Crnoj Gori do kraja XX vijeka, koju je napisao mr Dragutin Papović uz finansijsku potporu FOSI-ja, predstavništvo Crna Gora, i FAKT-ta.

Jedan od mogućih odgovora na pitanje je ponuđen već na skupu i njime je sugerisano da bi se to moglo desiti onog momenta kada filantropija postane moda, pa se naši tajkuni počnu utrkivati ko će više para da potroši na ljudima korisna, a Bogu ugodna djela.

Okrugli sto o filantropiji

Zamislite, recimo, da se sadašnji vlasnik zgrade u Budvi, u kojoj je nekada bio državni Zeta film, nakon što pročita Papovićevu studiju, odrekne vlasništva u korist školovanja budvanske i paštrovačke đece, a to isto urade i vlasnici nepokretnosti koje su nekada pripadale Zakladi Toma Luketića i njegove žene Stane.

"Svu svoju nepokretnu imovinu gdje se god nalazi ostavljam na doživotno plodouživanije mojoj ženi Stani, rođena Zenović, a pokretnu na slobodno njezino raspoloženje. Poslije smrti moje žene Stane od sve moje pokretne i nepokretne imovine ima se osnovati Zaklada (zadužbina) koja će nositi moje ime ‘Zaklada Toma Mirova Luketića i njegove žene Stane’, za obrazovanje djece iz Budve i Paštrovića Sv. Stefana", piše u testamentu, citiranom u Papovićevoj studiji.

Ako nije zamislivo da sadašnji vlasnici gradsko-građevinskog zemljišta u Budvi (dobar komad od obale koji seže uz brdo Spas) koja je nekada pripadala malo prije pominjanoj Zakladi učine makar zeru od filantropskog gesta Toma Mirovog Luketića, da li je zamislivo da se neko od sadašnjih najviših crnogorskih državnih funkcionera povede za primjerom Knjaza/Kralja Nikole, koji je u studiji pomenut kao osoba "široke ruke".

Papović navodi da je Knjaz Nikola 1907. godine iz budžeta primao godišnju nadoknadu u iznosu od 189.586 kruna (1 kruna = 1 perper), i da je samo u prva tri mjeseca te godine Knjaz oko 10.000 kruna  potrošio pomažući više od 300 svojih podanika.

Ako je za tri mjeseca Knjaz mogao dati 5 % svoga godišnjeg prihoda, što to ne bi mogli i oni pod čijom su vladavinom podignuta čak dva spomenika Gospodaru.

Ne moraju oni biti iskreni filantropi. Mogu samo da budu prirodno bogobojažljivi ljudi, koji brinu brigu o vlastitoj duši i sudbini potomstva. Pitanje filantropskih motiva je, inače, otvoreno, a danas se na Okruglom stolu moglo čuti da ni Majka Tereza nije bila gadljiva na prljave pare, smatrajući da je važno na šta se one troše.

Iako naši današnji bogataši više liče na prvobitnu crnogorsku plemensku vlastelu, koja se nije, što se davanja tiče, ugledala na svoga Gospodara, trebali bi makar za tren da razmisle o tome da priroda idividualističkog nihilizma, kome su iskreno privrženi, ne uništava samo ideju zajedništva i zajednice, nego, dugoročno gledano, uništava i same nihiliste.

Sebičnost se nikome ne može poreći, radi se o tome da se ona podruštvi.

Mora da sa ovom pričom imaju neke veze i kletve Svetoga Petra Cetinjskog, jer, inače, ne bi bile pominjane na Okruglom stolu.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Veljko B Ilic says:

    Filantropija predstavlja zelju da se nekome pomogne bez licne koristi. Treba se vracati vrijednostima drustva: Solidarnosti, humanosti i filantropiji, ili bolje receno, dobrocinstvu. U narodu postoji ona izreka: “Baci dobro u vodu, nekada ce isplivati a zlo nikada.” Novinar Veseljko Koprivica kaze: “Crna Gora nikad kao danas nije imala vise bogatasa, a manje dobrocinitelja.” Zasto je to tako?

  2. Zipp says:

    Filantropija i domaći tajkuni! Hmmm.

    Daj Bože. Mada bi se ja lično gadio od tog novca. Valjda zato što sam samo običan Zipp, a ne Majka Tereza.
    Od to malo knjiga što sam pročitao, pade mi na pamet jedna epizoda iz romana Džek Londona, naslov sam zaboravio:
    Čovjek se izgubio u divljini sjevernog pola. Danima je puzao po snijegu i ledu, nošen nagonom za samoodržanjem. Izgladneli i bolestan vuk ga je pratio, nedovoljno jak da ga napadne, čekajući da ovaj umre kako bi ga pojeo i nahranio se. Ovame su već bila otpala stopala od zime, gubio je svijest što od hladnoće, što od bolova, što od izgladnjelosti…
    Dolazi nekako do obale mora, primjećuju ga sa jednog broda. Ukrcaju ga na njega, najedu, napiju, utople, obuku, saniraju mu povrede.
    Pregladnjeo, čovjek se nije mogao najesti, iako kapetan i moranari nijesu štedjeli da uvijek bude dobro nahranjen.
    Poslije 10-tak dana osjete jak smrad na brodu. Utvrde da on potiče iz kabine nenadanog i slučajnog im putnika. Otvore je. Zapuhne ih snažan miris pokvarene i ustajale hrane. Kabina je bila puna hrane, koju je kupio od onog što ostane posle obroka posade.
    Zašto je to radio kada je bio uvijek dobro nahranjen?
    Poslije bijede i gladi kroz koju je prošao, imao je jak, podsvjesni strah, da će opet ostati bez ičega, tj. bez hrane.

