Novinari pod pritiskom

Objavljeno: 19.06.2008, 09:28h

Direktor Međunarodnog instituta za štampu Dejvid Dadž istakao u razgovoru za ‘Politiku’ da ugrožavanje slobode štampe nije srpska, već sveevropska “specijalnost”

Direktor Međunarodnog instituta za štampu Dejvid Dadž istakao u razgovoru za \’Politiku\’ da ugrožavanje slobode štampe nije srpska, već sveevropska \”specijalnost\”

Piše: Sloboda izražavanja

Upozorenje Sloveniji, Poljskoj i Velikoj Britaniji: Dejvid Dadž Tokom jučerašnjeg, poslednjeg dana zasedanja Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu u Beogradu, direktor instituta Dejvid Dadž istakao je u razgovoru za „Politiku" da poštovanje slobode štampe u Srbiji postoji u načelu. Ipak je dodao: „Uprkos evidentnom napretku prethodnih godina, u praksi se manifestuju krupni propusti".

Osvrnuvši se na nerasvetljena ubistva novinara u Srbiji, Dadž je rekao: „Očigledna je sklonost određenih krugova da kažnjavaju, štaviše vrše odmazdu nad autorima koji opisuju neprijatne istine."

Englez bečkih manira, na čelu IPI-ja, naglasio je, međutim, da sklonost vršenju pritiska na novinare nikako nije srpska, već sveevropska „specijalnost": „Ne može se povući linija razdvajanja između zemalja unutar i izvan EU… Problemi postoje širom Evrope, iako se manifestuju u različitim oblicima." Izdvajajući primere Slovenije, Poljske i Velike Britanije, zemalja u kojima je učestala praksa krivičnog gonjenja novinara zbog objavljivanja istine, Dadž je istakao „perfidnost" tamošnjih vlasti. „Sankcionišu novinare pozivajući se na važeće zakone. Kada je neopravdanost takvih poteza očigledna, vade poslednji adut iz rukava – pozivaju se na zakone o odbrani od terorizma, koji stavljaju sva druga demokratska načela van snage."

Ono što je Dadž sažeto kritikovao nije manifestovano samo u tri pomenute države. „Politika" je poslednjih godina redovno izveštavala o metodima ilegalnog nadzora i otvaranja krivičnih istraga protiv novinara širom Evrope, zbog objektivnog i istinitog izveštavanja. U Nemačkoj je pokrenuto sijaset zvaničnih istraga protiv tamošnjih medija i novinara zbog odavanja državnih tajni, saradnje sa potencijalnim teroristima…

Najmarkantniji je bio prošlogodišnji slučaj otvaranja istrage protiv sedam vodećih listova Nemačke, njihovih novinara i glavnih urednika, od hamburškog nedeljnika „Cajt" do dnevnika „Frankfurter algemajne". Prebačeno im je da su razvijali antidržavne, aktivnosti – jer su izvestili i podneli dokaze o nezakonitoj sprezi političkog vrha i obaveštajnih službi Nemačke sa američkim „rođacima" u službi CIA.

U Švajcarskoj su izvedeni novinari „Blika" pred lice pravde zbog odavanja vojnih tajni. Objavili su sadržaj tajnog egipatskog telegrama koji je presrela tamošnja vojnoobaveštajna služba. Sud nije želeo da uvaži činjenicu da je objavljivanje tih podataka bilo povod za potonju istragu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, i za kasniju osudu ilegalnih praksi CIA u Evropi.

„Nimalo ne začuđuje činjenica da je Evropski sud za ljudska prava apelovao na političare da se kritičkije odnose prema praksi ometanja istraživačkog novinarstva", zaključio je Dadž, da bi, na kraju, ukazao na evropski paradoks: „Tek nedavno u BiH je uvedena zakonska obaveza zaštite novinara pred zakonima kojim bi mogla da se ugrozi sloboda štampe… U Donjem domu u Londonu, sličan nacrt zakona je odbijen."

