U vašingtonskom Muzeju holokausta postavljena izložba o Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine

Ovogodišnja Olimpijada u Pekingu nije prva koja je u političkom smislu kontroverzna. Bez obzira na sportske ideale, politika je na Igrama često imala važnu ulogu. O jednoj od najispolitizovanijih Olimpijada, onoj u Berlinu 1936. godine, u Vašingtonu je postavljena i izložba, i to u Muzeju holokausta.

Većinu Amerikanaca Olimpijske igre u Berlinu, koje su održane pre više od sedamdeset godina, asociraju na trkača Džesija Ovensa, Amerikanca afričkog porekla, čije su četiri zlatne medalje na ubedljiv način pobile ideju o superiornosti bele rase.

Ali, kustos Muzeja holokausta Suzan Bakarak kaže da je na tim Olimpijskim igrama glavni pobednik ipak bila nacistička Nemačka, njihov domaćin.

– Te Olimpijske igre nazivamo nacističkom Olimpijadom, s dobrim razlogom. Bez obzira na pobede Džesija Ovensa, te Igre su bila značajna pobeda nacističke Nemačke – smatra Bakarakova.

Iako nacistički progon Jevreja nije još bio u punom zamahu, Nemačka je 1936. godine već vodila antisemitsku politiku. Jevreji nisu mogli da se zaposle u državnoj službi, dok su njihove firme bile izložene bojkotu. Pripadnike određenih grupa, mentalno hendikepirane i osobe rasno mešanog porekla, nacističke vlasti su na silu sterilisale. Neki su Amerikanci zbog toga pozivali na bojkot Olimpijskih igara u Berlinu, podseća Bakarakova.

– NJihovi zahtevi su gotovo urodili plodom. Jedna je strana tvrdila da su Olimpijske igre sportski događaj na kojem nema mesta politici. Druga je strana upozoravala da nacistička Nemačka iskorišćava Olimpijske igre u propagandne svrhe.

Zbog toga, Bakarakova kaže da je ne bi začudilo da posetioci izložbe „Nacistička Olimpijada – Berlin 1936" počnu da povlače paralele između Berlina i Pekinga, gde se ovog leta održavaju Olimpijske igre. Upravo tako misli Nejt Larmor iz Sijetla: „Tadašnja Nemačka želela je da bude više poštovana na svetskoj sceni, a Olimpijske igre smatrala je dobrim putem da to i postigne. Paradoksalno je to što je, da bi postigla priznanje drugih, Nemačka za vreme Olimpijade morala da prikrije mnogo toga negativnog, što je već praktikovala".

Holanđanin Ralf Kupka smatra, međutim, da su poređenja između nacističke Nemačke i moderne Kine prilično nategnute. Nacistička Nemačka bila je agresivna zemlja, mnogo agresivnija od Kine, kaže ovaj turista. S njim se slaže i Liza Delpi, profesorka sportskog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington, koja tvrdi da se Kina u poslednjih deset godina dramatično promenila na bolje.

– Prvi put sam u Kini bila 1988. Odmah mi je bio oduzet pasoš, i niko sa mnom nije želeo da razgovara. Sve je bilo jako kontrolisano. Kada sam u Kini bila pre tri meseca, puno me je ljudi pozvalo kući, mogli smo potpuno slobodno da razgovaramo, pozivali su me da kod njih odsednem… Razlika je kao noć i dan-ističe Delpijeva.

Kao i svaki domaćin Olimpijskih igara, i Kina ih koristi da se svetu predstavi u najboljem svetlu, smatra Delpijeva. Prema njenoj oceni, naglasak je na ekonomiji, a ne na politici.

Glas Javnosti