Tragom jedne sudske presude

Objavljeno: 01.07.2007, 13:06h

Kako je Milan M. iz Varde kod Užica proglašen krivim za krivično delo koje nije učinio

Kako je Milan M. iz Varde kod Užica proglašen krivim za krivično delo koje nije učinio

Piše: K. M. Kosjerić

Pravda ili krivda  pitanje je na koje još uvek niko pouzdano ne može da da  odgovor kada je u pitnju  srpsko pravosuđe i kada se svi zaklinju u demokratiju i vladavinu prava i kada i kada tvrde da je srpsko pravosuđe temelj vladavine  prava u razjedinjenoj, korumpiranoj, ekonomski slomljenoj i moralno posrnuloj i poniženoj zemlji Srbiji. Čini se da su sasvim u pravu oni koji tvrde da je pravosuđe glavni kočničar započetim reformama, kamen spoticanja vladavini prava, i slepi sluga vladajućeg režima. Da je svrha postojanja pravosudnog sistema u Srbiji obračun sa političkim neistomišljenicima i protivnicima, javnost je imala prilike  nebrojano puta da se u to uveri.

Ne radi se tu ni o kakvom sankcionisanju kriminalaca i  zločinaca i njihovom stavljanju pod mač pravde. Cilj srpskog pravosuđa je da se politički  neistomišljenici i protivnici inkriminišu na što brutalniji način, da im se prikače inskonstruisane krivice,  da se gurnu u blato i dožive osudu javnosti.

Na žalost, te proverene metode iz prošlosti i danas daju odlične rezultate i režim nema razloga da takve metode menja i zamnejuje nekim novim, neproverenim.

Da je to tako i da se ništa nije promenilo iz doba jednoumlja, dokumentuje i jedna presuda izrečena nedavno u užičkom Okružnom sudu čijim tragom je pošao pisac  ovog teksta, za koju pravnici  bez ikakvog  dvoumljenja kažu da je u najmanju ruku skandalozna i neodoljivo podseća na presude  iz davnih vremena kada se ljudima sudilo po Hamurabijevom Zakoniku.

O čemu se zapravo radi?

U februaru mesecu ove godine, sudsko veće Okružnog suda u Užicu kojim je presedavao sudija Ljubiša R.Radulović, izreklo je presudu bivšem nastavniku fizičkog vaspitanja Milanu M. Iz Varde kojom ga proglašava krivim za učinjeno krivično delo silovanje  maloletne učenice, i osudilo na kaznu zatvora od četiri ipo godine. I reklo bi se da je to sasvim u redu, da je izrečena kazna i suviše blaga za jednog vaspitača kome je društvo poverilo na vaspitanje i obrazovanje decu a koji je to zloupotrebio i ukaljao obraz i svoj i svojim kolegama i društvu u celini. Društvo je bar za trenutak odahnulo jer je sud časno i pošteno odradio svoj posao, izveo zločinca pred lice pravde i smestio ga tamo i gde mu je mesto. U zatvor. Ljudi se ponadaše da je najzad nezavisno sudstvo počelo da funkcioniše i da je Užički sud najzad uposlio ljude od zanata koji rade po zakonu i koji će u budućnosti svojim presudama da uklanjaju kriminalce i zločince i svoje sredine, naravno sve po zakonu i pravdi i da zli jezici neće moći više da javno napadaju užičko pravosuđe zbog korupcije, neprofesionalnosti i ko zna zbog čega sve.

Ali, kako kažu naši ljudi, đavo ne miruje. Nekako stiže glas u javnosti do nekih pravnika i nekih nevladinih organizacija u Vojvodini o izrečenoj krivici nesrećnom nastavniku, te oni počeše da kopaju po sudskim spisima i zakonskim pargrafima i dođoše do nekih saznanja i istina kojim osporiše " muku" i "ogroman trud" užičkog pravosuđa.

