Popio 20 tona šljivovice

Objavljeno: 28.06.2007, 18:44h

Života Obradović (82) iz Vukmanovca kod Rekovca kaznio je sebe 101 danom apstinencije od alkohola. Ovo nije prvi put da Života sam sebi "prepiše" kaznu.

Života Obradović (82) iz Vukmanovca kod Rekovca kaznio je sebe 101 danom apstinencije od alkohola. Ovo nije prvi put da Života sam sebi "prepiše" kaznu.

Činio bi on to kad god je po 30, pa i 45 dana pio rakiju, a da mrvicu hleba nije unio u organizam.

Života je kaznu započeo 12. aprila, a ona će se završiti 22. jula. "Nema pomilovanja. To je kao kada čoveka osude da provede određeno vreme u zatvoru. Dok pijem, dobro je, ali kada presteram, odem u komu, ne znam za sebe. Prosto ću da crknem u krevetu od preterane doze, jer sam do kreveta sproveo crevo tako da ne moram da ustajem kad pijem. Pio sam najmanje po litar rakije dnevno i zato sam rekao sebi – dosta. Ali, kad odslužim kaznu, odmah sutradan ću krenuti od jedne čašice, a završiti, najverovatnije, na litru rakije", kaže Života.

On je siguran da se neće zaustaviti na nekoliko čašica, jer je i nakon ranijih kazni završavao sa litrom rakije dnevno.

"Uzalud napišem sebi poruku – Života, danas popij tri čašice rakije. Prva mi bude slatka ko bombone. I druga i treća mi budu slatke. Zato se predomislim. I pređem na flašu", priča Života.

Ovaj šaljivdžija izračunao je da je za pet decenija, koliko intenzivno pije rakiju, popio dvadeset tona ovog alkohola. I to ne računajući vino i pivo, koje je pio povremeno. No, i pored ogromne količine alkohola koju popije, Života nikada nije pravio skandale, niti se tukao.

Nikada nije imao ni mučnine, niti je povraćao. Kada bi mu se to dešavalo, on kaže da ne bi ni pio jer bi mu bilo žao da povrati rakiju.

Dakle, kada riješi da ne pije, Života i ispoštuje svoju odluku. Ali se svog poroka ne oslobađa zauvijek jer smatra da je baš zahvaljujući njemu pobijedio karcinom grla.

"Kada su me doktori operisali 1999. godine, mom sinu Draganu rekli su da sprema šta treba za sahranu, jer neću dugo. Iz bolnice sam se vratio sa kanilom. Nervirala me ona rupa na vratu, koju sam morao da zatvaram kada pričam. I ja uzmem jedno vrbovo čepče i zatvorim je".

"Posle dve godine oni meni ušiju gušu kao božitnjaru", opet priča Života šaljivim tonom. Pošto mu se stanje opet pogoršalo, jer je, kako kaže, ponovo počelo da ga davi, Života je sam sebi prepisao terapiju: osam dana pio je po litar i po rakije. Kada je otišao na kontrolu, karcinoma više nije bilo jer ga je, kako kaže, izgoreo.

Inače, Života je počeo da pije još kao petnaestogodišnjak i to vino.

"Vidim ja da moja baba Milenka i majka Leposava piju vino iz šerpe. Počnem i ja. Familija Obradović je ljubav prema alkoholu prenosila s kolena na koleno. Još je moj čukundeda Arsenije bio velika pijanica, pa su njegovi sinovi Radomir i Ljubomir takođe bili alkoholičari, pa Ljubomirovi sinovi Zdravko i Duško, kao i Radomirovi sinovi, moj otac Momir, i njegova braća Milorad i Radomir. A majka Leposava je za litar rakije davala kokošku. Kad bih je upitao gde je kokoška, ona bi mi odgovarala da ju je odneo kobac. Znao sam da to nije tačno jer u šljivaru nije bilo perja", iskren je Života.

Osim od karcinoma, Života nikada ni od čega nije bolovao. Prvi put se ljekaru obratio 1977. godine.

"Otišao sam u ćuprijski Zdravstveni centar da se odvojim od bureta. Pio sam i noću i danju na crevo. Kada sam to ispričao lekarima, odmah su me ostavili na neuropsihijatriju. Doduše, jetru nikada nisam kontrolisao. Ne znam ni da li je imam".

Života je intenzivno počeo da pije rakiju sa 32 godine, a najviše je popio dok je kao otkupljivač rakije i magacioner radio u Poljoprivrednoj zadruzi "Rekovac", odakle je 1977. godine otišao u invalidsku penziju.

"Otišao sam kao alkoholičar. Imao sam i veliki pritisak. Svaku rakiju sam morao da probam, jer je bilo buđavih, pregorelih i kiselih. Pored toga, ljudi su donosili komovu i šljivovu rakiju, koje su se različito plaćale. Ali, nikada nisam proneverio novac, niti sam imao manjak".

Najzanimljivije od svega je što je Života, kako pričaju meštani Vukmanovca, bio i dugogodišnji predsjednik mjesne zajednice i uvijek je odgovorno obavljao svoj posao.

Kuća Obradovića važi za poštenu, radnu i domaćinsku. Seljani obožavaju deda Životu jer je veliki šaljivdžija i zavide mu jer u pijanstvu ne mogu da se nadmeću s njim.

Ni njegov sin Dragan, snaha Milica i unuka Jelena i četvorogodišnji praunuk Stefan, sa kojima živi deda Života, nemaju zamjerki na njegovo ophođenje prema njima.

Glas javnosti

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register