Reformisani ćenefi

Objavljeno: 15.09.2008, 12:04h

Nijesam nikako smjeo reći “druže učitelju (tako smo ga morali oslovljavati, ja 7 a učitelj preko 50 godina!), mogi li u klozet”, već “mogu li u WC”. Eh, tih mojih tadašnjih dječačkih muka.

Nijesam nikako smjeo reći \”druže učitelju (tako smo ga morali oslovljavati, ja 7 a učitelj preko 50 godina!), mogi li u klozet\”, već \”mogu li u WC\”. Eh, tih mojih tadašnjih dječačkih muka.

Piše: Zipp

 

Ćenef je Turska riječ, predpostavljam da znate što znači. Kao takva sve manje je u upotrebi, čak ni moja stara majka je više ne upotrebljava. U predškolskom uzrastu, sjećam se da sam ćenef zvao klozet. Onda je počela škola, morao sam naučiti da je nekulturno klozet nazvati klozetom, i da se ćenef to jest klozet, sada zove WC. Teško mi je bilo prihvatiti, tu novu, meni tada tako stranu riječ, ali morao sam. Nijesam nikako smjeo reći "druže učitelju (tako smo ga morali oslovljavati, ja 7 a učitelj preko 50 godina!), mogi li u klozet", već "mogu li u WC". Eh, tih mojih tadašnjih dječačkih muka. Ne bi ni tu kraj. Čim sam malo stasao i "WC" postade nekulturan.  Počevši izlaziti u lokale, kad dobijem nuždu a ne znam dje je ćenef-klozet-WC, jedino kulturno pitanje konobaru je glasilo "izvinite, dje vam je toalet". Koji će biti sledeći naziv ni ne naslućujem. U moru reformi kod nas, koje non-stop traju, moj utisak je da su se ćenefi najviše reformisali. I da će se i dalje reformisati, uprkos tome što ta reforma nema nikakve veze sa agendom i  SSP-om. Još jedan dokaz da sve reforme ne radimo  po diktatu Evrope&Amerike.

Dvadeset i kusur godina sam zaposlen u istoj firmi. Tada, kada sam se zaposlio, u vremenu samoupravnog socijalizma, bilo je puno nezaposlenih. Ne kao sada kada nezaposlenih skoro da nema-po statistici. A statistika je čudo. Skoro niko ne radi, bar legalno, a nezaposlenih skoro da nema. Tada, kada sam se ja zapošljavao postajali su neki konkursi. Veze su se uvijek podrazumijevale. Crnogorac bez veza-kakav je to Crnogorac? Ali pored tih veza postojao je i neki zakon, kriterijum o zapošljavanju. Kakav-takav. Na konkursu na kojem su tražili 6 radnika ja sam bio 18-ti na rang listi. Upornošću koju može imati samo neki dvadesetogodišnjak, uz to idealista i borac, uspio sam preko nadležnog suda srušiti konkurs tj. dokazati da je njih 16 rangiranih ispred mene, rangirano na nezakonit način. Tako sam dobio posao. U toj borbi su mi se svi sprdali, čak i oni kući su mi govorili "da se manem ćorava posla, da nemam šanse, da sve tako funkcioniše". Sudkinja na ročištu povodom konkursa izjavila da je zadivljena mojom upornošću. I donijela presudu u moju korist. Alli to je kao što vidite, i ako mi vjerujete u ovo što pišem, nekad bilo moguće. To što je nekad bilo, naziva se totalitarizam, ovo što je sada i gdje je tako nešto prosto nemoguće se zove demokratija. Novi radnici se primaju isključivo demokratski, po sledećim kriterijumima: školski drug, prijatelj, prijatelj-prijatelja, kumovi, braća, rodjaci, i iz kategorije ostala mnogobrojna rodbina-vijenci se ne prilažu. Članstvo se podrazumijeva. Molim vas da me poslije ovog poredjenja ne optužite da patim za socijalizmom. Ne patim, naprotiv. Još manje patim za demokratijom sadašnjeg tipa.

Da se ja vratim na ćenefe-toalete. U ovih, više od dvadeset godina mog staža promijenilo se 4-5 direktora. Većina njih su bili direktori i u nekdašnjem totatiarizmu i sadašnjoj demokratiji. Direktovali su podjednako dobro i u onoj dirigovanoj ekonomiji i ovoj tržišnoj. Jednostavno, ljudi su svestrani i sveznani. Zajednički imenitelj svima njima pored ostalog je i da su svi oni, na početku svog mandata, kao prvi poslovni potez reformisali tj.adaprirali ćenefe- toalete. Imamo 4 tj. 8 toaleta. 4 za dame, 4 za muskarce. Čim stigne novi direktor, znam da će doći radnici, dići prašinu i napraviti opšti metež, razbiti stare pločice, WC(toalet!) šolje, umivaonike… Staviti sve novo. Prvih, najviše 10 dana u njima će biti tečnog sapuna, papirnih ubrusa. Spremačice će ih dužiti i uredno postavljati. Poslije tih prvih 10 dana, nikad više. Do dolaska novog direktora i novog renoviranja toaleta.

Što će mi ova priča? Jeste malo čudno zašto baš toaleti, al nije ništa strašno, za pričanje tj.pisanje!