Miloš Kazimirović


Napomena: Tekst je preuzet odavde

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Direktor Međunarodnog instituta za štampu Dejvid Dadž istakao u razgovoru za \’Politiku\’ da ugrožavanje slobode štampe nije srpska, već sveevropska \”specijalnost\”

Piše: Sloboda izražavanja

Upozorenje Sloveniji, Poljskoj i Velikoj Britaniji: Dejvid Dadž Tokom jučerašnjeg, poslednjeg dana zasedanja Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu u Beogradu, direktor instituta Dejvid Dadž istakao je u razgovoru za „Politiku" da poštovanje slobode štampe u Srbiji postoji u načelu. Ipak je dodao: „Uprkos evidentnom napretku prethodnih godina, u praksi se manifestuju krupni propusti".

Osvrnuvši se na nerasvetljena ubistva novinara u Srbiji, Dadž je rekao: „Očigledna je sklonost određenih krugova da kažnjavaju, štaviše vrše odmazdu nad autorima koji opisuju neprijatne istine."

Englez bečkih manira, na čelu IPI-ja, naglasio je, međutim, da sklonost vršenju pritiska na novinare nikako nije srpska, već sveevropska „specijalnost": „Ne može se povući linija razdvajanja između zemalja unutar i izvan EU… Problemi postoje širom Evrope, iako se manifestuju u različitim oblicima." Izdvajajući primere Slovenije, Poljske i Velike Britanije, zemalja u kojima je učestala praksa krivičnog gonjenja novinara zbog objavljivanja istine, Dadž je istakao „perfidnost" tamošnjih vlasti. „Sankcionišu novinare pozivajući se na važeće zakone. Kada je neopravdanost takvih poteza očigledna, vade poslednji adut iz rukava – pozivaju se na zakone o odbrani od terorizma, koji stavljaju sva druga demokratska načela van snage."

Ono što je Dadž sažeto kritikovao nije manifestovano samo u tri pomenute države. „Politika" je poslednjih godina redovno izveštavala o metodima ilegalnog nadzora i otvaranja krivičnih istraga protiv novinara širom Evrope, zbog objektivnog i istinitog izveštavanja. U Nemačkoj je pokrenuto sijaset zvaničnih istraga protiv tamošnjih medija i novinara zbog odavanja državnih tajni, saradnje sa potencijalnim teroristima…

Najmarkantniji je bio prošlogodišnji slučaj otvaranja istrage protiv sedam vodećih listova Nemačke, njihovih novinara i glavnih urednika, od hamburškog nedeljnika „Cajt" do dnevnika „Frankfurter algemajne". Prebačeno im je da su razvijali antidržavne, aktivnosti – jer su izvestili i podneli dokaze o nezakonitoj sprezi političkog vrha i obaveštajnih službi Nemačke sa američkim „rođacima" u službi CIA.

U Švajcarskoj su izvedeni novinari „Blika" pred lice pravde zbog odavanja vojnih tajni. Objavili su sadržaj tajnog egipatskog telegrama koji je presrela tamošnja vojnoobaveštajna služba. Sud nije želeo da uvaži činjenicu da je objavljivanje tih podataka bilo povod za potonju istragu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, i za kasniju osudu ilegalnih praksi CIA u Evropi.

„Nimalo ne začuđuje činjenica da je Evropski sud za ljudska prava apelovao na političare da se kritičkije odnose prema praksi ometanja istraživačkog novinarstva", zaključio je Dadž, da bi, na kraju, ukazao na evropski paradoks: „Tek nedavno u BiH je uvedena zakonska obaveza zaštite novinara pred zakonima kojim bi mogla da se ugrozi sloboda štampe… U Donjem domu u Londonu, sličan nacrt zakona je odbijen."

Miloš Kazimirović


Napomena: Tekst je preuzet odavde

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. Yankee says:

    Znam da rizikujem napade na mene sa ovim sto cu reci, ali uz sve rizike ipak sam se odlucio da napisem sledece:
    Ovaj sam clanak vec procitao i zamalo da se ugusim u suzama od zalosti nad sudbinom, odnosno pritiscima na novinare. Svuda po svijetu, a pogotovu u CG, tece med i mljijeko, samo nam je ostao taj i jedini problem: PRIRISAK NA NOVINARE!
    Stvarno ste dosadni i bez ikakvog ukusa. Ne kazem da tekst nema uporiste u dogadjanjima pa i u CG, ali ovaj blog, malo-malo, pa o novinarima. Kao da se nista drugo ne dogadja i to mnogo vaznije.