Dođoše do spoznaje da je ceo sudski proces izpolitizovan i montiran, da u sudskim spisima nema krivice za krivično delo koje se nesrećniku stavilo na teret od strane policije i zamenika okružnog tužilaštva iz Užica, gospođe Lidije Ignjić, da sudsko veće nije profesionalno i nezavisno radilo svoj posao, već da se radilo o kršenju zakona o krivičnom postupku, da su kršena zagarantovana ljudksa prava po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i građanskim slobodama te da je na kraju prevagnula krivda nad pravdom i da je užičko pravosuđe bilo pod  ogromnim pritiskom vladajućeg režima.

I gle čuda. Šira javnost koja  dobro poznaje kompromitujuću blisku prošlost užičkog pravosuđa a i ličnost visoko moralne vrednosti osuđenog  nastavnika koji je uzgred izgubio sina jedinca na braniku otadžbine 2000. godine, koji u svojoj karijeri nije imao ni jednu jedinu mrlju, koji je je uz to bio i opštinski predsednik sindikata za obrazovanje i član regionalnog odbora Veća Sindikata za zlatiborski okrug, član opštinskog odbora crvenog krsta u Kosjeriću, ekolog i bezkompromisni borac za ljudksa prava i prava radnika, sa gnušanjem primi presuda " časnog" užičkog suda i stavi se na stranu osuđenog.

Iz razgovora sa ljudima iz bliže okoline osuđenog, pisac ovg teksta došao je do saznanja da se Milan M. zamerio mnogima iz vlasti, kako na opštinskom, tako i regionalnom i republičkom nivou. Kažu da je često u javnosti iznosio istine o zloupotrebama i kršenju zakona od strane pripadnika vlasti. Zamerio se i školskim vlastima kada je u svojstvu sindikalnog funkcionera iznosio i imenovao ljude koji su bili u samom vrhu vlasti i ukazivao na njihove zloupotrebe. Podnosio je prijave nadležnim organima protiv lokalnih moćnika koji su rad lične koristi zloupotrebljavi svoj službeni položaj i pisao tekstove o tome.

Jedan bračni par  koji je radio u istoj školi sa osuđenim Milanom M. izjavi da uopšte ne sumnja u  Milanovu nevinost ali sa sigurnošću mogu da tvrde da su protekla dešavanja najobičnija farsa i čisto politički obračun. Po njihovim rečima, Milan M. je bio viši funkcioner Srpske Radikalne Stranke koji je čestim javnim nastupima napadao i ukazivao na negativne pojave u društvu i nije se libio da takve  javno prozove i prstom pokaže na njih.

Od jednog sudije iz opštinskog suda u Kosjeriću, koji je želeo da ostane anoniman, došlo se do saznanja da je mišljenje Milana. M. U vreme  izbora predsednika užičkog Okružnog suda bilo merodavno, izrečeno narodnom poslaniku uz redova S.R.S. Zlatanu Jovanoviću koji je to mišljenje preneo parlamentarnom odboru za pravosuđe pri narodnoj Skupštini Srbije.

Narodni poslanik, Zlatan Jovanović je  piscu ovg teksta i potvrdio dodajući da je u to vreme trebalo se odlučiti ili za sudiju Ljubišu R.Radulovića iz Užica ili sudiju Jovišu Lazarevića iz Kosjerića, koji je u vreme izbora obavljao posao istražnog sudije pri Okružnom sudu u Užicu. Navodi da je mišljenje Milana M. bilo presudno, tako da je parlamentarni odbor izabrao sudiju Jovišu Lazarevića za kandidata i predložio ga narodnoj Skupštini Srbije koja je u danu za glasanje , većinom glasova poslanika i izabrala gospodina Lazarevića za predsednika Okružnog suda u Užicu.

