Riječ telefon zvrji u glavi

Objavljeno: 29.12.2008, 12:44h

Ne čudite se ako vam u glavi zazvoni kada pročitate imenicu telefon, kosačica ili usisivač, mozak stvara značenje izraza ponovnim uspostavljanjem čulnih opažaja koji je prate!

Ne čudite se ako vam u glavi zazvoni kada pročitate imenicu telefon, kosačica ili usisivač, mozak stvara značenje izraza ponovnim uspostavljanjem čulnih opažaja koji je prate!

Nemojte da se čudite što vam u glavi zazvoni kada pročitate imenice telefon, kosačica ili usisivač! Mozak stvara značenje izraza ponovnim uspostavljanjem čulnih opažaja koji ga prate, na neki način čini ih vidljivim. Reči i pojmovi, dakle, odzvanjaju, što je uporedivo s neposrednim doživljavanjem predmeta ili pojava.

Ukoliko nisu spregnute sa stvarnim čulnim opažanjem, značenje zauvek ostane nejasno i nijedna se ne može ispravno razumeti, napisali su istraživači sa Univerziteta Ulm (Nemačka), koje je prevodio Markus Kifer, u poznatom časopisu „Džornal ov njurosajens", smatrajući da su tako opovrgli uvreženo tumačenje da se pojmovi u mozgu obrađuju apstraktno.

Dotično otkriće je i te kako važno za roditenje, vaspitače i predavače, jer neposredno utiče na razumevanje jezika, učenja i pamćenja. Svakodnevni život se, očevidno, u nepreglednom živčanom kolopletu ispoljava u veoma složenim zbivanjima, čije je odgonetanje u samom začetku.

U toku istraživanja nemački naučnici su, koristeći napravu koja se zove funkcionalna magnetska rezonanca (fNMR), merili moždana strujanja i pratili promene obrazaca u glavama čitača koji su izgovarali pojedine reči. Tako su uočili da se sricanjem imenice predmeta što se može čuti, kao što je telefon, uzbudi područje koje se uključuje kada se začuje zvrjanje (za sluh). Nasuprot tome, imenica tabla ništa nije pobudila.

Svojevrsno odslikavanje u mozgu započinjalo je 150 milisekundi (hiljaditi delići sekunde) posle viđenja reči, a to znači da je svesno saznanje prethodilo procesu obrade. Uznemirenje u oblastima za čulno opažanje bilo je veće, ukoliko je značenje pojma ukazivalo na jaču buku.

Hiljadama godina su filosofi raspravljali kakva je priroda reči ne saglasivši se nikada do kraja. Pojedinci su ukazivali, a najuporniji u tome bio je Englez Džon Lok, da u razumu ničeg nema što prethodno nije prošlo kroz naša čula.

Sada se može otići korak dalje: sve što vidimo, čujemo, osetimo, omirišemo i okusimo ostavlja duboke otiske pamćenja u mozgu kada se odgovarajući pojam prepozna. Ljudi su neprestano svesni takve veze. Jedino se na taj način osigurava da predviđanje i izvršenje radnje budu zasnovani na tekućem opažanju okoline, a ne na zamišljanju slika. Zar ne bilo veoma ometajuće i zbunjujuće kada bi se u našoj glavi začulo odzvanjanje ubrzo nakon što bi naš sabesednik izgovorio reč – telefon?

Pomenuto izučavanje ukazuje da iskustvo ima maltene ključnu ulogu u prihvatanju pojmova. Ako je ispoljavanje u mozgu prirodno povezano sa slušanjem, viđenje i delanje su isprepleteni. Pojmovi su, prema tome, osiromašeni ukoliko za vreme učenja predmeti ne opaze, oslušnu, omirišu i osete.

Drugim rečima: za mališane životinje i biljke iz knjige ili s televizijskih ekrana ostaju samo apstraktni i nerazumljivi pojmovi. (Roditelji ne oklevajte, povedite svoju decu na selo da bi naučila da razlikuje kravu od kamile!)

Ulmski istraživači pretpostavljaju da su, čak, pojmovi poput slobode, pravde ili vlasništva nad deonicama u sprezi s čovekovim čulima. Uvereni su da ih nije moguće pojmiti ukoliko ne postoji čulna povezanost. Kakve su društvene posledice toga, najbolje posvedočuje sadašnja finansijska pometnja u svetu.

Isprava za posedovanje nečega na berzi u slučaju nedostatka oseta samo je list hartije čija se važnost ne može sasvim shvatiti. U tom slučaju, u glavi vam ništa ne zvoni!

Politika

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register