  2. Neon says:

    U pravu si yankee, red je malo da se piše o ugroženosti huligana, policajaca, db-ovaca i njihovih doušnika, predstavnika režima i ostalih ugroženih vrsta

  3. Milovan Vukov Jankovic says:

    Ugrozenim parlamentarcima, chlanovima vlade i ministara, DPSDP bordova direktora i drzavnih rektora, limitiranih peMzionera, vojnih i civilneh, akademika, partiski lidera, toksikoloshkog zavoda koji nas pozrtvovano izvjeshtava o zagadjenosti okolisha, drzavnih revizora koji nam redovno podnose izvjeshtaj o kradhji i zloupotrebi nashega novca, katastru i morskom dobru, agenciji za kontrolu hartija od “vrijednosti”, sindeikalnih rukovodica i udruzenja poslodavaca, propagatora za crnogosrski pohod na NATO-BATO, sve ugrozeni do ugrozenoga,
    da ugrozenije ne moze bit,
    zato se i brane bezbol palicama, da ko ne zaviri u OSINJAK.

  4. Yankee says:

    @ neon
    Nije valjda da u CG postoje samo te grupe koje si ti pobrojao i NOVINARI.
    A kako bi bilo da malo popricamo kako da pomognemo aktuelnom Predsjedniku Vlade kako da razduzi onaj nadaleko cuveni kredit od 1.6 M. Pa valjda neces reci da za ovih 18 godina nije zaradio da mu taj kredit razduzi CG. Uostalom sto je to za CG 1.6 M!!! Pala muva na medjeda! Kao da je medjed ‘ovno!
    Ili: o kultu licnosti i sistemu u kojem Primus vlada!
    Sistem u kome je taj čovek božanstvo(Primus, ubacio Y),a svi ostali su dupeuvlakači samo može doneti ono što se desilo u SFRJ. ‘beš sistem u kome sve zavisi od jednog čoveka i mediokriteta oko njega.Takvi sistemi gotovo uvek zapadnu u haos posle smrti “boga”.
    Dejan o11
    Neone, toliko za pocetak. A ukoliko ovo nije interesantno za ovaj blog onda ocekujem temu o onoj stranki letaca, golubova, vrabaca, cega li vec. ‘ajd’ u zdravlje!

  5. Neon says:

    Yankee, nis shvatio, ja sam apsiolutno podržao upravo tovj stav. Moja ironija se nije odnosila na tvoju primjedbu. I meni su suze same od sebe potekle od žalosti za novinarima, posebno ovim crnogorskim koji su izgradili Primusa i njegove brigade dojavljivača.
    Prije neki dan tačku je stavio poslednji medijski poslanik koji se bez garda borio sa Primusom i ekipom. Njegove kolege su o tome pustile po tri rečenice. Pričam o MIšku Đukiću. Gotovo je Yankee, neka zatru sve do bestraga. Zato sam i rekao da treba braniti ugrožene db-ovce i njihove dojavljivače, predstavnike režima i Primusove kumove. Od ovolikog poltronstva i kukavičluka moglo bi da im presjedne.

  6. Yankee says:

    Iskreno, nijesam shvatio. Mada nijesam ni ocekivao drugaciji tvoj stav cijeneci neke tvoje ranije postove, pa otuda moje cudjenje da si se nasao nasuprot mojih stavova sto je bila greska.
    Mali osvrt na tvoju pricu i M. Djukica. Sve mi to nesto lici na onu poznatu pjesmu Martina Niemollera:

    “Prvo su dosli…”

    Kada su nacisti došli po komuniste,
    ja sam ćutao;
    jer nisam bio komunista.

    Kada su zatvorili socijaldemokrate,
    ja sam ćutao;
    jer nisam bio socijaldemokrata.

    Kada su došli po sindikalce,
    ja se nisam pobunio;
    jer nisam bio sindikalac.

    Kada su došli po mene,
    nije preostao niko da se pobuni.
    ————-