Templarski red je osnovan 1118. u Jerusalimu pod nazivom "Siromašni vojnici Hrista i Solomonovog hrama" kako bi štitio hodočasnike koji su putovali u Svetu zemlju posle Prvog krstaškog rata

Istoričarima, ljubiteljima istorije i strastvenim kolekcionarima knjiga, oktobar će ostati upamćen po odluci Vatikana da, posle viševekovnog strogog čuvanja tajne, najzad objavi dokumente koji u suštini rehabilitaju templare, srednjovekovni hrišćanski, vojni red koji je pre više od 700 godina, izgleda, nepravedno osudjen za jeres i nemoral.

Publikacija "Procesus contra templarios" je, u stvari, reprodukcija zabeležaka sa sudjenja templarima, ali uključuje i "Šinonski pergament", svedočanstvo odluke pape Klementa V (1264-1314) da templare oslobodi optužbe za jeres.

Reč je o izuzetno obimnom radu koji je, po mišljenju stručnjaka, mnogo više od knjige.

"Ovo je prekretnica jer je ovo prvi put da Vatikan objavljuje ovakva dokumenta", izjavila je Rojtersu profesor Barbara Frale, stručnjak za Srednji vek i Tajne arhive Vatikana, napominjući da naučnici nisu dosad imali priliku da vide nijedan originalan dokument sa sudjenja templarima.

Dokumenta se nalaze u kutiji od meke kože čija sadržina uključuje knjigu velikog formata s reprodukcijom originalnih pergamenata na latinskom i napomenama naučnika, a tu je reprodukcija šest voštanih pečata koje su koristili inkvizitori iz 14. veka.

Komplet je izradjen u 799 primeraka i košta 5.900 evra. Do sada je naručeno oko 500 kopija, a na raspolaganju je još 300.

Prvi komplet, koji Tajne arhive Vatikana objavljuju u saradnji sa italijanskom fondacijom Skrinijum (Scrinium), uručen je papi Benediktu XVI, a očekuje se da će većinu publikacija kupiti specijalizovane biblioteke, najveći svetski univerziteti i vodeći stručnjaci za Srednji vek.

Posle gotovo 700 godina otkako su templari uhapšeni, teško je razlučiti činjenice od predanja o redu koji je tokom istorije inspirisao brojne romanopisce i filmske režisere.

Templarski red je osnovan 1118. godine u Jerusalimu pod nazivom "Siromašni vojnici Hrista i Solomonovog hrama" kako bi štitio hodočasnike koji su putovali u Svetu zemlju posle Prvog krstaškog rata. Štab im je bio u Jerusalimu, u gradjevini koja je danas deo Džamije Al Aksa.

Poput mnogih drugih monaških redova, templari su se zaricali na siromaštvo, čednost, poslušnost i odricanje od sveta. Ipak, vremenom su uporedo s porastom vojne moći stekli veliko bogatstvo i imovinu ne samo u Svetoj zemlji već i širom zapadne Evrope.

Prvi su razvili svojevrsan bankarski sistem zahvaljujući kojem su učestvovali u finansiranju brojnih ratova evropskih vladara.

U 14. veku, tačnije u petak, 13. oktobra 1307. godine, francuski kralj Filip IV Lepi optužio je templare za jeres i nemoral, pa je naredio da oni budu uhapšeni i mučeni, a imovina da im bude zaplenjena. Neki veruju da je, u narodnom predanju, baš zato petak 13. do dan ostao kao "dan koji donosi nesreću".

Istoričari veruju da je francuski kralj želeo, u stvari, da jednim potezom ubije dve muve – da se, s jedne strane, otarasi velikog duga templarima, pošto je od njih pozajmljivao dosta para da bi finansirao svoje ratovanje protiv Engleske, a s druge strane, da se domogne njihovog svekolikog bogatstva.

Najzanimljiviji deo "Šinonskog pergamenta" pokazuje da je 1308. godine, pošto je saslušao Velikog majstora Žaka de Molea i druge visoke članove toga reda, papa Klement V oslobodio templare optužbe za jeres.

Kasnije je, medjutim, pod pritiskom kralja, preinačio tu odluku pa je red templara ukinut 1312. godine, a Žak de Mole je, zajedno sa svojim pomoćnicima, spaljen na lomači 1314. godine

Preostali članovi su se razbežali. Neki su prišli drugim redovima, a to je verovatno razlog što brojne grupe i danas tvrde da vuku korene od srednjovekovnih templara.

"Šinonski pergarment" je 1628. godine pogrešno zaveden, a potom je dugo ostao "zaturen" u vatikanskim arhivama, sve dok ga 2001. godine nije pronašla Barbara Frale.

"Nisam mogla da verujem svojim očima! To je dokument za kojim su tragali mnogi istoričari", rekla je 37-godišnja naučnica.

Rojters