Jupiterov satelit Kalisto ima ledenu koru debljine 800 kilometara u kojoj se gomilaju vodonik i kiseonik koji od udara meteorita mogu eksplodirati. Ako se to dogodi, biće to najstrašnija moguća stvar.

Na Zemljinu površinu godinama će padati kosmička tela, čiji će udari imati moć i do 1.000 megatona. Udari će biti 10-20 puta razorniji od nuklearnih bombi. Ishod može biti pogibija svega živog.

Na ovakvu opasnost upozorio je ruski naučnik iz Petrograda dr Edvard Drobiševski, glavni naučni saradnik Fizičko-tehničkog instituta "A. F. Jofe". Svoju hipotezu – upozorenje, on potkrepljuje podacima koji pokazuju da su se slične katastrofe sa satelitima – mesecima spoljnih gigantskih planeta Sunčevog sistema – Jupitera i Saturna, već događale kroz istoriju i da su od njihovih ostataka nastale mnoge kratkotrajuće komete.

"Zamislite da naš Mesec ima koru od leda debljine 800 kilometara. Takvu strukturu imaju sateliti poput Kalista, Ganimeda i Titana. Njihov led je prljav, kroz njega prolazi elektricitet pošto se sve nalazi u moćnom magnetnom polju, u magnetosferi tih gigantskih planeta. A led je dobar provodnik struje, prljavi led – još bolji. Usled svega, dolazi do elektrolize leda, a silikati, sulfidi i oksidi metala pa i organske materije, po pravilu imaju elektro, a led protonsku provodnost. Proces ide ovako – kad Proton dođe do granice uključivanja, prinuđen je da usisa elektron, a to dovodi do stvaranja slobodnog vodonika, što dovodi do elektrolize leda u takvom obimu da nastaje gas u vidu tvrdog rastvora. Do gigantskih detonacija dolazi kada tako stvorena koncentracija vodonika sa kiseonikom u ledu dostigne 15-20 odsto mase ledene kore planete. A to je moćan eksploziv. Ulogu detonatora mogu da odigraju meteoriti koji neprekidno bombarduju planete – satelite", objašnjava Drobiševski.

Prema njegovim istraživanjima, eksplozija ovog tipa dogodila se relativno nedavno. Tada je eksplodirala ledena kora Titana. To se dogodilo pre približno 10.000 godina. Ta eksplozija je dovela do stvaranja atmosfere Titana, pojave ledenih prstenova Saturna i nekih kometa.

Kalisto je Dobiševskom "najsumnjiviji" i zato što ima najstariju ledenu koru koja još nijednom nije eksplodirala i zato je, smatra on, verovatno da je već prepuna vodonika i kiseonika čija detonacija po posledicama može biti fatalna za život na zemlji:

"Titan je daleko, ali je Kalisto blizu, pa ako on eksplodira – to će biti katastrofa za Zemljinu biosferu. Biće to najstrašnija moguća stvar. Na Zemljinu površinu godinama će padati kosmička tela, čiji će udari imati moć i do 1.000 megatona. Što znači – ti udari biće 10-20 puta razorniji od najmoćnijih nuklearnih bombi. Stoga bi čovečanstvo, ako ne želi sopstvenu pogibiju, moralo u najkraćem mogućem roku uputiti specijalnu kosmičku misiju na Kalisto. Ta misija bi morala proveriti – može li Kalisto eksplodirati i kada bi to moglo da se dogodi. Na površinu Kalista treba sleteti, izvršiti bušenja i pogledati opasnosti u oči".

Glas javnosti