Neoborivi dokaz o nekadašnjoj sili JNA pokazuje primjer podzemnog skloništa bivšeg predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita skrivenog duboko u utrobi planine Prednj kod Konjica, koje je i danas prvorazredna senzacija čak i za pripadnike EUFO i NATO u BiH.

Novinari banjalučkog lista "Pres RS" obišli su ovaj jedinstveni vojni kompleks koji se prostire na 6.500 kvadradtnih metara, a za koji su do 1992. godine znali samo 16 vojnika zaduženih za njegovo održavanje i četiri najviša oficira u nekadašnjoj JNA, pod jedinstvenom šifrom "D-0".

O kakvom se opremljenom bunkeru radi govori podatak da ni obližnji meštani ovog kraja u BiH nisu ni naslutili šta im se nalazi ispred nosa, jer sam ulaz u sklonište je tako vešto kamufliran da ni slučajni prolaznici nikada ne bi mogli da zaključe šta se nalazi u utrobi planine Prednj. Ni po čemu se ne može zaključiti da se u unutrašnjosti nalazi pravi podzemni grad, opremljen tako da čoveku bukvalno ništa ne može da nedostaje ni tokom dužeg boravka u njemu.

Pred početak rata u BiH, JNA je napustila ovaj objekat, a tadašnji komadant sarajevske armijske oblasti, general Milutin Kukanjac, u maju 1992. godine izdao je naredenje da se bunker sruši kako ne bi pao u ruke muslimanskoj Armiji BiH. Ovo je javno ustvrdio penzionisani pukovnik Vojske Federacije BiH (FBiH), koji je otkrio da je u objektu bilo postavljeno 4,5 tona trotila koji je trebalo da aktiviran sa bezbednosne udaljenosti.

Grabovica, posleratni šef smene u podzemnom skloništu, koji je punih 13 godina čuvao tajnu o bunkeru, rekao je i da je on lično pokidao žice povezane eksplozivom, tako da je "sprečio da sve ode u vazduh".

Sadašnji komandir objekta kaplar Almir Gakić kaže za "Pres RS" da ne može da potvrdi navode Šerifa Grabovice, ali ističe da je, nakon što je JNA napustila objekat, on prešao u ruke bošnjačke Armije BiH. Tokom rata nije služio za potrebe vojske jer njegovi kapaciteti nikako nisu mogli da se iskoriste u ratu.

"Bunker je sagradjen za slučaj izbijanja trećeg svetskog rata i nuklearnog sukoba izmedju zapadnog i istočnog bloka. Kako je Jugoslavija bila u Pokretu nesvrstanih, odnosno izmedju Istoka i Zapada, bunker je trebalo da posluži kao utočište za najveći vojni i politički vrh nekadašnje države", ističe Gakić.

Sama izgradnja objekta, koja je trajala od 1953. do 1979. godine, obavijena je velom tajne i niko pouzdano ne zna kako je moguće da je na samo pet minuta vožnje od Konjica izgradjen čitav jedan podzemni grad, a da za to niko nije znao. Pretpostavlja se da je tokom gradnje iskopano 20.000 kubika zemlje i kamena, ali niko nije ni čuo ni video gde je zemlja odvezena. Kruže priče da je deo tog materijala iskorišćen za potrebe formiranja Jablaničkog jezera. Takodje, malo se zna i tome koliko je ljudi gradilo atomsko sklonište, ko su bili ti ljudi i kakva im je bila dalja sudbina.

Press RS