U grob sa kravom

Objavljeno: 26.06.2007, 11:47h

Živomir Nešić naručio je da na spomenik, koji je sebi podigao za života, pored njegove slike umjesto ženine postave sliku krave.

Živomir Nešić naručio je da na spomenik, koji je sebi podigao za života, pored njegove slike umjesto ženine postave sliku krave.

 Živomir Nešić, zvani Mika iz Markovca, naručio je da na spomenik, koji je sebi podigao za života, pored njegove slike umesto ženine postave – sliku krave. Meštani kažu da se Mika mnogo naljutio na svoju dugogodišnju saputnicu, pa kad je krenuo da "pogodi", umesto zajedničke poneo je svoju i fotografiju iz štale. Majstor uradio kako je ovaj tražio. Ispunio je obećanje koje je sam sebi dao, da sa ženom neće – ni na spomenik.

Mika nije usamljen. U Šumadiji je mnogo onih koji porodici ostave detaljno uputstvo kako da ih isprate na onaj svet, podignu spomenik i izdaju podušja. Na palilulskom groblju u Kragujevcu, još se prepričava kako je žena pokojnom mužu dovela muziku na godišnjicu. Harmonikaš rasteg’o dugmetaru pored groba i raspalio "Jel’ ti žao što se rastajemo".

– Narod ćuti i gleda, šta da kaže. Sećam se da je davno na varoškom groblju cela povorka tri sata čekala pevača iz Novog Sada da otpeva "Svilen konac". To je pokojniku bila poslednja želja – ispričao nam je grobar Nidža sa Bozmana.

Njegov kolega dodaje da su više puta bili "na zadatku" kad rodbina odvrne tranzistor dok sanduk spuštaju u grobnicu. Neki kažu da je preminuli voleo muziku, a nekad svirka prolazi bez objašnjenja. Nekima su unosili i televizore u grobnicu, dok im rodbina u sanduk pakuje razne stvari, od rezervnog odela, budilnika, novina, flaše piva ili rakije, do mobilnog telefona.

Posle toga dolazi podizanje spomenika. Na Bozmanu nadomak Kragujevca najupečatljiviji je nadgrobni kamen dvoje supružnika u prirodnoj veličini. Ima i šivaćih mašina, orlova, traktora. Zavisi čime se čovek za života bavio i šta je voleo.

Podušja su tek posebna priča. Osim vrućeg pečenja i hladnog pića preko groba dele i darove, marame, gaće, čarape, jorgane, ćebad. Uzalud molbe sveštenstva i uprave JKP "Gradska groblja" da to ne rade. Šumadinci ne odustaju.

 Sahranjen u kauču

Pre nekoliko godina, u malom selu nadomak Rekovca, porodica je sahranila pokojnika na kauču na kome je za života voleo da odmara. To mu je bila poslednja želja. Deset ljudi nosilo je krevet i na njemu pokojnika pokrivenog ćebetom. Pola povorke plače od tuge, ostali od smeha. Raka dva sa tri, trojica kopali ceo prethodni dan. Po strani stoji njegov rođak i kroz plač kaže:" Tebi se, moj brate želja ispuni, a da l’ će meni da me sahrane u mom fići, pričaću ti kad se ponovo sretnemo…" Želju mu nisu ispunili. Nije imao ko da kopa raku za fiću.

Kurir

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register