Polarno ludilo vreba ekspedicije

Objavljeno: 06.08.2007, 11:14h

Dugotrajan rad u teškim uslovima na Sjevernom i Južnom polu često dovodi do "polarnog ludila".

Dugotrajan rad u teškim uslovima na Sjevernom i Južnom polu često dovodi do "polarnog ludila".

Stručnjaci su istraživali kakve psihološke posledice po ljude ima višemesečni mukotrpan rad u zabačenim, izolovanim stanicama, i prikupili podatke koji bi mogli da pomognu u pripremama za buduće dugotrajne kosmičke letove sa posadom, kao što je put na Mars.

Dok neki ljudi koji idu u polarne ekspedicije osećaju ponos što su toliko vremena proveli u teškim uslovima, naučnici tvrde da izmedju 40 i 60 odsto njih pati od negativnih posledica kao što su depresija, poremećaj sna, bes, razdražljivost ili konflikt sa kolegama.

Oko pet odsto tih ljudi trpi psihološke poremećaje koji su tako jaki da ih treba ozbiljno lečiti, prenose Rojters i Frans pres.

"Polarno ludilo" može da ima više oblika, kaže Lorens Palinkas, antropolog sa Univerziteta Južna Kalifornija i koautor članka u "Lanset medikal džornalu".

U zavisnosti od doba godine, polarna područja mogu da budu mesecima u mraku ili pak obdanica traje mesecima, na šta se ljudi teško navikavaju, pa često pate od poremećaja sna.

Mnogi pate od kliničke depresije. Neki jednostavno ne mogu da podnesu zatvoren prostor i svakodnevne susrete sa istim ljudima tokom dužeg perioda.

Naučnici su razgovarali sa ljudima koji su bili u polarnim ekspedicijama, čitali dnevnike prvih istraživača Severnog i Južnog pola i uporedjivali podatke zemalja koje imaju stalne polarne istraživačke stanice.

Malo toga je, medjutim, dokumentovano o psihološkim problemima sa kojima se ljudi u polarnim ekspedicijama suočavaju dok rade u ledenim i opasnim uslovima, okruženi istom suženom grupom ljudi i udaljeni od porodice i prijatelja.

Poznato je ipak da se negativni simptomi javljuju otprilike na polovini boravka, kada članovi ekspedicija shvate da im je ostalo da na istom mestu provedu još toliko vremena. Njihovo psihičko stanje se obično poboljša posle tog kriznog perioda.

"To je kao kad sa nekim idete na ručak i ne primećujete kako ta osoba jede. Ali ako sa tom istom osobom jedete svakog dana i to šest meseci, odjednom će vas izludeti način na koji ona žvaće", kaže Palinkas, koji je na Antarktik išao sedam puta.

On je u članku opisao i slučajeve neuspešnih polarnih ekspedicija, uključujući i ekspediciju na Severnom polu 1880-ih godina, koja se pretvorila u pobunu, ludilo, samoubistvo i kanibalizam. Od 25 muškaraca iz te ekipe, preživela su samo šestorica.

Naučnici su utvrdili i više drugih simptoma u polarnim ekspedicijama, kao što su gubitak pamćenja, uznemirenost, smanjen oprez, glavobolja, dosada, umor, izostanak brige o ličnoj higijeni, smanjenje intelektualnih sposobnosti i prejedanje.

Postoje, medjutim, i pozitivni efekti polarnih ekspedicija na psihu ljudi, kažu naučnici. Mnogi od njih su ponosni i presrećni zbog iskustva u polarnim uslovima, neki se dive lepoti pejzaža, uživaju u bliskosti koju pruža život u grupi. Mnogi žele da se vrate u takve uslove, što, kako kažu stručnjaci, pokazuje da su bili zadovoljni.

Naučnici smatraju da je od ključnog značaja da kandidati pred odlazak u polarne uslove prodju preventivni psihološki i psihijatrijski test, kao i da se obuče za suočavanje sa stresnim situacijama.

Na Antarktiku 20 zemalja ima ukupno 47 stalnih istraživačkih stanica koje su naseljene tokom cele godine i u kojima stotine ljudi ostaju mesecima.

Beta

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register