Dinja protiv pritiska

Objavljeno: 08.07.2007, 11:14h

Lubenica i dinja spadaju u povrće, ali se zbog načina na koji se koriste smatraju voćem. Zbog malog broja kalorija i velike količine vode, lubenice i dinje mogu da vam pomognu da se riješite viška kilograma.

Lubenica i dinja spadaju u povrće, ali se zbog načina na koji se koriste smatraju voćem. Zbog malog broja kalorija i velike količine vode, lubenice i dinje mogu da vam pomognu da se riješite viška kilograma.

DINJA

Dinja sadrži veliki procenat vode, skoro 90 procenata, a vrlo malo šećera, oko 10 procenata. Takođe, sadrži dosta minerala i vitamina. Sto grama dinje ima 29 kalorija, što je svrstava u niskokalorično voće. Sadrži mnogo kalijuma, zbog znatnog sadržaja vitamina A, a budući da nudi i vitamin C, kalcijum, magnezijum, fosfor, biotin i inozitol, dinju treba konzumirati u velikim količinama. Kalijum, koga ima 300 miligramprocenata, pomaže organizmu da se oslobodi viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Naročito su na ceni ananas dinje, koje su aromatičnog mirisa i slatkog ukusa.

Biber za dinju

Dinja je osvežavajuća, ali i korisna poslastica, koja može da se jede i na početku obroka, i to sa dodatkom malo soli i bibera, što je čini svarljivijom. Jedan svetski gastronom je govorio da dinju ne treba jesti pošećerenu već pobiberenu i posle toga popiti čašu dobrog vina.

Ipak budite oprezni ukoliko imate osetljiv stomak jer dinja može da deluje nadražajno na stomak. Naime, nakon konzumacije dinje dolazi do rastvaranja digestivnih sokova, pa voda posle dinje može da ubrza varenje i izazove dijareju. Sumpor u dinji može da nadraži sluznicu digestivnih organa. Da bi se ti problemi izbegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim količinama. Za olakšanje varenja, dinja se može obmotati folijom i zapeći 20 minuta u rerni.

Zbog svoje niske nutritivne vrednosti i malog sadržaja ugljenih hidrata, dinja ulazi u sastav mnogih dijeta za mršavljenje. Pored toga, koristi se za pripremanje maski i tonika za čišćenje i osvežavanje lica, kao i za negu masne kože.

LUBENICA

Kada je sadržaj vode u pitanju, lubenica sadrži i više od 90 procenata vode na 100 grama. Veoma je niskokalorična – 29 kalorija na 100 grama (isto kao dinja). Međutim, razlikuju se po tome što lubenica ima manje dijetnih vlakana, a više šećera. Lubenica sadrži minerale i vitamine, voćne kiseline i boje koje joj daju osvežavajući ukus i aromu.

Čistač bubrega

Konzumiranjem lubenice tokom vrućih letnjih meseci pomoći ćete svom telu da se osveži i hidratizuje, jer ovo voće sadrži oko 90 odsto vode. Lubenica se još u drevnim vremenima upotrebljavala kao namirnica koja štiti telo od prevelikog gubitka tečnosti.

Velika količina vode koju sadrži lubenica čini je jednom od najpoželjnijih namirnica na jelovniku onih koji žele da smršaju, jer daje osećaj sitosti, ali sadrži vrlo malo kalorija. Osim vode, lubenica sadrži vitamine A, C, betakaroten, likopen, gvožđe, cink, kalijum…

Zbog velike količine vode, lubenice se često upotrebljavaju za detoksifikacijske procese organizma, jer čiste telo od štetnih sastojaka koji se izlučuju urinom, što doprinosi i čišćenju bubrega. Konzumiranje lubenice važno je za očuvanje zdravlja – naime, lubenica sadrži gvožđe u istoj količini kao i spanać, zbog čega je veoma dobra ako bolujete od anemije.

Stručnjaci su otkrili da je, osim paradajza, lubenica jedan od najvećih izvora likopena – prirodnog crvenog pigmenta u biljkama koji ima veliko antioksidacijsko i antikancerogeno delovanje. Likopen takođe utiče na poboljšanje dugoročnog i kratkotrajnog pamćenja, štiti i sprečava pojavu srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Vrlo je delotvoran protiv raka prostate, testisa, raka kože, dojke i materice.

Lubenica sadrži još jedan važan antioksidans – vitamin C, koji je vrlo važan za normalno funkcionisanje organizma, a omogućava i bolju apsorpciju gvožđa.

Vitamin A i betakaroten zastupljeni su u vrlo velikim količinama, a korisni su za očuvanje vida, u isto vreme sprečavaju i razna očna oboljenja. Ova dva sastojka vrlo su usko povezana, a osim očuvanja zdravlja očiju, pomažu normalan rad srca, jačaju imunitet, sprečavaju pojavu raka, prevremeno starenje i pojavu bora na koži.

Voće štiti srce i krvne sudove

Zna se da određene biljne supstance iz crnog vina, tzv. flavonoidi, štite kardiovaskularni sistem. Švedski naučnici su, međutim, otkrili da flavonoidi iz voća imaju isto dejstvo. Rezultati njihove studije su pokazali da su žene koje su svaki dan jele jednu-dve jabuke, kruške ili porcije jagoda smanjile rizik od ovih bolesti za najmanje deset odsto.

Manje soli za zdravije srce

Jedna britanska studija je pokazala da se kod osoba koje unose manje soli rizik od oboljenja kardio-vaskularnog sistema smanjuje do 25 odsto. Nasuprot tome, svakodnevno unošenje više od 5 grama soli može da uzrokuje povišen krvni pritisak. On podstiče arteriosklerozu, a moguće posledice su infarkt i moždani udar.

Blic

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register