Ipak navešću vam još par zanimljivosti i zajedničkih imenitelja. Uvijek se ispostavi da  je izvodjač radova na adaptaciji naših nikad ćenefa-uvijek toaleta, direktorov prijetelj. Poslednja adaptacija po mojoj procijeni (to se ne smije pitati) koštala je 25-30 hiljada eura. Toliko i o tenderima. Ne razumijem se u to.

Utiska sam da poslije tog prvog poslovnog poteza, direktori shvate da su se pomalo izblamirali zbog tako sitnog posla. U firmi koja je finajsijska rupa bez dna, slijede poslovi i sume od kojih boli glava. Prostor za  manipulacije, mahinacije, ogradjivanja i pronevjeru u tim poslovima je neograničen. Srećom, imamo poštene direktore. A i tenderi su tu, za svaki slučaj, ako se slučajno polakome, pokleknu pred izazovom.

Kažu da nam odlazi direktor, da dolazi novi. Zar opet adaptacija toaleta? A tek što smo ih renovirali. 

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Veljko B Ilic says:

    I ja sam cuo za tu rijec cenef jer sam se nekada druzio sa onima koji su vecinom upotrebljavali tu rijec. Ja sam tada imao moju rijec za tu “kucu hitne pomoci”-Nuznik. Tu rijec nuznik su prihvatili puno mojih poznanika. Ja kada sam trebao da idem da obavim ‘onu rabotu’, govorio sam: “Idem radi sebe”, ili, ‘idem da obavim nuzdu’. Ponekad sam, dok sam bio mali govorio, idem da piskim. Kad sam porastao, poceo sam ‘da serem’, da prostite! Da, culi ste za one izraze: “ukakio se”, ili ‘upiskio se’.

    Vremena se mijenjaju, pa nase fine izraze za te svakodnevne rabote, zamjenjujemo sa stranim izrazima, i sada je u upotrebi ono kratko WC, ili toalet. Negdje u jednoj stranoj zemlji, pitame moj novodosli zemljak sa Balkana, sta mu znaci na vratima toaleta napisano ono “MALE”, a na drugim stoji ono “FEMALE”. Rekoh mu, ono ‘male’ znaci da mogu taj toalet da upotrebljavaju samo oni koji imaju “onu rabotu malu”. Ne sacekame Balkanac da mu bolje objasnim, nego udje na ona druga vrata, misleci, da je to za one koji imaju malo vecu-‘onu rabotu’. Nastade graja i vriska zena. Ja sam se udaljio sto sam prije mogao, jer sam znao da sam u prevodu napravio gresku.

    PS: Izvinjavam se Zipp-u i citaocima jer sam stvarno skrenuo sa teme. Moramo ponekad ‘pustiti brigu na veselje’.

  2. Dusko Vukovic says:

    Na tragu odličnog Zipp-ovog teksta, sama od sebe se sugeriše tema za naše vrle istraživače tranzicije: “Uloga direktora u reformi ćenef-sistema u Crnoj Gori”.

  3. wawy says:

    mene su svi ti izrazi (wc, cenef, klozet, toalet i sl.) vec nekako postali vulgarni, pa mislim da je najprikladnije i u skladu sa tekucom informaticko-tehnoloskom revolucijom te objekte nazivati, recimo…output-box!

    no, lako cemo za izraze, treba nekako te objekte i popunit.
    gledam kako vlada, monstat i slicni objavljuju razne informacije o potrosackoj korpi i prosjecnoj plati, i dosta naroda im bogomi vjeruje!
    ma potpuno razumijem da se neko slabo razumije u matematiku pa ne moze da prebroji kolko eura ima u novcanik ili izbroji kolko proizvoda je metnuo u tu potrosacku korpu al nikako ne mogu da svatim da ne moze prilikom boravka u doticnim output prostorijama, da na kraju procesa pogleda iza sebe i savrseno uoci sopstveni standard, jer sto je manje govno iza sebe ostavio to mu je vece govno servirano sa televizije.

  4. Veljko B Ilic says:

    Izgleda mi da ovi Zipp-ovi direktori nijesu losi ljudi. Vidi se, da izgradnjom novih toaleta, oni vode racuna o svojim zaposlenima. Kako kaze Zipp, mnogi od njegovih direktora sluzbovali su u ono zlatno doba kad je bilo radnicko samoupravljanje. Radnici su tada provodili dosta vremena sjedeci u toaletima i citajuci “Ilustrovanu politiku”, i druge listove u kojima se pisalo o bratstvu i jedinstvu. Tadasnji radnici, i pored dosta slobodna vremena, ispunjavali su svoje norme, i produktivnost je bila zadovoljavajuca.

    Ovi Zipp-ovi direktori nijesu popravljali toalete preko tendera, nego su davali te poslove svojim prijateljima. Da, oni su na neki nacin usparali novac svome preduzecu. Tu nema nikakve korupcije ili prevare. Da, kod ovih direktora se primecuje da imaju puno humanosti i postovanja prema danasnjoj tranzicijskoj radnickoj klasi. Zamislite, da je neki danasnj direktor koji je dobro savladao tranziciju i globalizam, radnici nebi mogli da koriste toalete vise od 5 minuta dnevno. Vjerujem da bi odbijali to 5 minuta, i to nebi racunali u radno vrijeme.

    PS: Mozda sam trebao da cutim. Kazu: “I onaj sto cuti nesto misli”.