    Mislim da je slična filozofija naših tajkuna. Samo kupe i grabe, ne ostavljajući ni mrvice, sjećajuči se bijede u kojoj su do skoro bili.

  3. Milovan Vukov Jankovic says:

    Dvije decenije sam odvaja od petoro dhjece , supruge i bliznje familije, za DONACIJE Shushi i Marushi, don me jednome vidhjenome Dr-ovu ne uplatih 10 000 eura.
    Od tada, nit se JAVLJA NITI DOLAZI,
    niti je na Cetinje realizova svoj plan za mlade i talentovane, u svoj rodni grad.

    To je bila TACHKA na I,
    ili kap koja je prelila chashu, ili vakcina za moje LUDILO, sad sam izlijechen od te bolesti, ja sam neslavno zavrshio karijeru, kao DONATOR.

    Na mladje svijet ostaje.

  4. Zipp says:

    Gospodine Jankoviću,
    “Zapalio Vas je”-tako se to sad odje moderno kaže. Nikako “prevario” ili “ukrao”. Eventualno može,”kontraverzni biznismen”.
    Crnogorci, jeli?
    “Časti mi, poštenja mi, Ostroga mi…”
    Svaka druga nam je, “časti mi”.
    Ko o čemu, vojska o skraćenju, mi i kurve o poštenju.

  5. Dusko Vukovic says:

    Da pogadjamo, gospodine Jankoviću, ili da nam kažete. Ako pogađamo, osumnjičićemo mnoge. Bolje je da nam kažete ko je Dr. koji troši tudje pare na nepšostojeće projekte.

  6. Zipp says:

    Mislim da znam o kom doktoru se radi. Ako je taj, svakavih hajduka ima kod nas. Časti mi!

  7. perfect stranger says:

    И, сазна ли се ко је тај доктор-визионар који је “запалио” донатора-добротвора за 10.000 евра?

  8. danilo stojanovic says:

    U Judejstvu (a kasnije i u Hriscanstvu) postoji pojam “desetine” ili “tithing” (na Engleskom). Prema ovom (Biblijskom) zakonu/obicaju svi su morali da daju deset posto od svojih prihoda (od zemlje ili novca).

    Od ovog “dobrovoljnog poreza” izdrzavana je crkva (Leviti) ali su i hranjeni siromasi, udovice, itd. U staro doba ovaj porez je mogao biti placen ili u robi/prinosu od zetve, stoke, itd. , ili u novcu. Istorija ovog obicaja ili zakona je fascinantna.

    Medjutim sto je mene iznenadilo je da kada sam pokusao da prevedem “tithing” nijedan od tri online Englesko-Srpskog rijecnika nije imao taj pojam (iako tvrde da imaju preko 300.000 rijeci)?

    Ocigledno da je “tithing” nepozant pojam kod nas. I to dosta govori o nama.

    Mozda ne bi bilo lose da se to uvede kao zakon?

    Dok se ne naviknemo da dobrovoljno dajemo.

    Deset posto od prihoda bi prikupilo dosta novca da se pomaze sirotinja, zidaju skole i bolnice.

    Problem bi bio naravno – natjerati da se prihod posteno prikaze. Kladim se da bi svi “tajkuni” preko noci “osiromasili”.

  9. perfect stranger says:

    Господине Стојановићу, у нашем лијепом српском језику постоји тај појам, иако недовољно распрострањен, и ви сте га сами изнијели стављајући га под наводнике. Јесте, ради се управо о десетини (или на шпанском: “el diezmo”, на илалијанском: “la decima”). Интересантно је да је десетина, како сте је лијепо описали, и даље присутна у Адвентистичкој цркви.

    Што се тиче осталог дијела Вашег коментара, госп. Стојановићу, подсјећам Вас да закони огромне већине држава на овој планети предвиђају оно што Ви сугеришете као рјешење. То се зове опорезивање, тј. вид присилног давања који намеће држава, а које накнадно држава користи између осталог и за помоћ сиротињи, зидање школа и болница. Рецимо, порез на доходак је у свим државама значајно већи од 10% које Ви помињете, а у некима је већи и од 45% (што баш и није лијепо, по мом мишљењу). Такође Вас подсјећам да демократски уређена друштва предвиђају поштено приказивање прихода од стране појединаца (у супротном се појединац излаже ризицима да буде кривично гоњен). На крају, сигуран сам да ове елементарне ствари и сами знате и да плаћате порезе у држави у којој живите.

    Него, оставимо засад ове ствари. Мислим да је много интересантније да сазнамо ко је тај др.- враголан који је “запалио” 10.000 евра нашем добром донатору.

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register