U pokušaju da se dođe do istne u samom Okružnom sudu, pisac teksta je naišao na zid ćutnje. O ovome niko nije želeo da govori i svi su upućivali na predsednika suda. U kratkom razgovoru, predsednik suda je rekao da zna da je bilo nekorektnosti od strane predsednika sudskog veća, sudije Ljubiše R.Radulovića u sudskom postupku protiv okrivljenog Milana M, da ga je on lično upozoravao na propuste ali da on nije imao pravo da se meša u rad sudskog veća i utiče na slobodno sudijsko uverenje sudije Radulovića. Od jednog sudije navedenog suda, koji je zamolio da ostane anoniman, dobijena je informacija da u Okružnom sudu vladaju poljuljani međuljudski odnosi i da je odnos predsednika suda i sudije Ljubiše R.Radulovića doveden do usijanja. Anonimni izvor dodaje da je  predsednik suda, pre izvesnog vremena podneo krivičnu prijavu Visokom savetu pravosuđa pri Vrhovnom sudu Srbije protiv sudije Ljubiše R.Radulovića, ali ovu informaciju niko nije želeo u Okružnom sudu u Užicu niti da potvrdi niti da negira.

Od bivšeg komandira stanice policije u Kosjeriću, koji je zamolio da mu se ne otkriva identitet, dobijena je informacija da policija svojom istragom u predkrivičnom postupku nije došla do materijalnih dokaza koji bi Milana M. Dovodili u vezu sa krivičnim delom koje mu je stavljeno na teret ali je stanica policije ipak podnela krivičnu prijavu protiv osumnjičenog na izričiti zahtev okružnog javnog tužioca iz Užica. Bivši komandir stanice policije u Kosjeriću  u daljem razgovoru navodi da izveštaji veštaka i kriminalističke službe policije iz Beograda i Novog Sada , kao i izveštaj doktora ginekologije iz Užica, koji je odmah nakon prijave krivičnog dela od strane maloletnice izvršen, ne ukazuju na izvršeno krivično delo niti bilo šta u vezi sa njim. Zbog toga policija i nije mogla da osumnjičenog Milana M. liši slobode i privede istražnom sudiji kako je to zakonom o krivičnom postupku regulisano i osumnjičeni je pušten nakon davanja iskaza i  završenog pretresa njegovog stana. Osim toga, i nakon pokrenutog istražnog postupka kod istražnog sudije u Okružnom sudu u Užicu, ovaj mu nije odredio pritvor već ga je pustio da se brani sa slobode usled nedostatka dokaza.

Na ovakvu odluku javni tužioc se žalio, ali je vanraspravno veće odbilo takav zahtev tužilaštva.

Uvidom u sudske spise, potvrđeni su navodi bivšeg komandira stanice policije u Kosjeriću i došlo se do saznaja da je i nakon podizanja optužnice od strane javnog tužioca, odbijen zahtev tužilaštva za pritvaranje Milana M. iz istuih razloga. Zanimljivo je da je i u obrazloženju presude sudije Ljubiše R. Radulovića odbijen zahtev javnog tužioca za određivanje pritvora Milanu M.do donešenja pravosnažne presude  nadležnog suda sa istim obrazloženjem.

U razgovoru sa pravnikom nevladine organizacije za ljudska prava iz Novog Sada, došlo se do saznanja da je ova organizacija upoznata sa slučajem, da je pomogla u pisanju žalbe Vrhovnom sudu Srbije na prvostepenu  presudu suda iz Užica i da se uvidom u sudske spise nemože videti na osnovu čega i kojih bitnih činjenica je donešena  osuđujuća presuda. U daljem ratgovoru, sagovornik kaže da očekuje da Vrhovni sud Srbije, ako bude radio po zakonu i savesti, vrati predmet okružnom sudu u Užicu na ponovno suđenje ali naglašava da bez obzira na ishod, predmet će biti upućen sudu u Strazburu zbog flagrantnog kršenja ljudskih prava, kako u predkrivičnom postupku policije, tako i u istražnom sudskom postupku i glavnom pretresu. Milanu M. nije omogućena odbrana kao i fer i pošteno suđenje a prekršeni su i aktuelni Zakoni  domaćeg pravosuđa.

I kako reče predstavnik nevladine organizacije za ljudska prava, sledi još jedana tužba protiv države Srbije za nepoštovanje ljudskih prava i sloboda bez obzira na odluku Vrhovnog suda Srbije. Kako nam je krenulo, čini se da će ibuduće Srbija poa svoga buđeta morati da utroši na plaćanje sudskih troškova i ošteta žrtvama državnih organa pravosudnog sistema i njihovim zloupotrebama i nesavesnom radu.

