Veći mozak, duži život

Objavljeno: 28.06.2008, 22:13h

Mozak ne služi samo za sticanje visokih ocena na ispitima, ispostavlja se da čudnovata tvar u lobanji omogućuje primatima poput nas duži život.

Mozak ne služi samo za sticanje visokih ocena na ispitima, ispostavlja se da čudnovata tvar u lobanji omogućuje primatima poput nas duži život.

Težak u proseku 1.200 grama, ljudski mozak ima ogromnih 100 milijardi nerava. Svakog minuta protiče krv zapremine tri konzerve gaziranog napitka.

Da li su veliki mozgovi pametniji? (Ukoliko je to tačno, glavati možda ne bi bili toliko glupi).

Dotično pitanje obavijeno je mnoštvom nepoznanica. Kao prvo, naučnici još raspravljaju u vesi sa određenjem inteligencije. Kojigod opis koeficijenta inteligencije (IQ) prihvatite, kako je merite? Dalje, da li se ove razlike ispoljavaju u svakodnevnom životu? Na kraju, da li se više moždanog tkiva ili veliki mozak smatra jednakim višem koeficijentu inteligencije?

U jednome su saglasni: sam veliki mozak ne može se izjednačiti s pameću. Kad bi tako bilo, slonovi (4.780 grama) i jedna vrsta kitova (7.800) nadmašili bi sve pčele-pričalice. Naučnici, zapravo, posmatraju moždanu masu u odnosu na telesnu da bi izneli ma kakva nagađanja u vezi sa saznajnim sposobnostima nekog živog bića.

Ravnoteža troška i koristi

Dok bi slonovska tikva mogla da smrska ljudsku „misleću kutiju" u fizičkom odmeravanju, čovek odnosi pobedu u nadmetanju umova. Naš mozak teži, u proseku, 1.200 grama i iznosi dva odsto telesne težine, slonovski jedva domašuje desetinsku procenta.

Naučnici su dugo tragali za razlogom zašto su ljudima (i ostalim primatima) glave prilično velike. Slonovi se razmeću najvećom zapreminom mozga od svih kopnenih životinja, ali u poređenju s veličinom tela ljudi prednjače.

„Mora da postoji neka korist od toliko velikog mozga, jer je veliki mozak u energetskom smislu zaista skup za odgajanje i održavanje", kaže Nensi Barikman sa Odseau za biološku antropologiju i anatomiju Univerziteta Djuk (SAD).

Pomenuto istraživanje se podrobno tumači u naučnom časopisu „Dnevnik ljudske evolucije", a pokazuje da primati u osnovi drže u ravnoteži troškove velikog mozga i korist za opstanak koju stiču zahvaljujući tome što imaju odlično kefalo – duži život.

Poredeći veličinu mozga s drugim razvojnim odlikama 28 vrsta primata, Dotična naučnica je sa saradnicima našla da je primatima sa većim mozgom potrebno više vremena da dostignu polnu zrelost. Istraživači su se usredsredili na vrste koje žive u divljini, budući da zatočene obično teže da brže odrastaju, a to bi iskrivilo rezultate. Od ljudi proučavana je tropska šumska kultura u istočnom Paragvaju – Ače.

Da bi se vreme potrošeno na odrastanje isplatilo, živite dugo i imate mnogo dece ili se veoma brzo razmnožavate. U oba slučaja imate veliko potomstvo.

Izučavanja su potvrdila da je veliki mozak pre u vezi s dugovečnošću nego sa stopom razmnožavanja.

Tajanstveni „veliki prasak"

Istraživači sumnjaju da dodatna snaga mozga olakšava primatima da savladaju zdravorazumske tehnike za pronalaženje hrane, društvenu snalažljivost i izbegavanje grabljivaca. Najsvežije istraživanje obelodanilo je da pametnjaković među lemurima, koji se zove aj-aj, vlada jednim od najneobičnijih postupaka za pronalaženje hrane. Veruje se da ovoj životinji sa ušima kao u slepog miša treba dodatna moždana snaga da bi ovladala veštinom traženja hrane lupkanjem: kucka stablo drveta i osluškuje zvučne nagoveštaje kojima se sočni zalogaj odaje.

„Potrebno je godinu i po dana da bi se savladala, a mladunci moraju provesti mnogo vremena posmatrajući svoje mame", objašnjava Nensi Barikman.

Iako se ljudi uklapaju u osnovni obrazac veličine mozga i dugovečnosti, izdavajaju se u jednom pogledu. U lovačko-sakupljačkim društvima ne prave veliki razmak između novorođenčadi, u proseku samo tri godine. Kod lovaca-sakupljača tri godine je malo vremena: imati trogodišnjaka koji se gega po afričkoj šikari i drugu bebu na leđima, to je zaista naporno.

Naša tajna: pomagači u porodici, poput baka, očeva, starije braće i sestara i ostalih; ne počiva sve na mami.

Dosadašnja izučavanja su potkrepila da među različitim vrstama prilično veliki mozak, zaista, donosi neke složene saznajne veštine, kao što su delotvorno otkrivanje prirodnih bogatstava, nabavka hrane i složene društvene igre (poput obmane). Razlike u okviru jedne vrste veoma su male, što otežava da se razmrse učinak veličine mozga i ostalih činilaca.

U svakom slučaju, veličina nema nikakve veza sa skorom na uobičajenim merenjima (testovi) inteligencije.

Psiholog Majkl Makdanijel sa Univerzitetu Virdžinija Komonvelt, međutim, smatra da veći mozak čini ljude pametnijim, što nnogi istraživači osporavaju. Svoje nalaze objavio je 2005. godine u časopisu „Inteligencija" obznanivši je da je kod svih starosih i polnih grupa zapremina u vezi sa inteligencijom.

Muškarci su pametniji od žena, ustanovljeno je posle istraživanja 2006. godinr, čiji predvodnici kažu da bi to moglo biti zato što imaju nešto veći mozak – razlika u odnosu na ženski iznosi oko 100 grama  I to su pojedinci osporili: izvesni naučnik je izdvojio nekoliko društveno-kulturnih činilaca koji bi smesta ove rezultate učinili ništavnim.

Ukoliko veličina ima ikakve veze sa izumiteljstvom i stvaralaštvom, neki naučnici očekuju da vide sponu između tzv. „veliki prasak" (pojava oruđa od kosti i pećinskih crteža koja se dogodilo pre 50.000 i 70.000 godina) i uvećanja ljudskih mozgova do današnjih razmera.

Politika

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register