Pitanje je da li tarifa koja može da obešteti jedno ljudsko biće kada preživi torturu državnih organa koji bi trebalji da budu temelj demokratije i vladavine prava.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. D.M. says:

    U Srbiji je sve moguce. Moguce je krsiti ljudksa prava i Zakone jer je korupcija u srpskom pravosudju punom zamahu. U Srbiji se sve moze kupiti, a politicki analiticari tvrde da je je najlakse kupiti sudsku presudu i uz to jos i nije previse skupa. Zato nije nikakvo iznenjadjenje sto se u Srbiji desavaju ovakve drustvene anomalije i ovakve nepravde. U srpsko sudstvo, skoro da niko vise ne veruje i to spravom.

  2. Milan.M. nastavnik Varda says:

    Iskreno rečeno, prijatno sam iznenađen tekstom koji sam pročitao u Vašim elektronskim novinama. Ipak, među uplašenim i prestrašenim kolegama, prosvetnim radnicima, našao se neko kome je savest proradila i bar u elektronskim medijama izneo svoje mišljenje i neka sopstvena saznanja. Slažem se sa konstatacijom da je presuda Okružnog suda u najmanju ruku skandalozna, ali u isto vreme bacila je ogromnu ljagu na moj lik nastavnika i čoveka koji u dosadašnjem životu nije imao ni jednu jedinu mrlju , osim ogromne tuge za izgubljenim sinom. Ova presuda nije odluka nikakvog sudskog veća, već isključivo arogantnog, neodmerenog i do neba pristrasnog i osvetoljubljivog sudije Ljubiše R.Radulovića. To je čovek iz stare garde sudija koji veruju da su iznad zakona i iznad Boga. Sa takvim sudijama poput navedenog, srpsko pravosuđe nema budućnost. Sve priče o pravosuđu koje bi trebalo da bude temelj vladavine prava u Srbiji su obične fraze koje se u praksi ne sprovode a i neće još dugi niz godina, do god sude sudije poput Ljubišr R.Radulovića. A takvih u Srbiji ima na pretek. I dalje će se kršiti konvencije o ljudskim pravima, Zakoni o krivičnom postupku, Krivični Zakonik i Ustav Republike Srbije. Uostalom, dovoljno je da se prošetate internetom i uverite se sami o načinu rada i presudama koji je taj sudija izricao. U toku sudskog postupka, čovek se na samom početku odluči za jednu od strana, obično je to javni tužioc i sa tog pravca ga ne mogu skrenuti nikavi materijalni dokazi, veštaci, stručnjaci u svojoj profesiji a svedoke koji mu nisu po volji proglašava pristrasnim i njihova svedočenja odbacuje.
    Zanimljivo je njegovo obrazloženje izrečene presude u kojoj navodi da je bez obzira na nedostatak materijalnih dokaza u vezi sa krivičnim delom koje mi je tužilac stavio na teret, on, lično poverovao na reč maloletnici koja je mnogo propatila izbijanjem rata u Hrvatskoj, kao da sam ja izazvao rat i proizveo žrtve rata.
    Ko je kriv što je moj sin jedinac,kao pripadnik vojske nakon povratka sa Kosova oboleo od akutne leukemije M-3 i za petnaest dana preminuo na beogradskoj hematologiji uz dijagnozu da je ozračen osiromašenim uranijom 238?
    Ceo proces je politički motivisan a sudija Radulović je imao poseban motiv da izvrši osvetu. Kao viši funkcioner SRS. izneo sam mišljenje članovima parlamentarnog odbora za pravosuđe pri narodnoj Skupštini Republike Srbije, da kvaliteti i rad sudije Radulovića nisu na potrebnoj razini da bio bio kandidat za izbor predsednika Okružnog suda u Užicu. Predložio sam tadašnjeg istražnog sudiju Okružnog suda Jovišu lazarevića. Prlamentarni odbor je preko poslanika SRS, gospodina Zlatana Jovanovića preneo moje mišljenje i stav i epilog svega verovatno vam je poznat. Sudija Ljubiša R.Radulović nije prošao a imenovan je skupštinskom većinom sudija Joviša Lazarević iz Kosjerića. Naravno da tako nešto ni jedan sudija neće oprostiti pa zašto bi sudija Radulović bio izuzetak.
    Bilo kako bilo, žalba je upućena Vrhovnom sudu Srbije i očekujem odluku. Nadam se da u Vrhovnom sudu sede i rade pravi profesionalci koji će po zakonu suditi i presuditi, mada je crv sumnje prisutan. Znate onu narodnu ” Vrana vrani oči ne vadi”. U međuvremenu podneo sam i pritužbu na rad sudije Radulovića Vrhovnom sudu Srbije, zbog kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i predložio razrešenje tog sudije zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada. Za sada se vrhovni sud ne oglašava.
    U svakom slučaju, bez obzira na krajnji ishod, nevaldina organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Novog Sada je pripremila tužbu međunarodnom sudu u Strazburu zbog flagrantnog kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima u čl.5 i čl. 6.
    Toliko sam i ja kao osuđeni i ujedno oštećeni imao da iznesem kao komentar na objavljeni tekst i da se zahvalim kolegama i široj javnosti koja je u najtežim momemntima stala uz mene i moju suprugu dajući nam ogromnu podršku u borbi za istinom i da krivda ne pobedi pravdu.

    Milan M. nastavnik iz Varde

  3. R.D. Uzice says:

    Tekst na temu Tragom jedne presude se moze sa sigurnoscu tretirati kao tipicnom u Srbiji. Covjek se ocito zamjerio ljudima na vlasti, nije se htio uklopiti u sidtem podvala, lazi i korupcije i sasvim je logicno da zbog toga mora biti oljagan, odstranjen i kaznjen. A najlaksi nacin je namjestiti covjeku kakav skandal i nahuskati na njega javno mnjenje.
    Sasvi pouzdano znam da je covjek na mjestu i da ulaze nadljudske napore ne bili se nekako odbranio od sile zla koje lezi u uzickom pravosudju. Pa dovoljno je samo da krenete istrazivati po internet stampi i naicicete na hrpu tekstova u kojima se navode imena nekih bivsih i nekih sadasnjih sudija okruznog suda u Uzicu. Pogledajte samo clanak o bivsem predsjedniku tog suda koji je osudjen zatvorskom kaznom zbog pronevjere. Pogledajte u glasu javnosti od ne tako davno kako je sudija Radulovic, tadasnji presjednik tog istog suda u Uzicu , zajedno sa tadasnjim okruznim tuziocem upadao u uzicki TV-5 i pretio i konfiskovao video materijale u kojima je javnost iznosila svoje kritike na rad takvog sudije.
    Mogu dodati jos samo da je dobra stvar da je vojvodjanski centar za ljudska prava iz Novog Sada preuzeo slucaj naseg oljaganog i nepravjedno osudjenog kolege i podigao citav niz krivicnih prijava. najpre policije a potom i protiv sudija okruznog suda iz Uzica.
    Prije nekoliko dana i Vrhovni sud Sud Srbije je uputio krivicnu prijavu uzickom javnom tuzilastvu protiv opolicijske stanice u Kosjericu i sudija koji su sudili kolegi zbog krsenja ljudskih prava i Univerzalne konvencije Evropske deklaracije o krsenju ljudskih prava. mogu rjeci u svoje ime a i u ime ostalih kolega da pruzamo veliku podrsku kolegi Milanu i vjerujemo da ce izdrzati i dikazati svoju nevinost a uzickom sudu i sudijama niko ne vjeruje.

  4. kolege says:

    Vrhovni sud Srbije je ispravio nepravdu. Svojim resenjem, ukinuo je prvostepenu presudu kojom je nastavnik Milan.M, bio osudjen na 4, 5 godina zatvora. Sudjenje ce se obaviti iznova pred drugim sudskim vecem.
    Ocekujemo oslobadjajucu presudu.
    Kolege iz skole u kojoj je Milan M. radio.

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register